Finska, Estonija, Letonija i Litvanija 13 dana, polazak 16. jul 2027.

Polazak iz hotela i odlazak do trga Narinka, gde stoji Kapela tišine. Mala drvena građevina od jove, bez zvona i bez oltara, podignuta usred najprometnijeg dela grada. U nju se ulazi samo da se sedne i ćuti, i to funkcioniše: buka trga nestane čim se vrata zatvore. Odmah pored je Amos Reks, muzej koji je ceo ukopan ispod trga. Na površini se vide samo betonske kupole sa krovnim prozorima, po kojima deca trče i penju se, dok se izložbe odvijaju nekoliko metara ispod njihovih nogu. Iznad njega stoji Stakleni dvorac iz tridesetih godina. Nastavljamo pored Glavne železničke stanice. Četiri kamena diva drže okrugle svetiljke pored ulaza, a sat na tornju odbrojava još od 1919. godine. Odatle je kratka šetnja do Senatskog trga, najlepšeg prostora u gradu. Bela Luteranska katedrala sa zelenim kupolama uzdiže se na vrhu širokog stepeništa, a oko trga stoje zgrada Univerziteta, palata Vlade i spomenik caru Aleksandru II. Spuštamo se ka Uspenskoj katedrali, najvećoj pravoslavnoj crkvi u zapadnoj Evropi. Crvena cigla, trinaest zlatnih kupola i pogled na luku sa terase ispred ulaza. Nastavljamo dalje do Tržnog trga na samoj obali, gde ribari prodaju ulov, a iz velikih kotlova se toči losos supa. Ovde je pauza za ručak. Možete jesti za tezgom napolju ili ući u staru tržnicu iz 1889. godine, gde se u drvenim boksovima nude dimljena riba, sirevi i cimet peciva. Posle pauze nastavljamo do fontane Havis Amanda, devojke koja izranja iz mora, simbola Helsinkija. Kroz Esplanadi park, gradsko šetalište sa kafeima, izlazimo na Manerhajmovu ulicu i stižemo do biblioteke Odi. Talasasta drvena zgrada koju Finci zovu dnevnom sobom grada, sa terasom na trećem spratu i pogledom na parlament. Zatim odlazimo do Crkve u steni, isklesana u granitnom bregu i pokrivena bakarnom spiralom. Unutra nema fresaka, samo kamen, svetlost koja pada sa krova i akustika zbog koje se ovde snimaju koncerti. Razgledanje završavamo kod Sibelijusovog spomenika, šest stotina čeličnih cevi zavarenih u oblik orgulja, podignutog u čast najpoznatijeg finskog kompozitora. Povratak u hotel. Slobodno vreme. 

Izlet obuhvata: usluge vodiča, ulaznice.
Izlet ne obuhvata: napojnice (bakšiš) i obroke.
Izlet se realizuje iz mesta: Helsinki

Polazak trajektom sa Tržnog trga. Vožnja traje petnaest minuta, a Helsinki se za to vreme okrene i pokaže se ceo iz mora, sa katedralom i lučkim kranovima u istom kadru. Suomenlina je morska tvrđava razbacana po šest ostrva povezanih mostovima i nasipima. Gradnju su Šveđani započeli 1748. godine, pod komandom Augustina Erensverda, kao odbranu od ruske flote. Zvala se Sveaborg, švedska tvrđava. Danas je na Uneskovoj listi svetske baštine i na njoj stalno živi oko osamsto ljudi, u istim kasarnama u kojima su nekada spavali vojnici. Iskrcavamo se kod Obalske kasarne i idemo Plavom rutom, označenom stazom koja preseca ostrva s kraja na kraj. Prolazimo kroz svođeni tunel, pa pored crkve Suomenline, koja je istovremeno i svetionik: njeno svetlo i danas navodi brodove i avione. Sledi Piperov park, najstariji uređeni vrt u tvrđavi, sa grobnicom Erensverda koji je sahranjen na mestu koje je sam izabrao. Nastavljamo do suvog doka iz 1750. godine, jednog od najstarijih na svetu koji još uvek radi. Zimi se u njemu popravljaju drveni jedrenjaci. Odatle se izlazi na bedeme Kustanmieke, gde topovi i dalje stoje okrenuti ka otvorenom moru, poredani duž nasipa koji izgleda kao kameni greben. Za kraj odlazimo do Kraljeve kapije, glavni ulaz u tvrđavu sagrađen 1754. godine, tačno na mestu gde je brod švedskog kralja bacio sidro dok je nadgledao radove. Kroz njen luk se vidi samo more. Slobodno vreme za kafu ili ručak, pa povratak trajektom u Helsinki.

Izlet obuhvata: povratna karta za trajekt na relaciji Helsinki – Suomenlina – Helsinki, usluga vodiča
Izlet ne obuhvata: napojnice (bakšiš) i obroke.
Izlet se realizuje iz mesta: Helsinki

Polazak iz hotela i kratka šetnja do Virske kapije, glavnog ulaza u Stari grad. Dve kule sa šiljatim krovovima ostale su od kapije iz četrnaestog veka, a ispred njih stoje tezge sa cvećem koje rade po svakom vremenu. Kroz kapiju se ulazi u ulicu Viru, punu radnji, kafea i uličnih svirača, koja vodi pravo u srce grada.Izlazimo na Trg većnice, središte Talina već osam vekova. Gotska većnica iz 1404. godine jedina je te vrste u severnoj Evropi, a na vrhu njenog tornja od šezdeset četiri metra stoji Stari Tomas, gvozdeni vojnik koji od 1530. godine služi kao vetrokaz i simbol grada. Na ćošku trga je Većnička apoteka, koja na istom mestu radi od 1422. godine i u kojoj se nekada prodavao mleveni rog jednoroga kao lek. Nastavljamo pored crkve Svetog Duha, na čijoj fasadi stoji drveni sat sa pozlaćenim figurama iz 1684. godine, najstariji javni časovnik u gradu. Odatle ulazimo u ulicu Piku, glavnu trgovačku arteriju srednjovekovnog Talina, gde su svoje kuće imali bogati trgovci i esnafi. Najlepša je kuća Crnoglavih, sa renesansnom fasadom iz 1597. godine i teškim vratima ukrašenim grbovima.Na kraju ulice se uzdiže crkva Svetog Olafa. Njen toranj je danas visok sto dvadeset tri metra, a nekada je bio visok blizu sto šezdeset i držao je titulu najviše građevine na svetu. Grom ga je pogađao deset puta, tri puta je crkva do temelja izgorela.Dolazimo do Debele Margarete, topovske kule sa zidovima debelim pet metara, koja je čuvala Veliku primorsku kapiju i ulaz u grad sa mora. Vraćamo se ka centru i prolazimo kroz prolaz Svete Katarine, uski kameni tunel u kome zanatlije i danas rade staklo, keramiku i nakit, a uz zid stoje nadgrobne ploče iz četrnaestog veka.Uspon na Tompeu, gornji grad, ide starim putem koji su zvali Duga noga. Tamo je vlast oduvek bila odvojena od trgovaca. Pred nama je katedrala Aleksandra Nevskog iz 1900. godine, sa pet crnih lukovičastih kupola i zvonom od šesnaest tona. Preko puta je zamak Tompea, danas sedište estonskog parlamenta, sa kulom Dugi Herman na kojoj se svakog jutra podiže estonska zastava. Tu je i Domska crkva, najstarija crkva u kontinentalnoj Estoniji. Razgledanje završavamo na vidikovcu Kohtuotsa, odakle se vidi ceo donji grad: crveni krovovi, tornjevi crkava, ostaci zidina i luka sa trajektima iza njih.

Izlet obuhvata: usluga vodiča
Izlet ne obuhvata: napojnice (bakšiš) i obroke.
Izlet se realizuje iz mesta: Talin

Polazak iz Talina. Prva stanica je vodopad Jegala, najveći prirodni vodopad u Estoniji, osam metara visok i pedeset metara širok. Iza njegove zavese od vode postoji prolaz kojim se može proći, a zimi se cela stena pretvori u zid od leda. Ulazimo u Lahemu, prvi nacionalni park osnovan na tlu nekadašnjeg Sovjetskog Saveza, još 1971. godine. Ime znači zemlja zaliva, jer se ovde četiri poluostrva zabijaju u more i između njih ostaju uvale. Park pokriva sedamsto kvadratnih kilometara šume, močvare i obale. Zatim odlazimo do tresetišta Viru. Kroz njega vodi drveni podijum, staza podignuta iznad terena po kome se ne može hodati. Sa obe strane su barice crne vode, patuljasti borovi stari po sto godina a visoki metar, i mahovina koja upija vodu kao sunđer. Sa drvenog vidikovca na sredini vidi se ceo prostor odjednom, ravan i prazan do horizonta. Nastavljamo do dvorca Palmse, najlepše obnovljenog vlastelinstva u Estoniji. Baltičkonemačka porodica fon der Palen držala ga je dve stotine godina. Žuto zdanje sa belim stubovima gleda na jezero, a iza njega je engleski park sa stazama, staklenom baštom i starom destilerijom. Odatle idemo na obalu, u Kesmu, selo koje zovu selom kapetana. U jednom trenutku je ovde na šezdeset kuća živelo šezdeset pomorskih kapetana, a tokom prohibicije se odavde švercovao alkohol u Finsku. Ispred sela more je posuto ogromnim kamenim blokovima koje je ledenik doneo pre deset hiljada godina i ostavio ih razbacane po plićaku. Za kraj odlazimo do ribarskog sela Altja, sa kućama pokrivenim trskom, drvenim šupama za mreže poređanim uz obalu i seoskom ljuljaškom na kojoj se nekada okupljalo celo selo. U dogovoreno vreme povratak u Talin. 

Izlet obuhvata: usluga vodiča
Izlet ne obuhvata: napojnice (bakšiš) i obroke.
Izlet se realizuje iz mesta: Talin

Ulica Alberta je cela jedan izlog. Sa fasada nas gledaju kamene maske, lavovi, sfinge i ženska lica uklesana iznad prozora, a nema dve iste zgrade. Riga ima oko osamsto secesijskih kuća, više nego bilo koji grad na svetu, a najraskošnije u ovoj ulici projektovao je Mihail Ejzenštajn, otac slavnog reditelja. Spuštajući se Elizabetinom ulicom vidimo još njegovih zgrada, sa plavim pločicama i ogromnim ženskim glavama koje kao da izlaze iz zida. Ulazimo u park Esplanade i izlazimo pred pravoslavnu katedralu Hristovog rođenja, sa zlatnim kupolama i zvonima koja je poklonio ruski car. U sovjetsko vreme je bila pretvorena u planetarijum i kafanu, a crkvi je vraćena tek devedesetih godina. Nastavljamo do Spomenika slobode, mesta oko kog se okreće ceo grad. Bakarna žena visoko na stubu drži tri zvezde iznad glave, po jednu za svaku istorijsku pokrajinu Letonije. Letonci je zovu Milda. Podignuta je 1935. godine, preživela je i nemačku i sovjetsku okupaciju, a pored nje i danas stoji počasna straža koja se smenjuje na svakih sat vremena. Iza spomenika je park Bastejkalns, nastao na nasipu srušenih gradskih bedema. Kroz njega teče gradski kanal, nekada odbrambeni šanac, danas mesto sa mostićima, klupama i čamcima. Uz stazu stoji nekoliko kamenih ploča, u sećanje na ljude ubijene tu januara 1991. godine, u poslednjim danima Sovjetskog Saveza. U Stari grad ulazimo kroz Kulu baruta, jedinu preostalu od nekadašnjih osamnaest odbrambenih kula, sa zidovima debelim tri metra u koje su i danas uzidana topovska đulad. Pored nje je Švedska kapija iz 1698. godine, jedini sačuvani gradski prolaz, probijen kroz stambenu kuću. Sledi šetnja do Tri brata, tri kuće naslonjene jedna na drugu, sagrađene u tri različita veka. Najstarija je iz petnaestog veka i najstarija je stambena zgrada u gradu, sa uskim prozorima jer se porez plaćao po njihovoj veličini. Odmah zatim je Riški zamak, danas rezidencija predsednika Letonije. Dolazimo do Domske katedrale, najveće srednjovekovne crkve na Baltiku, podignute 1211. godine. Njene orgulje sa gotovo sedam hiljada cevi bile su krajem devetnaestog veka najveće na svetu, a i danas se na njima drže koncerti u kojima zvuk ide kroz pod, ne kroz vazduh. Uskim ulicama izlazimo pored Mačje kuće. Priča kaže da je bogati trgovac, kome nisu dali da uđe u Veliki esnaf, dao da se na krov postave dve mačke okrenute repom ka esnafskoj zgradi. Sudski spor je trajao godinama, dok mačke nisu okrenute. Trg većnice je kraj glavne rute. Na njemu stoji Kuća Crnoglavih, sedište bratstva neženjenih trgovaca iz četrnaestog veka, sa fasadom crvenom i belom kao ukras na torti i satom sa četiri brojčanika. Zgrada je 1941. godine sravnjena u bombardovanju, a ponovo je podignuta tek 1999. Preko puta je crkva Svetog Petra, sa tornjem visokim sto dvadeset tri metra i vidikovcem na sedamdeset dva metra, sa kog se vidi ceo Stari grad, luka i široka Daugava. Razgledanje se završava na Centralnoj pijaci, u pet ogromnih hala u kojima su za vreme Prvog svetskog rata čuvani nemački cepelini. Danas su unutra tezge sa dimljenom ribom, sirevima, medom i crnim hlebom, a iza njih se vidi toranj Akademije nauka, staljinistički neboder koji Letonci zovu Staljinova rođendanska torta. Slobodno vreme za ručak i šetnju.

Izlet obuhvata: usluga vodiča
Izlet ne obuhvata: napojnice (bakšiš) i obroke.
Izlet se realizuje iz mesta: Riga

U dogovoreno vreme odlazimo do železničke stanice. Polazak voza iz Rige i vožnja uz obalu Riškog zaliva. Jurmala je udaljena samo dvadesetak kilometara, a već posle prvih mostova preko Lielupe grad prestaje i počinju borove šume. Jurmala nije jedno mesto nego niz od petnaestak primorskih naselja nanizanih između mora i reke, na traci širokoj mestimično svega kilometar. Duga je trideset dva kilometra, a plaža ide bez prekida celom tom dužinom. Pesak je beo i toliko sitan da škripi pod nogama, a more je plitko i ulazi se u njega dugo pre nego što voda dođe do pojasa. Središte je Jomas, glavna pešačka ulica, duga kilometar, sa kafeima, sladoledžinicama i letnjim baštama. Oko nje stoje drvene vile iz devetnaestog i početka dvadesetog veka, sa tornjićima, verandama i rezbarenim balkonima. To su nekadašnje kuće riške i peterburške gospode koja je ovamo dolazila na letovanje. Ovakvih drvenih kuća ima na stotine i pod zaštitom su države. Do plaže se od Jomasa izlazi kroz šumu, a na kraju glavnog prilaza stoji Džintari, koncertna dvorana pod otvorenim nebom u kojoj se leti drže festivali. U njenom parku je drveni vidikovac visok trideset osam metara, sa kog se vidi cela obala u oba pravca, more sa jedne i reka sa druge strane. Jurmala je od carskih vremena banjsko mesto. Ispod nje su nalazišta mineralne vode i lekovitog blata, pa i danas ovde radi niz spa hotela i sanatorijuma, a u vazduhu se oseća bor i so, što je i bio razlog zbog kog su ovamo slali ljude na oporavak. Slobodno vreme za šetnju plažom ili ručak u nekom od restorana u Jomasu, pa povratak u Rigu.

Izlet obuhvata: usluga vodiča, povratna vozna karta
Izlet ne obuhvata: napojnice (bakšiš) i obroke.
Izlet se realizuje iz mesta: Riga

Krećemo iz smeštaja, kratka šetnja do Katedralnog trga, koji je nekoliko minuta odatle. Trg je najveći otvoreni prostor u gradu i na njemu stoji katedrala koja izgleda kao grčki hram, sa belim stubovima i tri skulpture na krovu. Ispod nje je kripta u kojoj su sahranjeni litvanski vladari. Pored katedrale, odvojen od nje, stoji zvonik visok pedeset sedam metara, koji je nekada bio odbrambena kula gradskih zidina. U kaldrmi trga uklesana je pločica sa rečju stebuklas, što znači čudo. Tu je 1989. godine počeo živi lanac ljudi koji se protezao kroz tri baltičke države, od Vilnjusa do Talina, dug šesto kilometara. Domaći se okreću oko sebe na toj pločici i zamišljaju želju. Iznad trga se diže brdo Gedimin, sa crvenom kulom koja je ostatak gornjeg zamka. Legenda kaže da je knez Gedimin ovde sanjao gvozdenog vuka koji zavija kao stotinu vukova, i da mu je vrač protumačio da na tom mestu treba da podigne grad. Uspon je kratak, a sa vrha se vidi ceo Stari grad i rečica Vilnija, po kojoj je grad dobio ime. Silazimo u ulicu Pilies, glavnu gradsku arteriju od trinaestog veka, sa štandovima ćilibara i uličnim sviračima. Skrećemo do crkve Svete Ane, koja je od trideset tri različite vrste crvene cigle složena u plamenu gotiku. Priča kaže da je Napoleon, prolazeći ovuda 1812. godine, rekao da bi je poneo na dlanu u Pariz. Iza nje stoji veći bernardinski kompleks, a nasuprot spomenik Adamu Mickjeviču. Prelazimo mostić preko Vilnije u Užupis, kvart u kome su umetnici 1997. godine proglasili sopstvenu republiku, sa svojom zastavom, himnom, predsednikom i vojskom od dvanaest ljudi. Na zidu u ulici Paupio okačen je njihov ustav na četrdesetak jezika, među njima i na srpskom. U njemu, pored ostalog, piše da svako ima pravo da bude srećan i da svako ima pravo da bude nesrećan, i da pas ima pravo da bude pas. Vraćamo se u Stari grad i prolazimo pored Univerziteta u Vilnjusu, osnovanog 1579. godine, jednog od najstarijih u istočnoj Evropi. Iza njegovih kapija je trinaest povezanih dvorišta, biblioteka sa pet miliona knjiga i crkva Svetog Jovana sa baroknim zvonikom, najvišom građevinom Starog grada. Nastavljamo do Predsedničke palate, pa u ulicu Didžioji i na Gradski trg, gde je Većnica sa belim stubovima. Odatle vodi put ka crkvi Svetog Kazimira, najstarijoj baroknoj crkvi u gradu, sa krunom velikog kneza na vrhu kupole. U sovjetsko vreme u njoj je radio Muzej ateizma. Za kraj odlazimo do Kapije zore, jedina preostala od devet gradskih kapija. U njoj se, u kapeli iznad prolaza, čuva ikona Bogorodice okovana srebrom, jedno od najvažnijih hodočasničkih mesta u ovom delu Evrope. Ljudi kleče na kaldrmi ispod, a prolaznici skidaju kape kad prolaze kroz kapiju. Slobodno vreme. U dogovoreno vreme povratak u smeštaj

Izlet obuhvata: usluga vodiča, 
Izlet ne obuhvata: napojnice (bakšiš) i obroke.
Izlet se realizuje iz mesta: Vilnjus

Polazak iz Vilnjusa, posle pola sata puta kroz borove šume i pored jezera stiže se u Trakaj, staru prestonicu velikih litvanskih knezova. Trakaj leži na uskom poluostrvu okruženom sa dvestotinak jezera. Najveće je Galve, a usred njega, na malom ostrvu, stoji zamak od crvene cigle sa kulama pod crvenim krovovima. Do njega se ide drvenim mostom preko vode, a prizor je toliko prepoznatljiv da je postao slika cele zemlje. Zamak je počeo da gradi knez Kestutis u četrnaestom veku, a dovršio ga je njegov sin Vitautas Veliki, najmoćniji litvanski vladar, u čije je vreme država sezala od Baltika do Crnog mora. Kule su bile odbrana od Teutonskih vitezova koji su ovamo dolazili gotovo svake godine. Zidine su vekovima stajale u ruševinama, a obnovljene su sredinom prošlog veka po starim crtežima. Danas je unutra muzej, sa oružjem, novcem, lovačkim trofejima i knežev prestona dvorana sa drvenim tavanicama. U mestu živi zajednica Karaima, malog turkijskog naroda koji je Vitautas doveo sa Krima krajem četrnaestog veka da mu bude lična garda. Ostali su ovde šest vekova i sačuvali svoj jezik, veru i običaje. Njihove drvene kuće duž glavne ulice imaju po tri prozora prema ulici, jedan za Boga, jedan za kneza i jedan za porodicu. U njima danas rade porodični restorani u kojima se jede kibinai, pecivo punjeno mesom, koje se nigde drugde ne pravi na isti način. Slobodno vreme za obilazak zamka, ručak u Karaimskoj ulici ili šetnju obalom jezera. Povratak u Vilnjus.

Izlet obuhvata: usluga vodiča, povratni transfer, ulaznica za zamak
Izlet ne obuhvata: napojnice (bakšiš) i obroke.
Izlet se realizuje iz mesta: Vilnjus