MEKSIKO – Raj na Karibima

MEKSIKO za radoznale

Meksiko je savezna republika u Severnoj i Srednjoj Americi između Meksičkog mora i Tihog okeana, površine 1.958.201 km2 sa 101.223.000 stanovnika. Čine ga 31 savezna država i jedan savezni distrikt.  Najveći deo Meksika je visoravan oivičena visokim planinama Zapadne i Istočne Sijera Madre. Tu se još nalaze i vulkani Nevado de Toluka (4.578 m), Popokatepetl (5.452 m), Orizaba (5.700 m) i dr. Meksiku pripadaju dva poluostrva: Jukatan na istoku i Kalifornija na zapadu. Najveće reke u Meksiku su Santijago i Balsas. Stanovništvo Meksika sastoji se od čistokrvnih Indijanaca, koji čine 30% celokupnog stanovništva, 10 % belaca, odnosno Kreola (potomaka doseljenika iz Španije) i Mestika, kojih ima najviše-60%, pa je Meksiko zemlja Mestika. Kilma je tropska u primorju, umerena na primorsko-planinskom obodu i nižim visoravnima, a hladnija na većim visinama. Meksiko je veliki izvoznik srebra, bakra, cinka i olova. Veliki proizvođači i izvoznici nafte su Meksiko i Venecuela. Meksiko je član Severnoameričkog udruženja za slobodnu trgovinu (NAFTA). Ta organizacija mu olakšava izvoz i privlačenje stranih investicija i tehnologije. U pograničnom području prema SAD se otvaraju mešovita preduzeća. Turizam je važan za razvoj meksičke privrede. Svetski poznati primorski turistički centri su Akapulko i Kankun. Za razliku od većine latinoameričkih država, pa i njegovog severnog suseda SAD-a, istorija Meksika vrlo je duga. U Meksiku su postojale tri stare civilizacije: Tolteci, Asteci, Maje.

Tolteci su bili miroljubivo indijansko pleme koje je razvilo vrlo visoku kulturu, ujedno I prvi stanovnici Meksika. I dan danas postoje svedoci njihovog graditeljskog umeća u njihovoj prestonici Teotihuacanu, nedaleko od današnjeg glavnog grada. Medjutim, tvorci Meksičke države nisu bili Tolteci, već Asteci.

Kultura Maja je bila najrazvijenija. Narod je bio veoma stvaralački nastrojen i miroljubiv, na vrlo visokom stepenu culture. Živeli su na poluostrvu Jukatan i u delovima južnog Meksika. Nihova dostignuća, pogotovo u likovnoj umetnosti i arhitekturi, mogu se meriti sa dostignućima  Egipćana i Grka. Takozvano ‘’Zlatno doba’’  iz vremena ‘’carstva Maja’’ počinje 2. veka p.n.e. i traje do 6. veka p.n.e. U to doba, najrazvijenije su bile astronomija, matematika, arhitektura, razradjivanje kalentara. Svojim načinom pisanja brojki, nadmašii su Grke i RImljane, jer su poznavali vrednost nule. Glavno sedište culture Maja bio je grad Čičen Ica, osnovan na Jukatanu 5. veka p.n.e.. Piramida sa hramom ‘’ El Castillo’’, visoka 23 metra, najveličanstvenija je gradjevina tog grada i jedna od najlepših u Meksiku.

Asteci su pleme koje je početkom 14. veka došla sa severa, pokorila Tolteke i ostala plemena, naselilo visoravan Anahuak i na obali jezera Tekscoco osnovala svoj glavni grad Tenochtitlan, koji se ubrzo razvio u najlepši grad Astečke civilizacije. Religija je zauzimala veliko mesto u njihovom životu, a od brojnih verskih svečanosti i običaja, Asteci su pri različistim svečanostima znali svojim bogovima žrtvovati na hiljade ljudi, najvećim delom svoje zarobljenike.Imali su i neko vrsto hijerografskog pisma, u kojem su misli izražavali slikom I bojama. Bili su umetnici u obradi kamena, ajdan o najvećih primera njihovog visokog umeća je kameni calendar iz 1479. godine., koji je veličine gotovo 4 metra. Oni su kao i maje, poznavali calendar sa godinom koja se sastojala od 18 meseci po 20 dana. Danas, stanovništvo Meksika sastoji se od čistokrvnih Indijanaca, koji čine 30 % celokupnog stanovništva, 10 % belaca (odnosno kreola, potomaka doseljenih Španaca) i mestika, kojih ima najviše, tj. 60 %. Španski osvajači koji su zagospodarili prvobitnim sedištima indijanske civilizacije, nisu sa sobom poveli žene, već su se poženili Indijankama I tako je došlo do stvaranja mešanaca- mestika.

Mexico City – Meksiko Siti

Glavni grad je Meksiko Siti – Ciudad de Mexico i jedan od najvećih gradova na svetu, sa populacijom od preko 21 miliona u gradskoj zoni. Meksiko Siti je važan kulturni, finansijski i politički centar, kako na nacionalnom tako i na globalnom nivou. Prebogat je nasleđem carstva Asteka, sa lepim zgradama iz kolonijalnog doba španske vladavine. Legenda kaže da su Asteci posle mnogo godina lutanja pod vođstvom boga Huičilopohtlija došli do ostrva usred jezera, gde su videli orla koji stoji na kaktusu i koji u kljunu drži zmiju. Na tom mestu osnovali su grad Tenoćtitlan (u slavu boga Tenoha) koji se danas zove Meksiko Siti, a taj orao koji stoji na kaktusu, sa zmijom u kljunu, predstavlja grb Meksika. Sama priča o Meksiko Sitiju počinje upravo iz njegovog središta, koje je na istom mestu kao i u vreme Asteka- trgu Sokalo (Plaza del Zócalo). Ovo je najveći trg na svetu. Na trgu Sokalo je ulica koja nosi ime po meksičkom revolucionaru i državniku Fransisku Maderu. Ova ulica je nalik našoj Knez Mihailovoj, sa mnogo restorana, galerija, prodavnica, koja se završava nekada najvišom zgradom u Latinskoj Americi, meksičkim „Empajer stejtom“ – Tornjem Latinoamerikana (Torre Latinoamericana). U neposrednoj blizini trga Sokalo je katedrala Metropolitana, najveća crkva u Latinskoj Americi koja je građena preko tri veka.  Na istočnoj strani nalazi se predsednička palata sa prekrasnim muralima koji opisuju istoriju Meksika, a koje je radio čuveni Dijego Rivera, kontroverzni i socijalno veoma angažovani umetnik, životni saputnik Fride Kalo, koji je kroz svoje radove veoma kritikovao meksičko društvo, Špance i čovečanstvo uopšte. Jedna od najboljih muzeja na svetu je Antropološki muzej koji je ujedno i najveći. Staze koje povezuju glavne delove muzeja dugačke su 7 kilometara. U njemu se nalaze najrazličitiji predmeti koji pripadaju narodima i kulturama Srednje, Latinske Amerike i Okeanije. Svakako najzanimljiviji i u svetu najprepoznatljiviji predmet koji ovaj muzej poseduje jeste astecki kalendar poznat kao i Sunčev kamen. Meksiko Siti ima i jednu od najdužih ulica na svetu – Bulevar Reforma, gde se nalaze ambasade, eksluzivni hoteli, velike poslovne zgrade, kao i spomenik „El angel de la independencia“ – Anđeo nezavisnosti koji je posvećen borbi za nezavisnost koju su stekli 1821. Umetnički kvart grada poznat kao Kojoakan je nekada bio selo, a vremenom je pretvoreno u grad prepun restorana meksičke hrane, svirača na ulicama (marijači) i brojnih galerija. Ovde se nalazi čuveni muzej Fride Kalo. Muzej je zapravo kuća u kojoj su nekada živeli Frida Kalo i Dijego Rivera. Nedaleko od tog mesta nalazi se pijaca San Anhel (Mercado de Sant Angel) na kojoj se mogu kupiti začini i čuvene meksičke ljute papričice – čili. Pravi epitet koji oslikava ovaj grad je „najveći“: najveći park na svetu, najveći gradski trg, najduži bulevar, najveći muzej, najveći zoološki vrt i najveći grad zapadne hemisfere. Meksiko Siti je megalopolis, grad-država za sebe gde se susreću razne kulture i religije. Na trgu Garibaldi se okuplja na stotine svirača, popularni marijači koji sviraju meksičku tradicionalnu muziku. Meksikanci su vrlo slični nama, dobri su domaćini, a njihovi specijaliteti su takođe ukusni, začinjeni i  naravno ljuti. U Meksičkoj kuhinji vrlo često se koristi pasulj, kukuruz, avokado i vrste čili paprike. Gvakamole je pravi meksički užitak, a specijaliteti su i tortilje, enchiladas, quesadillas, meksički gril, pečeni kaktus, majanski recepti, čili con carne, fajitas, burritos, nachos i još mnogo toga. Najpoznatije nacionalno piće je tekila koja se pravi od vrste kaktusa agave. Oblizak Meksika ne bi bio potpun bez oblilaska svetilišta Teotihuacana i Piramide Sunca i Meseca. Naziv Teotihuacana znači “mesto gde ljudi postaju bogovi”. To je naimpresivnija arhitektonska celina iz doba pre Asteka. I danas je misterija koja je civilizacija ovo stvorila jer ne postoji pisana dokumentacija. Piramida Sunca visoka je 2270 m. Sa 245 stepenica do vrha, druga je piramida po veličinu u svetu, posle Keopsove piramide u Gizi. Sa vrha se pruža veličanstven pogled na čitav kompleks, Hram Quetzalcoatla (Pernate Zmije), Aveniju mrtvih i Pirmaidu Meseca. Poznata je bazilika Gospe od Guadalupe, hispansko svetilište koje se smatra centrom katoličanstva cele Srednje Amerike koju obilaze milioni hodočasnika svake godine.

Čičen Ica, nekada uspešan centar civilizacije Maja i najveći grad Jukatana sve do pobune Maja 1221. godine, danas je Chichen Itza dom najveće kolekcije ruševina stare civilazije u Meksiku i jedno je od najposećenijih mesta u zemlji. Njegov glavni prizor Hram Kukulcan – piramida visoka 25 metara koja dominira mestom gradjena po solarnom kalendaru, omiljeni je kadar na fotografijama turista. Jedinstvena umetnost i arhitektura Tolteka može se primetiti na prelepim građevinama Čičen Ice.

Da je Meksiko privlačan za turiste govori činjenica da godišnje više od tri miliona turista poseti Kankun, jedno od najpopularnijih turističkih destinacija na svetu. Kankun nosi epitet ,,najbliže što se može prići raju” i zovu ga meksičkim Majamijem. Krase ga beskrajno duge plaže sa belim peskom, tirkizno plavo more, kokosove palme, poznati hoteli, šoping molovi, veseli, nasmejani ljudi, ulični kiosci koji nude ukusnu lokalnu hranu kao i bezbroj restorana. Osim ,,ludih“ noći u čuvenim diskotekama i klubovima, ovaj grad je zabavan i tokom dana. Skijanje na vodi, let paraglajderom nad veličanstvenim Karibima, tura ronjenja, vožnja kajakom, ili bliski susret sa ajkulama, jahanje konja, igranje golfa i fudbala. Posebne atrakcije predstavljaju uživanje u kupanju sa delfinima, fokama, slikanju sa papagajima i flamingosima. Kankun se nalazi na obali Karipskog mora, na poluostrvu Jukatan, u saveznoj državi Kintana Ro u jugoistočnom Meksiku. Kankun je poznato turističko mesto širom sveta, za njega se kaže da je ‘’grad koji nikad ne spava’’ i u njemu živi malo manje od 900 hiljada stanovnika iako je pre 40 godina ovaj grad brojao svega 120 stanovnika! Mesto se sastoji iz dva odvojena dela, koja su potpuno različita: gradske i hotelske zone. Godišnje u Kankun stigne oko 4 miliona ljudi, koji se smeste u neke od mnogobrojnih hotela, koji su smešteni u hotelskoj zoni, koja je duga 20 km, ima oblik broja 7 ,a sa kopnom je povezan mostovima. U njoj se nalaze ruševine El Rej, jedan od ostataka civilizacije Maja. Sa maksimalnom dnevnom tepmeraturom od 32 stepena leti, tirkizno plavim morem i belim peskom, i ludim noćnim provodom,  predstavlja ‘’nešto najbliže što se može prići raju’’. Tržni centri sadrže opremu najpoznatijih svetskih proizvodjača,a suveniri koštaju i do 10 dolara. Predlažemo posetu:
Playa Delfines – Prelepa, nerazvijena, divlja plaža, sa koje se pruža nezaboravan pogled na hotelsku zonu Kankuna

Coba ruševine – Ove izolovane ruševine, kilometrima udaljene od civilizacije, ostaci su jednog od najvećih gradova Maja. Obgrljene džunglom sa svih strana predstavljaju nestvaran prizor dok se biciklom probijate do njihovih najudaljenijih tačaka. Arheološko nalazište se prostire na preko 80 km² a najviša piramida ovog kompleksa je Ixmoja na koju je penjanje još uvek dozvoljeno.

Meksičko odmaralište Playa del Carmen nalazi se na obali Karipskog mora, duž Rivijere Maja na poluostrvu Jukatan, u meksičkoj državi Kinta Ro. Playa del Carmen je mali, prijateljski grad koji leži direktno na dugim, belim, peščanim plažama prepunih palmi, naspram kristalno čistih plavih voda Kariba. Nekadašnje ribarsko selo je sada takozvani ’’raj Kariba’’ i savršeno mesto za odmor, ne samo za ljude koji traže dobar party i kupanje, već i za ronioce, surfere i morske ribolovce. Sićušne prodavnice, koje su deo tradicije u svakom meksičkom gradiću, nude  niz različitih proizvoda. Paralelno sa očaravajućim šetalištem duž plaže i svetionikom, koji je postao simbol grada, nalazi se Quinta Avenida (Peta Avenija), koja je prepuna prodavnica i mesta za izlaske. Bezbroj prodavnica stoji izmedju živopisnih restorana i prelepih barova, koji noću privlače kako turiste, tako i meštane. Barovi na plaži privlače ’’noćne ptice’’ u velikom broju sa svojim hladnim pićima i elektro muzikom. Nakon toga, party manijaci mogu provesti noć plešući pod zvezdama u klubu Blue Parrot.

Xcaret Eco theme park – tzv ’’Meksički sveti raj’’, jedan od najpopularnijih Eko parkova na Rivijeri Maja. Legenda govori da su Maje ovo mesto koristile da se ovde kupaju kako bi očistili njihove umove i telo pre odlaska na obližnje ostrvo Cozumel, gde bi se divili boginji plodnosti, Ixcel.

Rio secreto – Spustite se rupu u zemlji u kojoj se nalazi drveće jutinga pod čudnim uglovima, a vinova loza prekriva svaki pedalj šume ispod, dok svetlo polako nestaje kako se Vaša tura spušta u srce Meksika. Prizor koji uliva strahopoštovanje, gde se stalaktiti naziru u dnu kako se spuštate sve dublje i dublje, dok na kraju ne skliznete u kristalno bistru vodu koja teče kroz lavirint. Nakon neodredjenog vremenskog perioda, pojavićete se na drugom mestu u šumi. Hodajte, plivajte, plutajte, pored neverovatnih znamenitosti, gde je razgovor zamenjen ćutanjem iz strahopoštovanja prema neverovatnoj snazi prirode.

U Nacionalnom parku Tulum nalazi se istoimeni grad Maja. Opasan je sa tri strane zidinama, sa pet kapija, dok je sa četvrte strane otvoren prema moru. U blizini severnog zida se nalazi sveto jezero – Senota iz koje su se stanovnici snabdevali pijaćom vodom. Grad je podignut pre 4.000 godina kada je u njemu živelo 10.000 stanovnika. Izgrađen je od kamena koji je sa ovih prostora. Tu se nalazi najveća građevina-Zamak koji sadrži figure i maske božanstava koje simbolizuju Veneru i zalazak sunca, kao i privlačan hram sa dobro očuvanim freskama. Sa najviše tačke grada pruža se nezaboravan pogled na Karibe, a u podnožju je nekoliko manjih plaža. Osim drevnih građevina mogu se videti neobične životinje kako leškare na suncu. Najdominantnija građevina je hram Kukulkan ili El Kastiljo.  Piramida El Kastiljo visoka je 24 m, a sastoji se od 9 stepenasto poređanih spratova niz čijih stepenica se spušta velika pernata zmija. Na vrhu piramide nalazi se opservatorija. Druga građevina vredna pažnje je Hram ratnika. To je kamena građevina na velikoj piramidi u kojoj se nalazi mnoštvo stubova isklesanih u vidu ratnika, a na njenom vrhu se nalazi oltar isklesan u obliku statue pod imenom Čak Mul. Ovaj hram je služio za pripremu vojnika za rat i oni su u njemu boravili nekoliko dana pre odlaska u rat. El Karakol je jedna od pred-kolumbovskih majanskih građevina, za koju se pretpostavlja da je radila kao opservatorija. Postavljena je tako da mogu da se posmatraju mesečeve promene i mnogi drugi astronomski događaji. Arheološkim istraživanjima pronađeno je i ukupno sedam igrališta. Dimenzije jednog od njih su 166 sa 68 m, što ga svrstava u najveće staro igralište u srednjoj Americi. Ono što odlikuje ova igrališta jeste dobra akustika. Putovanje u Tulum i poseta kompleksu hramova Castillo, koji oduzimaju dah, izgradjenom na oštrim stenama pored tirkiznog mora, su nešto što se ne sme propustiti…

Senote – prirodni bazeni koji čuvaju tajne Meksika

U regiji Jukatana senote predstavljaju jedinstvene prirodne bazene u pećinama, formirane pre miliona godina. Ovi kristalno čisti bazeni često su okruženi stenama i džunglom, što ih čini savršenim mestom za osveženje u vrućim danima i beg od gradske vreve. Za posetioce, senote nude više od kupanja – one su prozor u istoriju drevnih Maja, koji su ih smatrali svetim izvorima života. Neke senote su mali i intimni, idealni za miran odmor i fotografisanje, dok drugi nude veće prostore i podzemne kanale pogodne za istraživanje i plivanje. Sunčeva svetlost koja dopire kroz otvore u plafonu stvara prirodnu igru senki i refleksija na vodi, dok okolina doprinosi osećaju povezanosti sa prirodom. Poseta njima nije samo aktivnost, već i prilika da se uživa u netaknutoj prirodi, da se rashladite u kristalnoj vodi i doživite deo Meksika koji mnogi turisti pamte zauvek.

Svetilišta Maja i njihova verovanja

Za drevne Maje, senote nisu bile samo prirodni vodeni rezervoari, naprotiv one su predstavljale  mostove između sveta živih i podzemnog sveta. Verovali su da su senote vrata prema podzemnom delu, i da su u njima boravili bogovi, naročito bog kiše Čak. U Čičen Ici nalazi se Sveta senota, koja je bila centralno mesto za obrede i žrtvovanja. Arheološki nalazi ukazuju da su u ovu senotu bacani dragoceni predmeti, kao i ljudske žrtve, kako bi se umolili bogovi za plodnost, kišu i plodnu žetvu. Analize ljudskih ostataka otkrile su da su žrtve najčešće bili dečaci, u uzrastu od 3 do 6 godina, uključujući i blizance, što se poklapa sa mitološkim pričama o blizancima u Maja kulturi. 

Osim toga, u ritualima su korišćeni mirisni resursi poput kopala, smole i tamjana, koji su se spaljivali u pećinama i senotama kako bi se pozvali bogovi i predci. Ovi obredi su obuhvatali ceremonije vatre i rituale u pećinama, koji su služili za prizivanje bogova i traženje njihove naklonosti. Danas, senote ostaju duboko ukorenjene u kulturnom identitetu Maja. U zajednici Homun, lokalni stanovnici vode pravnu borbu kako bi cenotama dodelili status pravne ličnosti, što bi im omogućilo zaštitu od zagađenja i komercijalnih aktivnosti koje ugrožavaju njihovu svetost i ekološki integritet. 

Poseta senotama nije samo turistički doživljaj, to je prilika da se povežemo sa dubokom istorijom i duhovnošću Maja, koji su ove prirodne formacije smatrali svetim mestima komunikacije sa bogovima i predcima.

Otkrijte senote, kolonijalne gradove, piramide drevnih Maja i bogatu kulturu zemlje koja ostavlja bez daha. Rezervišite svoje putovanje sa Manga Tripom i prepustite se avanturi koja će vas inspirisati, osvežiti i ostaviti uspomene za ceo život.

Kada ići u Meksiko i kakva je sezona

Glavna sezona traje od novembra do aprila, a prelaz u nju počinje već krajem oktobra. To je suva sezona i na Jukatanu i u Meksiko Sitiju. Dva potpuno različita dela zemlje poklapaju se u istom periodu, što se retko dešava. U Kankunu je mart najsuvlji mesec, sa oko 35 milimetara padavina i svega tri kišna dana. U Meksiko Sitiju su decembar i februar izuzetno suvi, oko 5 milimetara i po dva kišna dana. Vazduh u gradu je tada suv, a vlažnost pada na 37 do 45 odsto. Dnevne temperature drže se između 21 i 27 stepeni. Noći su sveže cele godine, pa dukserica ili tanja jakna ide u kofer i u januaru i u aprilu.

Na obali more ostaje toplo mnogo duže nego što putnici očekuju. U novembru je još oko 27,6 stepeni, a u januaru i februaru 26 stepeni. To je toplije nego more na Jadranu u avgustu. Dnevne temperature u Kankunu kreću se od 27,6 stepeni u januaru do 30,4 u aprilu. Unutrašnjost Jukatana je toplija i suvlja od obale. Zato u Meridi i oko Čičen Ice april i maj umeju da budu vreli, pa lokalitete radimo ujutru, dok je sunce još nisko.

Od kraja novembra do početka marta na Jukatan povremeno stignu hladni frontovi sa severa, koje lokalno zovu nortes. Donose jedan do tri dana vetra i uzburkanog mora. Posle toga se vreme brzo vraća u sunčano i mirno. Kopneni program tada radi normalno, jer piramide, senote i gradovi ne zavise od mora.

Sezona uragana na Atlantiku zvanično traje od 1. juna do 30. novembra, ali brojevi nisu ravnomerni. Klimatološki vrhunac je 10. septembar. Između 20. avgusta i 10. oktobra dogodi se dve trećine ukupne sezonske aktivnosti. Posle 10. oktobra aktivnost naglo opada. Novembar je statistički najmirniji mesec cele sezone. Ceo Atlantski basen u proseku dobije jednu imenovanu oluju u tom mesecu, a veliki uragan otprilike jednom u deset godina. Zato polaske držimo u periodu kada su kiše već pale na trećinu letnjih vrednosti. More je tada još toplo, a plaže su u najboljem stanju.

Sargasum, morska trava koja se povremeno nanosi na obalu, prati istu logiku. Njegova sezona traje od aprila do oktobra, a količine krajem oktobra već osetno opadaju. Period od novembra do marta istorijski je najčistiji, pri čemu su decembar i januar najsigurniji. Ostrvo Isla Muheres, a posebno Plaja Norte, prirodno je zaklonjeno od glavnih struja. Ostaje čisto i u težim godinama, pa nam je to uvek prva rezerva. Stanje varira iz nedelje u nedelju i od plaže do plaže. Zato naš vodič svako jutro proveri koja plaža ima čistu vodu i to vam kaže za doručkom.

Viza, dokumenta i zdravlje

Državljanima Srbije sa običnim pasošem potrebna je viza za Meksiko. Viza je besplatna za turistički boravak, odnosno za boravak koji nije lukrativne prirode. Zahtev se podnosi lično u Ambasadi Meksika u Beogradu, a termin se zakazuje preko zvaničnog sistema za zakazivanje. Lično prisustvo je obavezno jer se uzimaju biometrijski podaci, fotografija i otisci prstiju. Svaki putnik zakazuje zaseban termin, uključujući i decu. Postupak traje, pa termin zakažite na vreme, čim se odlučite za polazak. Meksički sistem elektronske autorizacije nije otvoren za državljane Srbije, pa se viza ne može zameniti onlajn prijavom.

Važan izuzetak pokriva veliki deo naših putnika. Viza za Meksiko nije potrebna osobi koja poseduje važeću vizu Sjedinjenih Država, Kanade, Japana, Ujedinjenog Kraljevstva ili bilo koje zemlje šengenskog prostora. Isto važi i za nosioce dokumenta o stalnom boravku u tim zemljama. Dozvola privremenog boravka, na primer studentska, nije dovoljna. Dokument na osnovu koga koristite izuzeće mora da važi na dan ulaska i tokom celog boravka. Pokazuje se dva puta, na šalteru avio-kompanije pri čekiranju i na granici meksičkoj imigracionoj službi, uz pasoš. Kako se propisi menjaju, uslov obavezno proverite kod Ambasade Meksika pre puta. Kroz taj deo vas vodimo zajedno sa prijavom na putovanje.

Pasoš neka važi najmanje šest meseci od dana povratka. Meksički propis traži samo da pasoš važi tokom celog boravka. Avio-prevoznici ipak često primenjuju stroži kriterijum, pa je šest meseci najsigurnija računica. Papirni ulazni obrazac se više ne deli u avionu na velikim aerodromima. Ulazak se evidentira pečatom u pasošu, na koji službenik rukom upisuje broj odobrenih dana boravka. Proverite taj broj pre nego što odete sa šaltera. Važi i pravilo koje agencije retko pišu: odobrena viza ne garantuje ulazak. Konačnu odluku donosi imigracioni službenik, koji može da traži rezervaciju smeštaja i povratnu kartu.

Za ulazak u Meksiko nema obaveznih vakcina i ne traži se potvrda o žutoj groznici. Preporučuju se redovne vakcine po kalendaru, kao i hepatitis A i tifus. Konkretnu preporuku daje vaš lekar ili Institut za javno zdravlje, pa se javite najmanje mesec dana pre polaska.

Zdravstveni deo je kratak i konkretan. Vodu pijte isključivo flaširanu, nikada sa česme. Ako vam je stomak osetljiv, preskočite led u piću van proverenih restorana. Jedite u restoranima koje vam vodič pokaže, a uličnu hranu ostavite za kraj boravka, kada se stomak već navikne. Kremu sa faktorom 50, šešir i majicu koja pokriva ramena nosite svaki dan na lokalitete, jer između piramida nema hlada. Protiv komaraca koristite repelent sa DEET-om, posebno oko senota i u zelenilu, uveče i u zoru. Ličnu terapiju držite u ručnom prtljagu, ne u koferu. Meksiko Siti je na oko 2.240 metara nadmorske visine, pa prvi dan planirajte lagano. Pijte više vode i izbegavajte alkohol prva dva do tri dana. Ako imate astmu, hroničnu plućnu ili srčanu bolest, pre polaska proverite sa lekarom da li vam treba dodatna mera. Inhalator držite kod sebe, ne u koferu.

Česta pitanja o putovanju u Meksiko