Peru putovanje: tajne iščezlih civilizacija

PERU – Tajne iščezlih civilizacija

Peru je država u Južnoj Americi smeštena na njenom krajnjem zapadu. Graniči se sa Ekvadorom, Kolumbijom, Brazilom, Bolivijom i Čileom, dok je najveći deo granice zapravo sa Tihim okeanom. To je zemlja sa velikim brojem raznovrsnih staništa, od sušnih ravnica pacifičkog priobalnog područja do planinskih vrhova Anda i tropskih prašuma Amazonskog basena. Ima 33 miliona stanovnika, a njegov glavni i najveći grad je Lima. Sa 1,28 miliona km2 ,Peru je 19. po veličini država na svetu, a treća u Južnoj Americi.

Teritorija Perua bila je dom nekoliko drevnih kultura, od civilizacije Norte Chico koja počinje 3500. pre nove ere, najstarije civilizacije u Americi i jedne od pet kolevki civilizacije, do Carstva Inka, najveće države u prekolumbovskoj Americi. 

GEOGRAFIJA

Zemlja u potpunosti leži na južnoj hemisferi i ima 3 različita klimatska regiona. Obalska zona na zapadu uz okean je sušna ravnica osim u delovima gde se spuštaju reke sa Anda. Glavni grad Lima pripada ovom regionu. Planinska zona obuhvata područje Anda i nosi naziv sijera, sa najvišim vrhovima u zemlji iznad 6000 metara, prekrivenim stalnim snegom i ledom. Grad Inka, Maču Pikču smešten je u ovoj zoni. Međutim, najveći deo zemlje, 65% pripada kišnoj šumskoj klimatskoj zoni smeštenoj istočno od Anda sa gustom amazonskom prašumom gde su jedini putevi zapravo reke koje se a Anda spuštaju kroz prašumu. Amazonski basen je posebno vredan pažnje jer je izvor čuvene reke Amazon, koja je sa 6872 km najduža reka na svetu i pokriva 75% peruanske teritorije. U ovoj oblasti visoko u Andima se nalazi i najveće jezero u Peruu a to je Titikaka između. Deli ga sa Bolivijom pa je zbog toga i najveće u Južnoj Americi.

BILJNI I ŽIVOTINJSKI SVET

Bogatsvo biljnog i životinjskog sveta sa brojnim endemskim vrstama svrstava Peru među zemlje sa megadiverzitetom. Pričamo o preko 22 000 vrsta, a posebni značaj imaju retke ugrožene poput pume, jaguara i medveda naočara, ali i ptice koje proizvode velike količine gvana, ekonomski važnog za izvoz. O flori ne treba trošiti mnogo reči jer dovoljan je samo podatak da je preko 60 procenata zemlje pod šumom i sve će vam biti jasno

STANOVNIŠTVO

Peru je multietnička nacija formirana stalnim mešanjem različitih naroda tokom pet vekova. Indijanci su naseljavali peruansku teritoriju nekoliko milenijuma pre španskog osvajanja u 16. veku ali se njihova populacija smanjila sa skoro 5-9 miliona u 1520-im na oko 600.000 100 godina kasnije, uglavnom zbog zaraznih bolesti evropljana. Španci i Afrikanci stigli su u velikom broju pod kolonijalnom vlašću, mešajući se međusobno ali i sa starosedelačkim narodima. Nakon sticanja nezavisnosti, došlo je do postepenog doseljavanja iz Evrope a sa ukidanjem ropstva 1854 dolaze radnici iz Kine i Japana ostavivši veliki uticaj u peruanskom društvu.

Danas 60 posto čine mestici, 20ak kečuanci dok ostatak čine evropljani i manji procenat onih azijskog i afričkog porekla. Oko dva i po miliona Peruanaca živi u emigraciji, najviše u SAD, Evropi i Japanu.

U Peruu živi negde oko 33 miliona ljudi od čega 80 procenata u urbanim a samo 20 u ruralnim sredinama. Zvanični jezik je španski dok su kečua i  ajmara kao jedni od ranijih vodećih domorodačkih jezika govore u dosta manjem obimu. Problem je dijalekatska podeljenost, nedostatak pismenosti i pisane literature. Zato danas postoje brojni pokreti za promociju indijskih jezika u školi i medijima kako bi se očuvala domorodačka kutura.

Preko 90% stanovništva pripada rimokatoličkoj veri što je zapravo posledica misionarske aktivnosti iz vremena španske kolonizacije. Stopa pismenosti je 94% a osnovno i srednje obrazovanje je obavezno i besplatno u državnim školama.

KULTURA I TRADICIJA

Kultura Perua je kombinacija španske i lokalne indijanske mada ima i značajnog uticaja pojedinih azijskih i afričkih etničkih grupa. Čak i pre Carstva Inka Peru je bio center umetnosti na južnoameričkom kontinentu. Kulture indijanaca bavile su se umetnošću, poput izrade skulputra i nakita. Inke su samo nastavile ove tradicije uz dosta uspeha u arhitekturi, što dokazuju gradovi Maču Piču i Kusko.

KUHINJA

Nakon što su španci otkrili Ameriku, započeta je trgovinska razmena hranom koja do tada nije bila poznata Starom svetu, pre svega krompir, paradajz i kukuruz. Današnja moderna autohtona peruanska kuhinja nezamisliva je bez kukuruza, krompira, pasulja, kinoe i čilija, a verovali ili ne u zemlji se uzgaja preko 3.000 vrsta krompira. Naravno ta lokalna kuhinja meša sa kineskom, afričkom, arapskom, italijanskom i japanskom, a među najpoznatijim jelima su anticuchos, ceviche i pachamanca. 

MUZIKA

Peruanska muzika ima andske, španske i afričke korene. U pretkolumbovsko doba, muzički izrazi su se veoma razlikovali u svakom regionu. To su pre svega bili najprimitivniji muzički instrumenti poput udaraljki ali i kene, tradicionalne frule sa Anda. Španci su doneli nove instrumente, kao što su gitara i harfa, što je dovelo do razvoja charanga, žičanog instrumenta sličnog gitari, danas nacionalnog instrumenta Perua. Afrički uticaj ogleda se kroz čuvene ritmove ali i kajon, drveni perkusioni instrument nalik kutiji za koji se veruje se da je nastao među robovima koji su bili muzičari tokom ranih 1800-tih godina.

EKONOMIJA

Peru je od 2011. godine, jedna od najbrže rastućih privreda na svetu zahvaljujući ekonomskom bumu tokom 2000-ih. Ipak zbog neravnomerne raspodele prihoda 19 procenata njegove ukupne populacije je siromašno, uključujući 9% koje živi u ekstremnom siromaštvu. 

LIMA

Lima je glavni i najveći grad Perua. Nalazi se u dolinama reka Čilon, Rimak i Lurin, u pustinjskoj zoni centralnog priobalnog dela zemlje, sa pogledom na Tihi okean. Zajedno sa gradom Kaljao, čini Metropolitansko područje u kojem živi skoro 11 miliona stanovnika, ili verovali ili ne gotovo trećina stanovnika Perua, zbog čega je Lima jedan od najvećih gradova u Americi.

Limu je osnovao španski konkvistador Francisco Pizarro 1535. godine kao Ciudad de los Reyes odnosno Grad kraljeva, a današnje ime grada, koje je postalo službeno u 17om veku potiče od Kečua naziva za reku Rimac, Lima što znači “Govornik”. Grad je ubrzo postao glavni i najvažniji grad španskog vicekraljevstva Perua i mesto odakle se širila španska vlast i hrišćanstvo ali i odnosila blaga Južne Amerike poput zlata preko okeana u Španiju. 

Početkom prošlog veka Lima je imala oko 140.000 stanovnika, a do 1960-ih je prešla brojku od million, privlačeći stanovnike iz svih delova Perua. Zato su danas glavni problemi grada prenaseljenost ali i zagađenost jer preko 10 miliona ljudi živi u njemu.

Lima je poznata kao gastronomska prestonica Amerike a njeni restorani često uvršteni među 50 najboljih restorana na svetu. Ceviche je nacionalno jelo Perua i pravi se od soli, belog i crnog luka, ljute peruanske paprike i sirove ribe marinirane u soku od limuna.

KUSKO

Kusko je glavni grad istoimene regije i provincije koji leži na visini od 3400 metara u Andima u blizini doline Urubamba. Nekada je bio glavni grad Carstva Inka od 13. veka pa sve do španskog osvajanja u 16. veku. 1983. godine UNESCO ga je proglasio svetskom baštinom kada postaje glavna turistička destinacija koju svake godine poseti preko 2 miliona ljudi. Inače, državni ustav iz 1993 označava Kusko kao istorijsku prestonicu Perua.

Autohtono ime grada je Kusku, a Iako se koristilo u kečuanskom jeziku, njegovo poreklo vodi iz jezika Ajmara. Španski konkvistadori usvojili su lokalni naziv, izgovarajući ga kao Kuzko ili, ređe, Kozko. Danas je situacija slična pa se koriste oba naziva kroz izgovor ali i u pisanoj formi pa je na primer međunarodna skraćenica za gradski aerodrom CUZ, što zapravo odražava raniji španski pravopis.

Narod Kilke je okupirao region od 900. do 1200. godine nove ere, pre dolaska Inka u 13. veku. Utvrđeno je da su upravo oni sagradili oko 1100 godine, čuveni kompleks izvan Kuska, Saksaivaman kojeg su Inke kasnije zauzele i proširile. 

Kusko je dugo bio važan centar starosedelaca i glavni grad Carstva Inka. Kako je izgrađen, to jest kako je ogromno kamenje vađeno i transportovano na lokaciju, ostaje neutvrđeno. Od svakog lokalnog vođe se zahtevalo da izgradi kuću u gradu i da živi deo godine u Kusku sve do dolaska španaca koji su ga zauzeli koristeći superiorniju vojnu opremu u odnosu na Inke. Fransisko Pizaro je zvanično stigao u Kusko 15. novembra 1533. godine. Odmah ga je očarao lepotom svojih zdanja, dužinom i pravilnošću ulica. Veliki trg je bio okružen sa nekoliko palata, pošto je „svaki vladar morao da sagradi svoju“. Najraskošnije zdanje u Kusku nesumnjivo je bio veliki hram posvećen Suncu, Korikanča, prekriven zlatnim pločama. Sve su to španci opljačkali uključujući i kraljevske mumije u samoj Korikanči.

Snažan zemljotres koji je 1950 godine pogodio Kusko uništio je trećinu građevina. Interesantno je to da su najviše stradale španske nadogradnje i nova zdanja koje su kolonizatori izgradili na temeljima Inka hramova koji su svi do jednog izdržali zemljoters, što je još jedan dokaz o njihovom neverovatnom graditeljskom znanju. 

Po poslednjem popisu u njemu živi oko 480 hiljada ljudi.

MAČU PIKČU

Maču Pikču je sveti grad Inka na 2430 metara nadmorske visine u najvišem delu istočnih Anda, na padinama planinskog lanca Urubamba iznad Svete doline, 112 kilometara seveozapadno od Kuska, nekadašnje prestonice Inka. Većina arheologa veruje da je izgrađen u 15om veku kao posed cara Inka Pačakutija. Često pogrešno nazivan “Izgubljenim gradom Inka”, Maču Pikču je najpoznatija ikona civilizacije Inka. Lokacija grada bila je dobro očuvana vojna tajna, jer su duboke litice koje ga okružuju bile najbolja prirodna odbrana. Nakon što su ga izgradile, Inke su ga ubrzo nakon 100 godina napustile navodno usled epidemije malih boginja. Španci ga nikada nisu pronašli zbog čega je ostao netaknut. Tako skriven prekriven gustom vegetacijom ostao je sve do 1911. godine kada ga je otkrio Amerikanac Hajram Bingam. Tako barem većina misli, iako istina može da bude potpuno drugačija.

TITICACA LAKE

Titikaka je najviše slatkovodno jezero u Južnoj Americi koje leži na 3.812 m nadmorske visine, a ujedno se smatra i najvišim jezerom na svetu na kome je moguća komercijalna plovidba. Ima površinu oko 8.300 km² a po zapremini i količini vode broj 1 je u Južnoj Americi. Nalazi se granici Perua i Bolivije visoko u Andima, tačnije 40 posto pripada peruancima a 60 bolivijcima. Ima prosečnu dubinu između 140 i 180 metara, uz maksimalnu do čak 280. U jezero utiče više od 25 reka i na njemu se nalazi 41 ostrvo, od kojih su neka gusto naseljena. Među njima su i Urosi veštačka ostrva napravljena od plutajuće trske.

Kada ići u Peru i kakva je sezona

Peru se deli na tri klimatske celine i to je ključ za planiranje. Obala je pustinja uz okean, iznad nje je planinski deo zemlje, a na istoku je amazonska prašuma. Godišnja doba su obrnuta u odnosu na naša. Najvažnija posledica je sledeća: kišna sezona u planinama i prašumi, od decembra do marta, poklapa se sa najsunčanijim periodom u Limi. Suva sezona u planinama, od juna do avgusta, poklapa se sa najsivljim mesecima na obali. Zato ne postoji mesec koji je podjednako dobar za sve tri celine. Postoji mesec koji najbolje odgovara težištu Vašeg programa.

Lima ima klimu kakvu putnici retko očekuju. Grad leži blizu tropa, ali hladna okeanska struja hladi vazduh uz površinu i stvara temperaturnu inverziju. Ta inverzija sprečava nastanak kišnih oblaka. Umesto kiše dolazi garua, sitna morska rosulja. Kapljice imaju prečnik od 1 do 40 mikrona, pa kvase ulice, a u kišomeru se gotovo ne registruju. Brojke najbolje opisuju razliku. U martu Lima ima oko 8 sati sunca dnevno, a u julu svega 1 sat. Od juna do septembra nebo je skoro stalno sivo. Temperature su blage cele godine, od 15 do 19 stepeni u avgustu i od 20 do 27 u februaru. Vlažnost je 79 do 83 odsto, pa se 16 stepeni u julu doživljava hladnije nego što brojka sugeriše. Prave kiše praktično nema.

Ika (Ica) i Huakačina (Huacachina) leže oko 400 metara više i dovoljno su udaljene od okeana. Zato tamo sunce ide gotovo cele godine, uz dnevnih 23 do 25 stepeni. Na ostrvima Baljestas (Ballestas) more je mirnije ujutru tokom cele godine. Zato izlet uvek planiramo za jutarnje časove. Popodne vetar podigne talase i polasci se otkazuju.

U Kusku (Cusco) se dan gotovo ne menja, menja se noć. Dnevni maksimum je oko 20 do 22 stepena tokom cele godine. Noćni minimum pada sa 8 stepeni u januaru na 1 stepen u julu, pa mraz u junu i julu nije neuobičajen. Dnevna amplituda tada ide do 20 stepeni i to je najveće iznenađenje za naše putnike. Kiša je jasno podeljena. Januar donosi oko 160 mm na 19 kišnih dana, februar 135 mm, a jul svega 5 mm na jedan dan. Maj ima 10 mm na dva dana, oktobar 45 mm na devet. U januaru je 93 odsto dana oblačno, u julu 46 odsto. U kišnoj sezoni pljusak obično dolazi popodne ili uveče, pa su prepodneva uglavnom upotrebljiva. Sveta dolina (Valle Sagrado) i Ojantajtambo (Ollantaytambo) leže oko 550 do 600 metara niže od Kuska, na oko 2.800 metara. Popodneva su tamo toplija, oko 21 do 23 stepena, a noći padaju na 4 do 8 stepeni.

Maču Pikču (Machu Picchu) je na 2.430 metara i klimatski pripada prelazu ka prašumi. Zato je vlažniji i blaži od Kuska, sa dnevnih 20 do 24 stepena. Razlika u svetlu je velika. Jul ima oko 8,6 sati sunca dnevno, a februar 4,1 sat. Januar i februar su ubedljivo najkišniji, sa kišom na 15 do 22 dana u mesecu. Jutarnja magla je česta u kišnoj sezoni i obično se razilazi do 9 ili 10 sati. Praktičan savet: u kišnim mesecima birajte kasniji termin ulaska. U suvoj sezoni bolji je rani ulazak, zbog svetla i manjih gužvi.

Puno i jezero Titikaka (Titicaca) su najhladnija tačka programa. Jezero je na oko 3.812 metara, a grad na oko 3.830. I ovde je dnevni maksimum stabilan cele godine, oko 15 do 16 stepeni, a menja se samo noć. Na visoravni prosečni noćni minimum ide od 4,5 stepeni u januaru do minus 4 stepena u julu, uz mrazeve od maja do septembra. U samom Punu je nešto blaže jer jezero zadržava toplotu. Ako spavate kod domaćina na ostrvima Uros ili na ostrvu Takile (Taquile), računajte na to da grejanja praktično nema.

Areki (Arequipa) je klimatski najstabilnija tačka putovanja. Grad je na 2.335 metara i ima svega oko 95 mm kiše godišnje. Od aprila do novembra broj kišnih dana je nula, uz stalnih 21 do 22 stepena danju. U kanjonu Kolka (Colca) kondori se najpouzdanije vide između 8 i 10 sati ujutru. Tada sunce zagreje stene i razvije se termika koju ptice koriste. Zato iz Arekija krećemo veoma rano, još u mraku. Najbolji su maj i jun, a šire posmatrano ceo period od maja do oktobra. Vinikunka (Vinicunca) je na preko 5.000 metara i najviša je tačka putovanja. Od aprila do oktobra dnevna temperatura je 7 do 12 stepeni, a noći padaju ispod nule. Vetar na grebenu ume da bude jak.

Prašuma oko Puerto Maldonada nikada nema pravu suvu sezonu, ali razlika je ogromna. Januar donosi 345 mm kiše na oko 25 dana, a jul svega 55 mm na oko 8 dana. To je šest puta manje. Temperature su ujednačene, od 19 do 33 stepena, a avgust i septembar su najtopliji. Od juna do avgusta javlja se frijahe (friaje), nagli prodor hladnog vazduha sa juga. Temperatura tada padne i na 8 stepeni i takvo stanje potraje nekoliko dana. Zato i za Amazon vredi poneti jednu topliju jaknu. Vodostaj je visok od decembra do maja, kada se čamcem stiže dublje u prašumu. Tada su staze poplavljene i komaraca ima znatno više. Od juna do avgusta vodostaj je nizak, staze su prohodne, a komaraca je manje.

Gužva prati suvo vreme. Peru je u 2025. godini primio preko 4,1 milion međunarodnih posetilaca, po podacima Minsetura (Mincetur). Jul i avgust su i dalje najposećeniji meseci. Dva datuma dodatno podižu potražnju. Inti Rajmi, praznik Sunca, održava se svakog 24. juna u Kusku sa preko 800 izvođača. Državni praznik Fijestas Patrijas pada 28. i 29. jula. Zato su druga polovina juna i kraj jula najgušći i najskuplji termini. Najbolji odnos vremena i gužve daju april, maj, septembar i oktobar. Maj ima u Kusku svega 10 mm kiše na dva dana, dakle gotovo isto vreme kao jun, uz osetno manje ljudi. Oktobar ima 45 mm na devet dana, znatno suvlje od decembra sa 120 mm, a pejzaž je zeleniji nego u julu. April je najzeleniji mesec sa još uvek prihvatljivih 45 mm.

Visina, ulazak i praktične stvari

Turistička viza za Peru nije potrebna. Nosioci naših običnih pasoša mogu ući bez vize, što potvrđuje Ministarstvo spoljnih poslova. Po jednom ulasku odobrava se do 90 dana, a ukupno najviše 183 dana u periodu od 365 dana. Broj odobrenih dana određuje službenik na granici. Peruanska migraciona služba zvanično traži pasoš sa najmanje 6 meseci važenja. Bez toga Vam mogu odbiti ukrcavanje ili ulazak u zemlju. Na granici mogu tražiti povratnu avionsku kartu. Ulazak se danas evidentira elektronski, kroz takozvanu TAM Virtual. Zato na aerodromu u Limi po pravilu nema papirne kartice ni pečata u pasošu.

Ulaznica za Maču Pikču se kupuje unapred i to je danas strogo pravilo. Najveći deo ulaznica prodaje se preko zvaničnog portala Ministarstva kulture. Manji kontingent od 1.000 ulaznica dnevno prodaje se na šalteru u mestu ispod lokaliteta, samo za sledeći dan i u redu koji ništa ne garantuje. Na to se ne oslanjamo, nego kupujemo unapred. Dnevna kvota za 2026. godinu iznosi 5.600 posetilaca u visokoj sezoni i 4.500 ostatak godine. Visoka sezona obuhvata 1. januar, period od 2. do 5. aprila, period od 19. juna do 2. novembra, te 30. i 31. decembar.

Postoje tri kruga sa ukupno deset podruta, a većina onih koji dolaze prvi put bira Klasični krug. Krug se bira pri kupovini i prelazak na drugu rutu nije moguć. Ulaznica je vezana za broj pasoša i ne može se preneti na drugu osobu. Slovna greška u imenu ili broju dokumenta može se ispraviti, ali samo u ograničenom roku. Zato nam odmah javite ako nešto ne odgovara podacima iz pasoša. Ulazni termini idu na sat, od 6 časova ujutru. Tolerancija je 30 minuta, a u visokoj sezoni od 19. juna do 2. novembra 45 minuta. Za uspone na planinske vrhove tolerancije nema, tu se ulazi tačno u minut. Najbolje je biti na kapiji 20 do 30 minuta ranije. Ponovni ulazak istom ulaznicom nije dozvoljen. Cene se menjaju svake godine, pa ih proveravamo pred svaki polazak. Obilazak ide uz zvaničnog vodiča, a naš vodič Vas prati kroz ceo program.

Visina je jedina stvar na ovom putovanju koju vredi shvatiti ozbiljno. Kusko je na 3.399 metara, a Puno na oko 3.830. Najviša tačka puta ka kanjonu Kolka je na 4.910 metara, a Vinikunka na preko 5.000. Maču Pikču je, suprotno očekivanjima, 969 metara niže od Kuska. Mnogi koji imaju tegobe u Kusku osećaju se osetno bolje kada siđu do citadele. Rizik od visinske bolesti počinje na oko 2.500 metara. Let od Lime do Kuska je skok od preko 3.200 metara u jednom danu. Zvanične smernice preporučuju najviše 500 metara visine spavanja po noći iznad 3.000 metara. Zato prvi dan na visini planiramo bez napora, a Sveta dolina na oko 2.800 metara ima smisla kao prvo noćenje.

Simptomi visinske bolesti javljaju se 2 do 12 sati po dolasku, najčešće tokom prve noći. Slika liči na mamurluk. Glavobolja je vodeći znak, uz gubitak apetita, vrtoglavicu i mučninu. Uz mirovanje na istoj visini tegobe se povlače za 12 do 48 sati. Prvih 48 sati najbolje je ostati bez alkohola. Koka čaj je prijatan i deo lokalne kulture, ali studija na 142 putnika u Kusku, objavljena 2022. godine, nije našla nikakvo smanjenje rizika kod onih koji su ga pili. Ista studija je pokazala da rizik povećavaju gojaznost i ženski pol. Kondicija takođe ne pomaže. Opšta visinska medicina pokazuje blago manji rizik kod putnika preko 50 godina nego kod mlađih. Lekovi za prevenciju postoje, izdaju se na recept i o njima odlučuje Vaš lekar. Ako se tegobe pogoršavaju uprkos odmoru, najsigurnije je sići na nižu visinu, i naš vodič to organizuje odmah.

Od vakcina se preporučuju hepatitis A, tifus i uredan tetanus, uz redovan kalendar. Žuta groznica nije uslov za ulazak u Peru i ne preporučuje se za Limu, Kusko, Puno ni Maču Pikču. Postaje relevantna samo za produžetak u Amazon, jer se preporučuje za područja ispod 2.300 metara. Prima se najmanje 10 dana ranije. Za piće i za pranje zuba koristite flaširanu vodu, i u Kusku, a led tražite od prečišćene vode. Polisa putnog osiguranja mora izričito pokrivati boravak iznad 3.000 metara i medicinsku evakuaciju, jer mnoge standardne polise isključuju visinu.

Valuta je peruanski sol, oznaka S/, kod PEN. Sredinom jula 2026. godine kurs je bio oko 3,40 sola za jedan dolar. Bankomata ima na aerodromima, u tržnim centrima i po gradovima. Mnogi nude isplatu i u solima i u dolarima. Dnevni limit po transakciji je obično 700 do 800 sola, što je oko 200 do 235 dolara. Zato računajte na više podizanja i više provizija. Kartice prolaze u hotelima, boljim restoranima i tržnim centrima, a na pijacama i u manjim mestima potrebna je gotovina. Dnevni meni u lokalu košta 8 do 15 sola, obrok u restoranu srednje kategorije 12 do 20 dolara. Bakšiš u restoranu je oko 10 odsto, ako servis već nije uračunat u račun. Vodiču na višednevnoj turi uobičajeno se daje 30 do 50 sola po danu.

Do Maču Pikčua se stiže vozom. Od Ojantajtamba do polazne stanice ispod lokaliteta vožnja traje oko 1 sat i 30 minuta, a sa stanice u okolini Kuska oko 3 sata i 30 minuta. Odatle do ulaza u citadelu vozi autobus strmim serpentinama, oko 25 do 30 minuta. Struja je 220 V, praktično isto kao kod nas gde je 230 V, uz frekvenciju od 60 Hz koja za punjače nije bitna. Utičnice su najčešće tipa A i C, pa naš utikač sa dva okrugla pina uglavnom radi. Univerzalni adapter rešava sve slučajeve. Peru je u zoni UTC minus 5 i ne pomera sat. Razlika u odnosu na Beograd je 7 sati leti i 6 sati zimi. Lokalni operateri su Klaro (Claro), Movistar, Entel i Bitel, a Klaro i Movistar imaju najbolju pokrivenost.

Česta pitanja o putovanju u Peru