BALI

Bali, smešten u neposrednoj blizini ekvatora, izmedju ostrva Jave i Lomboka, na prelazu iz Indijskog okeana u Tihi okean, predstavlja najzapadnije ostrvo Malih sundskih ostrva i jednu od 33 provincije Republike Indonezije. Zauzima površinu od oko 6.000 km2 i ima preko 5 miliona stanovnika, koje većinom čine indonežanski hinduisti, koji su manjina u zemlji. Najveći i glavni grad je Denpasar, koji se nalazi u južnom delu ostrva.

S obzirom na to da se nalazi na samo 8° južno od ekvatora, zbog čega je obasjan suncem tokom cele godine, Bali ima tropsku, monsunsku klimu sa prijatnim dnevnim temperaturama, a zbog izuzetno povoljne klime turistička sezona u ovoj regiji uglavnom traje tokom svih meseci. Prosečna dnevna temperatura iznosi 27°C. Kišna sezona traje od oktobra do marta, kada zapadni monsun donosi pljuskove i visoku vlažnost. Period od juna do septembra smatra se najsuvljom sezonom, sa niskom vlažnošću i prohladnim noćima.

Bali ima jedinstvenu i veoma burnu istoriju u poredjenju sa ostatkom Indonezije. Naime, javansko carstvo Majapahit je 1343. godine osvojilo Bali i dovelo do ogromnih promena u njegovom društvu, medju kojima je najuticajnija bila uvodjenje sistema kasti, koji se i dan-danas oseća. Majapahit carstvo je 1515. godine palo pod uticaj muslimanskih osvajača, kada je većina javanskog stanovništva prešla upravo na Bali. Hindu sveštenici, plemići, zanatlije, umetnici i vojnici došli su na ovo malo ostrvo kako bi mogli da nastave svoju kulturu i ispovedaju hinduističku veru. Kraljevi su vekovima vladali malim carstvima širom ovog ostrva, usled čega je Bali praktično ostao izolovan oko 400 godina, sve do dolaska Holandjana u 16. veku. Holandski uticaj je u ovom arhipelagu bio naročito jak tokom 18. veka, kada je zemlja formalno preuzeta od strane Holandjana. Tokom Drugog svetskog rata Bali su zauzeli Japanci, da bi 1950. godine, nakon što je Holandija priznala indonežansku nezavisnost, Bali postao jedna od 33 provincije Indonezije. Nakon toga je prolazio kroz brojne političke krize u državi, uprkos kojima je poslednjih decenija postao jedna od najpopularnijih turističkih destinacija u ovom delu sveta, te ga svake godine poseti i po nekoliko miliona ljudi.

S pravom kažu da je Bali pravi tropski raj. Ovo ostrvo odiše fenomenalnom energjiom i zadivljuje svojom lepotom. Ono obiluje izuzetno raznovrsnom i bujnom vegetacijom, nepreglednim, smaragdnozelenim pirinčanim poljima i terasama, magičnim vulkanima, visokim planinama, skrivenim vodopadima, belim i crnim peščanim plažama, mističnim hramovima, raznovrsnom florom i faunom, bogatom kulturom, a kao kruna na sve to dolaze njegovi stanovnici. Balinežani su topao i srdačan narod, sa stalnim osmehom na licu. Ubrzani razvoj turizma imao je veliki uticaj na njihovu tradiciju i način života, ali je balinežanska kultura i pored toga ostala gotovo netaknuta i upravo ona predstavlja ono po čemu se ovo ostrvo izdvaja od drugih destinacija. Zaista vredi upoznati duh, način života i sveobuhvatni pogled na život Balinežana, koji žive vrlo jednostavno, stapajući se s prirodom i okolinom, vodeći računa o tome da ne naruše dati sklad i ravnotežu.

Zbog svoje neverovatno lepe prirode, bujne vegetacije i bogate kulture Bali se ubraja u najzanimljiva ostrva na svetu. Stoga ga često nazivaju biserom Indonezije, ostrvom bogova i rajskim ostrvom, a kao jedna od najpopularnijih destinacija na svetu nekoliko puta je proglašavan za najbolje ostrvo od strane časopisa „International Travel Magazine”.

Poseta Baliju se smatra uspešnom ako su ljubaznost i skromnost nasmejanih Balinežana, pored svih prirodnih i kulturnih bogatstava samog ostrva, ostavile snažan utisak i potvrdile sve njegove nadimke, s pravom mu dodeljene!

RELIGIJA

Indonezija je najveća muslimanska zemlja na svetu, ali njeno najpopularnije ostrvo Bali je pretežno nastanjeno stanovnicima koji ispovedaju balinežanski hinduizam. Naime, preko 90% stanovnika Balija je hinduističke veroispovesti.

Hinduizam je relativno kasno došao na Bali i bio je čvrsto naslonjen na tradicionalni sistem verovanja, koji je bio veoma snažan i i nije ga bilo lako iskoreniti. Balinežanski hinduizam stoga podrazumeva svojevrsan spoj hinduizma, tradicionalne javanske religije i tradicionalnih balinežanskih verovanja. Previše je oslonjen na animistička verovanja da bi se mogao posmatrati na isti način kao indijski hinduizam. Balinežani obožavaju trojstvo Brame, Šive i Višnua, koji predstavljaju tri aspekta vrhovnog boga – Sangiang Vidi, kojem prema predanju pripada ostrvo. Takodje veruju u bogove zemlje, vatre, vode i planina, kao i u demone koji nastanjuju svet ispod okeana. Dele indijsko verovanje u karmu i reinkarnaciju, dok drugi indijski hinduistički običaji nisu zastupljeni u istoj meri.

Religija je utkana u svaki aspekat života Balinežana. Njihov sakodnevni život je ispunjen aktivnostima kojima propovedaju svoju veru, a čiji se uticaj oseća i u njihovoj naravi. Zapravo, vera diktira sve na Baliju, od arhitekture, preko različitih ceremonija, pa sve do organizacije rada. Ona je bila i ostala inspiracija različitih umetnosti po kojima je ovo ostrvo poznato, kao što su izrada predmeta od zlata i srebra, izrada najrazličitijih figurica od drveta, ručno oslikavanje tkanina različitim tehnikama, pa i čuvene narodne igre. Da religija igra veoma veliku ulogu u svakodnevnom životu Balinežana svedoči i činjenica da se ovo ostrvo naziva još i „ostrvom hiljadu hramova”. S pravom se kaže da su hramovi srce Balija, budući da je svoje mesto na ovom ostrvu našlo čak više od 20.000 hramova, koji svojom raskošnom hinduističkom arhitekturom, šarenim reljefnim elementima i zanosnim skulpturama dominiraju ostrvom. Osim velikih, javnih hramova na Baliju svaka porodica ima svoj mali, porodični „hram”. U pitanju su male gradjevine, nalik na kamene spomenike visine do 3 m, na koje ukućani prinose svoje darove bogovima.

Svakodnevno se širom ostrva održavaju manji rituali, kako bi se umirili bogovi i demoni i osigurala ravnoteža izmedju dharme i adharme, odnosno izmedju dobrih i zlih sila. Pored svojih svakodnevnih rituala, Balinežani svake godine učestvuju u desetinama ceremonija, koje se na prvom mestu održavaju sa ciljem iskazivanja poštovanja bogovima, ali takodje predstavljaju i izvor zabave i druženja. Ceremonije se održavaju i u cilju otklanjanja crne magije i duhovnog pročišćenja. Pored raznih i brojnih ceremonija, postoji trinaest glavnih obreda kroz koje prolazi svaka osoba tokom života. Najvažniji obredi se održavaju nakon smrti i oni za cilj imaju oslobodjenje duše da bi se ona na kraju reinkarnirala. Za razliku od posmrtnih obreda drugih religija, ovde fokus nije na fizičkom telu, jer se na njega gleda samo kao na privremeno stanište duše. U stvari, veruje se da telo mora biti spaljeno da bi ga duša u potpunosti mogla napustiti.

KULTURA I OBIČAJI

Život na Baliju je posvećen tradicionalnoj filozofiji „Tri Hita Karana”, što u bukvalnom prevodu znači „tri uzroka blagostanja” i označava trojni koncept koji podrazumeva duhovnu vezu izmedju čoveka, boga i njihovog okruženja, odnosno harmoniju sa bogom, harmoniju medju ljudima i harmoniju sa prirodom.

Balinežani su jako ponosni na svoju kulturu i tradiciju i apsolutno svi poštuju i veruju u svoje običaje. Njihova kultura je veoma bogata i raznovrsna, ali i jedinstvena. Jedino na Baliju postoji takozvani Festival tišine, koji označava prvi dan Nove godine prema saka kalendaru, što je isto što i prvi januar kod nas. Razlika je u tome što se on proslavlja na nešto drugačiji način – provodi se u apsolutnoj tišini. Balinežani veruju da bi u suprotnom zli duhovi, koje su uz veliku galamu isterali prethodnog dana, mogli da se vrate na ostrvo. Lokalni naziv ovog festivala je Nyepi i to je dan kada bukvalno nema nikoga na ulicama i kada je sve zatvoreno, a čak se i od turista zahteva da ispoštuju ovaj praznik. To je dan za opuštanje i razmišljanje, bez ikakve buke, koji meštani Balija koriste da meditiraju i razmisle o tome kakva je bila prošla godina i kakva će biti nova. To je dan kada nije dozvoljeno izlaziti iz kuća, a tokom noći se ne sme videti čak ni svetlo. To je dan kada ne radi ni aerodrom, nema sletanja ni uzletanja, a takodje nema nijednog motora niti automobila na ulicama, koje su inače pune saobraćajnih gužvi. To je noć kada Bali na trenutak nestane sa lica Zemlje, a to je samo jedna od tradicija koje krase jedino Bali i nijedno drugo mesto na svetu.

Jedinstven je i tradicionalni kećak ples – čuveni ples bez muzike. Ovaj ples zapravo predstavlja izvodjenje odlomka iz epa Ramajana i prikazuje večitu borbu izmedju dobra i zla. Održava se u hramu Uluvatu svake večeri u 18.00 časova, te uz nestvaran zalazak sunca u pozadini zaista predstavlja jedinstven doživljaj, koji ne bi trebalo propustiti.

Još jedan od krajnje nesvakidašnjih običaja ove udaljene i za nas prilično neobične kulture sigurno je i turpijanje zuba mladićima i devojkama u periodu njihove adolescencije, koje simbolizuje ulazak u svet odraslih. Naime, veruje se da je šest gornjih zuba povezano sa šest najvećih zla prema hinduizmu, a to su bes, ljubomora, želja, zbunjenost, pohlepa i pijanstvo. Balinežani smatraju da će sprečiti da neki od ovih grehova udje u organizam ljudi tako što će turpijati krunice zuba. Iz tog razloga svi izvorni stanovnici Balija imaju izbrušene jedinice, dvojke i trojke sa obe strane gornje vilice. Ovaj zaista čudan običaj održao se sve do današnjih dana i poštuje se od strane većine stanovništva.

HRANA I PIĆE

Budući da su stanovnici Balija pretežno hinduističke veroispovesti, njihove kulinarske tradicije se donekle razlikuju u odnosu na ostatak Indonezije, te oni drugačije spremaju hranu na festivalima i verskim proslavama. Tokom verskih ceremonija voće i hrana ukrašeni cvećem donose se u hramove kao darovi bogovima. Balinežani veruju da odredjena hrana odgovara odredjenim božanstvima, pa je tako, na primer, pačetina omiljena hinduističkim bogovima, kao što je Brama. Odredjene retke namirnice, kao što je meso kornjače, takodje se koriste u nekim verskim ritualima.

Tradicionalna kuhinja ovog ostrva podrazumeva upotrebu najraznovrsnijih začina, koji svojim specifičnim aromama daju jedinstvene ukuse svežem povrću, mesu i ribi, kao osnovnim namirnicama koje se koriste u ishrani. Pirinač, kao primarna žitarica, gotovo uvek se konzumira kao dodatak glavnim jelima, umesto hleba.

Osnovni začin basa gede je temelj mnogim tradicionalnim jelima i čini bazu njihovih ukusa, a često im se i naknadno dodaje. Začini koje se takodje često koriste su galangal-kencur, aromatični djumbir, vlašac, beli luk, kurkuma, kao i mnogi drugi. Oni predstavljaju osnov balinežanske kuhinje. Čuven je i balinežanski miks od osam začin, koji podrazumeva mešavinu belog bibera, crnog bibera, korijandera, kumina, klinčića, muskatnog oraščića, semena susama i kendlnata. Indonežanska jela stoga imaju bogate i raznovrsne ukuse i arome, a najčešće se opisuju kao slana i začinjena (ljuta), dok često podrazumevaju i neobične kombinacije osnovnih ukusa: slatko-slano, slatko-kiselo, slatko-ljuto i tome slično.

Neka od najpoznatijih jela na Baliju su: nasi goreng – pirinač kuvan sa mesom i začinima, koji ovom jelu daju izuzetno jak miris; lavar – hrskava mešavina povrća, rendanog kokosa i mlevenog mesa sa raznim travama i začinima; sate lembat – meso na stapiću, jelo koje možete naći širom Indonezije, a koje u stvari podrazumeva mleveno meso sa mladim rendanim kokosom i bambusom ili mešavinom začina, koja varira u zavisnosti od regiona; ikan bakar – grilovana riba, nešto što definitivno morate probati na ostrvu.

Na Baliju se tradicionalno služi čaj. Čajevi su neverovatnog ukusa i arome, neke serviraju hladne, neke će poslužiti vrele, ali uvek predstavljaju pravo osveženje. Na svakom koraku služe i sokove od sveže cedjenog tropskog voća, kao i mlade kokose iz kojih se pije osvežavajuća kokosova voda, a za ljubitelje alkoholnih napitaka, neizostavno je lokalno pivo Bintang. Oni malo smeliji na Baliju mogu popiti i najskuplju kafu na svetu, popularnog naziva kopi luvak, koja se dobija kada azijske cibetke, životinje slične mački, pojedu sirove i retke bobice kafe koje rastu u indonežanskim džunglama, a zatim koštice izbacuju u izmetu. Unutrašnji deo zrna kafe se ne probavlja u potpunosti, a veruje se da enzimi u želucu ovih životinja daju fantastičan ukus kafi. Posebno obučeni tragači zatim pronalaze izmet i iz njega izdvajaju zrna, isperu ih i kratko prže kako ne bi uništili kompleksnu aromu koja se dobija kroz ovaj proces.

Za ljubitelje slatkiša, neizostavni su specijaliteti kao što je puding od crnog pirinča, božanstvena kombinacija crnog pirinča, kokosovog mleka i palminog šećera, zatim palačinke punjene kokosovim i palminim šećerom, kao i pržene banane, servirane samostalno ili uz razne dodatke.

KORISNE INFORMACIJE

-Službena valuta je indonežanski rupi.
-Na putovanje možete poneti i evre i dolare. Novac se menja u menjačnicama, gde je potrebno pokazati pasoš prilikom promene.
-Lokalno vreme na Baliju je +7 sati u odnosu na Srbiju.
-Radi lakšeg i komfornijeg kretanja, preporuka je da se ponese što manje stvari jer svuda postoje perionice veša, a cena pranja po kilogramu je oko 1 evro.
-Savetuje se da se pije isključivo flaširana voda.
-Bali je najbolje mesto za šoping u arhipelagu. Na Baliju postoji na hiljade prodavnica suvenira, pa ćete od Denpasara do Ubuda naći mnogo toga što ćete poželeti da kupite i ponesete kući. Odlično je mesto za kupovinu raznih suvenira, naročito ručno radjenih umetnina, odeće i rezbarije. Iako je dostupnost i asortiman robe odličan, Bali nije i najpovoljnije mesto za kupovinu. Cene su često prilično visoke, ali se vrlo lako i brzo mogu spustiti cenkanjem, što prodavci i očekuju, a strancima ume da bude i veoma zanimljivo.

ZANIMLJIVOSTI

-Na Baliju se godina računa drugačije nego kod nas. Oni imaju dva kalendara: pavukon i saka kalendar, koji drugačije broje dane. Pavukon kalendar ima ukupno 210 dana i sastoji se od deset nedelja. Svaka od tih deset nedelja ima drugačiji broj dana, kao i drugačiji naziv. Saka kalendar je lunarni kalendar i ima jednak broj dana i meseci kao i gregorijanski kalendar, te je mnogo lakši za praćenje, pa se najčešće i koristi.
-Balinežani svoju novorodjenčad nose u naručju sve dok ne napune tri meseca, jer im u tom periodu nije dozvoljeno da dotaknu zemlju zato što se smatra da na taj način njihova veza sa duhovima ostaje neprekinuta.
-Skoro svi Balinežani imaju jedno od sledeća četiri imena: Wayan, Made, Nyoman ili Ketut. Ova imena jednostavno znače prvorodjeni, drugorodjeni, trećerodjeni i četvrtorodjeni, bez obzira na to da li je reč o dečacima ili devojčicama.
-Vulkan Agung na Baliju se smatra najsvetijim mestom na ostrvu. Svi hramovi na ostrvu su usmereni u njegovom pravcu, dok se svi Balinežani trude da spavaju okrenuti glavom prema njemu. Poslednja erupcija se dogodila 1963/64. godine, a vulkan je i dalje aktivan, sa velikim i vrlo dubokim kraterom, koji povremeno izbacuje dim i pepeo. Agung je takodje i najviši vrh na Baliju.
-Bali je verovatno jedno od retkih mesta na svetu gde se možete popeti na aktivni vulkan i stići do same ivice njegovog kratera. Jedinstvenom i nezaboravnom iskustvu doprinosi noćni treking, kako bi se na vrh vulkana stiglo u svitanje. Izlazak sunca sa vrha vulkana Batur izgleda zaista magično.