Nakon doručka, krećemo iz hotela u fakultativno razgledanje Lime i upoznavanje gradskih znamenitosti. Posle Sao Paola, Buenos Ajresa i Rio de Žaneira, prestonica Perua četvrti je najveći grad Južne Amerike, s populacijom od 12 miliona ljudi, i u njoj živi trećina stanovnika Perua. Naš obilazak Lime, sastoji se iz panoramskog razgledanja grada – vožnje autobusom uz usputna stajanja na lokalitetu, i zatim pešačke ture uz obilazak znamenitosti. Nakon panoramskog razgledanja grada, u srcu dela grada Miraflores, videćemo hram Huaka Pukljana (Huaca Pucllana). Građevina u obliku stepenaste piramide, podignuta je od cigle, i okružena stambenim zgradama. Pripadnici drevne civilizacije koji su podigli ovaj hram, živeli su u središnjem delu obale Perua između 200. i 700. godine nove ere, i ovo mesto je za njih predstavljalo važan ceremonijalni i administrativni centar. Po završenom obilasku, put nas dalje vodi ka Trgu San Martina (Plaza San Martin), odakle kreće naša pešačka tura, na mestu gde počinju sva politička dešavanja u prestonici i protesti onih koji žele da izraze nezadovoljstvo ili traže svoja prava. U središtu trga, nalazi se statua na konju Hozea San Martina (Jose de San Martin), koji je 1821. oslobodio Peru, kada je država stekla nezavisnost. Na trgu se nalazi Pozorište Kolumbo (Teatro Colon), i čuveni Gran Hotel Bolivar, koji je početkom 20. veka privlačio brojne holivudske zvezde poput Orsona Velsa, Ave Gardner i Džona Vejna. U istorijskom centru grada koji je pod zaštitom Uneska, prošetaćemo pešačkom ulicom Hiron de la Union (Jirón de la Unión) prepunom kitnjastih, isturenih drvenih balkona u neokolonijalnom, andalužanskom stilu. “Knez Mihailovu” Lime, ulicu Hiron de la Union osnovao je 1535. godine Francisko Pizaro (Francisco Pizarro), jedan od najčuvenijih španskih konkistadora i osvajač Perua. Nedaleko od nje, u velikoj katedrali Catedral de Lima, sazidanoj u kombinaciji gotskog, baroknog i renesansnog arhitektonskog stila, na palmama ukrašenom Trgu oružja (Plaza de Armas), je i sahranjen. Trg Plaza de Armas koji takođe nosi naziv i Plaza Mayor („Glavni trg“), istorijski je centar Lime. Većina nekadašnjih kolonijalnih zgrada na ovom trgu srušena je zemljotresu 1746. godine, i jedina originalna građevina je bronzana fontana u centru, iz 1651. godine. Nakon zemljotresa, zgrade su rekonstruisane i danas su deo Uneskove svetske baštine. Na trgu se nalazi i Palacio Arzobispal de Lima (Arhijerejski dvor), Casa del Oidor i Palacio de Gobierno del Peru, zvanična rezidencija predsednika koja je podignuta na mestu gde je Hoze San Martin proglasio nezavisnost Perua, 28. jula 1821.godine. Radnim danima u podne, ispred rezidencije se odvija smena straže. U neposrednoj blizini, posetićemo velelepni franjevački Manastir sa bazilikom Svetog Franje Limskog (Basílica y Convento de San Francisco de Lima), još jedno mesto na listi Uneskove baštine čuveno po biblioteci, ali i po prvom groblju u gradu – podzemnoj kosturnici gde su sve do početka 19. veka sahranjivane čitave porodice. Kosti oko deset hiljada ljudi, u podzemnoj “galeriji” često su “aranžirane” u gotovo umetničkom, geometrijskom maniru, što ove manastirske katakombe čini prilično uvrnutim mestom.  Dok traje misa u prizemlju, zvuk molitvi i crkvene muzike sablasno odjekuje kroz katakombe. Po osnivanju manastira 1535, jedno vreme ovaj bogato ukrašeni kompleks u matičnoj Španiji slovio je za najveće arhitektonsko dostignuće u prekomorskim kolonijama. Nastavljamo dalje ka Manastiru Svetog Dominika (Convento de Santo Domingo), iz 1540. godine. U manastiru koji je podignut na zemljištu koje je Francisko Pizaro poklonio dominikanskom fratru Visenteu Valverdesu, nalaze mošti Svete Ruže iz Lime i Svetog Martina de Por, prvog crnog sveca Amerike. Statuu Svete Ruže, manastiru je poklonio papa Klement. Manastir je najpoznatiji po mozaicima od pločica koji prikazuju život Svetog Dominika (Santo Domingo de Gusman), koji je osnovao dominikanski red. Na spratu manastira je biblioteka, sa na stotine starih knjiga i impresivnom zbirkom verske umetnosti. Manastir je najpoznatiji po muralu “Tajne večere”, koji prikazuje apostole kako jedu morsko prase, dok đavo stoji pored Jude. Nakon upoznavanja sa istorijom Lime, sledi pauza i uživanje u peruanskim specijalitetima i koktelima, u nekom od restorana. Zatim krećemo u obilazak rezidencijalne četvrti Miraflores, i stižemo do najromantičnijeg mesta za uživanje u zalasku sunca, s panoramskim vidikovcem – Parque del Amor („Park ljubavi“), na Malekonu, gde nas autobus ostavlja. Mozaici od izlomljenih pločica, i valoviti zidovi, veoma liče na čuvenu klupu parka Guelj (Parc Guell) u Barseloni, koju je osmislio Antoni Gaudi. Slobodno vreme. Individualni povratak u hotel. Kraj izleta.

Izlet obuhvata: Autobuski prevoz, ulaznicu i uslugu vodiča.
Izlet ne obuhvata: Napojnice (bakšiš), obroke i individualne troškove.
Izlet se realizuje iz mesta: Lima

Krećemo u obilazak Bogote, glavnog grada Kolumbije, treće najviše prestonice na svetu, na nadmorskoj visini od 2625 metara, s populacijom od oko 8 miliona stanovnika. Bogota je jedan od najživljih i najharizmatičnijih gradova Južne Amerike, koji je do nedavno bio poznat po veoma ozloglašenoj reputaciji. Nakon rata za kokain, dugih borbi i konačnog primirja između države i paramilitarnih formacija kao što su ELN i FARC, Kolumbija i Bogota danas otvaraju svoja vrata mnogobrojnim posetiocima iz različitih delova sveta. Prilikom razgledanja grada, na nadmorskoj visini od 3152 metra posetićemo Monserat (Monserrate), čuveno brdo iznad prestonice sa istoimenim manastirom, do kojeg ćemo stići električnim vozom, uspinjačom. Nakon toga sledi obilazak istorijske četvrti La Kandelarija (La Candelaria), šetnja kaldrmisanim ulicama koje krase brojne, znamenite tradicionalne kuće iz kolonijalnog vremena, kao što su neoklasična sala za predstave, Kolumbovo pozorište (Teatro Colon), i Crkva Svetog Franje (Iglesia de San Francisco) iz 17. veka. U ovom delu grada videćemo i mnogobrojne murale i moderne grafite, upoznati se s heroinom rata za nezavisnost od Španije, La Polom (Policarpa Salavarrieta Ríos), i posetiti maleni trg s Kevedovom fontanom (Chorro de Quevedo), za koji se veruje da je mesto osnivanja Bogote, 1538. godine. Ovaj deo grada koji i danas odiše boemskim duhom, jedno je od omiljenih mesta za okupljanje studenata. Potom odlazimo do glavnog gradskog trga Simon Bolivar (Plaza de Simon Bolivar), na kojem se nalazi spomenik ocu nacije, kao i zgrade Palate pravde, Kongresa Kolumbije, Gradske skupštine i centralna prestonička Katedrala Bezgrešnog Začeća i Svetog Petra (Catedral Basílica Metropolitana y Primada de la Inmaculada Concepción y San Pedro de Bogotá). Nedaleko od trga, nalazi se Predsednička palata. U ovom delu Bogote smešteni su i popularni muzeji, kao što su Museo Botero, koji prikazuje umetnost Fernanda Botera, i Muzej zlata (Museo del Oro), u kojem mogu da se vide komadi pretkolumbovskog zlata pronađeni u Kolumbiji.

Krećemo u Zipakiru, grad severoistočno od Bogote, i upoznajemo se s arhitektonskim čudom kolumbijske arhitekture, koje se nalazi 180 metara ispod zemlje. Podzemna, rimokatolička Katedrala soli (Catedral de Sal de Zipaquira) iz 1992, smeštena je u tunelu starog rudnika kamene soli, koji je u upotrebi još od 5. veka pre nove ere. Pre oko jednog veka, na ovom mestu isklesano je prvo svetilište, u kojem su rudari pre početka smene, obavljali molitvu. U ovaj podzemni prostor može da stane 8000 ljudi, te vernici širom Kolumbije dolaze na hodočašće, posebno tokom Strasne ili Stradalne Nedelje, pre Uskrsa. Katolički hram koji krase tri oltara, sastavljen je iz tri dela, koji predstavljaju rođenje, život i smrt Isusa Hrista. Ikone, ornamenti i arhitektonski detalji, ručno su isklesani, uz dodatak nekoliko mermernih skulptura. Ispred rudnika, nalazi se spomenik rudarima. Nakon obilaska rudnika soli, odlazimo na ivicu prelepe lagune jezera Guatavita, na mestu gde se nalazio El Dorado, grad od zlata. Jezero Guatavita je malo vodeno telo, koje se nalazi u krateru i okruženo je šumom. Pre dolaska Španaca, jezero je važilo za sveto mesto naroda Muiska, koji su u njegove dubine, kako bi udovoljili boginji vode, Čie, za vreme raskošnih ceremonija bacali predmete od zlata, što je kasnije dovelo do legende o El Doradu i nekoliko neuspešnih pokušaja konkistadora da se jezero isuši. Za starosedeoce, vrednost zlata nije bila ekonomska, već način da se približe bogovima. Prema predanju, poglavica naroda Muiska, prekriven zlatnom prašinom, stigao bi na jezero ploveći na drvenom splavu sa četvoricom svojih sveštenika, natovaren zlatom koje je sakupljeno u plemenu. Nakon što bi zlato bacio bogovima u jezero, uronio bi u vodu. Tokom obilaska, saznaćemo kako je isušivanje i potraga za zlatom dovela do toga da veliki broj ljudi strada, jedan se ubije, a drugi završi pod sekirom egzekutora.

Kao sedište jednog od najvećih narko kartela, Medeljin (Medellin) je dugi niz godina bio poznat kao jedan od najopasnijih gradova na planeti. Tokom 1980-tih i početkom 1990-tih, Kolumbija je postala svetsko središte naručenih ubistava od strane Medeljinskog kartela, na čelu s Pablom Eskobarom. Narko bos, organizovao je masovne bombaške napade u kojima je osim političara i pripadnika vojske i policije, stradao veliki broj lokalnog stanovništva. Kada su ga 1993. specijalne snage policije ubile, Eskobar, koji je svoju kriminalnu karijeru započeo kao maloletnik u krađi i preprodaji nadgrobnih spomenika, sahranjen je u Medeljinu, u porodičnoj grobnici na lokalnom groblju Hardines Montesakro. Nakon dugogodišnjih obračuna države s kriminalnim klanovima, počev od 2002, Medeljin – glavni grad kolumbijske, planinske provincije Antiokije (Antioquia), okrenuo je novi list. Jedini je grad u Kolumbiji koji ima metro, i jedan od retkih u kojem karta za gradski prevoz uključuje i korišćenje gradskih žičara. Medeljin nosi nadimak „Grad večnog proleća“, i zbog svoje umerene klime, domaćin je čuvenom, godišnjem festivalu cveća. Osim predivnog položaja, Medeljin je poznat po inovativnom urbanom dizajnu, funkcionalnoj arhitekturi i uređenju javnih prostora. Zbog reputacije zabavnog, pristupačnog i okruženog prirodom, vremenom je postao najposećeniji grad u Kolumbiji. Prošetaćemo El Centrom, centralnim distriktom grada gde se nalazi prelepi trg, Plaza Botero, koji nosi ime po jednom od najčuvenijih umetnika ove zemlje. Osim Muzeja Antiokije i Palate kulture Rafael Uribe, na trgu pored parka videćemo 23 jedinstvene skulpture kolumbijskog umetnika Fernanda Botera, koji je Medeljinu donirao ove i nekoliko drugih umetničkih dela. Posetićemo nekoliko prelepih, gradskih parkova i katedrala, probati neobično voće karakteristično za ovaj region i piti čuvenu kolumbijsku kafu, tinto.

Da li ste ikada zamišljali kako bi bilo živeti u velikom gradu, i istovremeno biti odsečen od ostatka sveta, zbog kriminala, nedostatka putne i saobraćajne infrastrukture? Informaciji dodajte građanski rat i prisustvo narko kartela, i shvatićete kako je nekada izgledao distrikt San Havijer (San Javier), poznatiji kao gradska Opština 13 (Comuna 13). Nekada jedno od najozloglašenijih naselja Medeljina, Komuna 13 jedan je od najboljih primera transformacije kroz koju grad prolazi. Tokom obilaska, čućemo priče o tome kako je ovo naselje nastalo i kako se širilo, o sukobima narko kartela, i o tome da policija godinama nije smela da uđe u ovaj kvart. U divljem naselju nastalom 1970-tih, 27-godišnji Pablo Eskobar je 1976. osnovao Medeljinski narko kartel. Kao što je to često činio u ostalim siromašnim delovima grada, Eskobar je i ovde video svoju priliku, i počeo velikodušno da podržava ljude iz Komune 13, kroz izgradnju kuća, škola i fudbalskih terena. Tokom šetnje, saznaćemo i kako se država vrlo krvavo i ultimativno borila da ponovo uspostavi red. Danas je Komuna 13 bezbednija nego ikad, oslobođena kriminala, putno povezana s ostatkom Medeljina, a postoji i žičara koja omogućava da i stanovnici najviših delova favele stignu u školu i na posao. Današnji stanovnici Komune 13, sećaju se najtežih vremena koja su obojila njihovo detinjstvo i mladost. Ovoj generaciji, ulična umetnost poslužila je kao vid izražavanja, u velikoj tranziciji kroz koju je ovaj deo grada prošao. U to ružno vreme, zidovi kuća Komune 13  pretvorili su se u mesta koja su pričala autentične priče ovog svojevrsnog geta, u želji da donesu novi optimizam, nadu u bolje sutra, i konačni mir. Neki od najpoznatijih svetskih grafita nalaze se upravo ovde, i neki od internacionalno priznatih umetnika dolaze da stvaraju na ovom mestu. Od života koji je bio obeležen svakodnevnom strepnjom i strahom za sopstveni život, Komuna 13 doživela je svetlo na kraju tunela. Tokom obilaska, videćemo veliki broj primera ulične umetnosti, probaćemo lokalni sladoled, imaćemo priliku da vidimo nastup brejkdensera, i muzej 3D umetnosti. Popećemo se eskalatorom, i videti komunu s vrha vidikovca. U povratku s izleta, vozićemo se gondolama koje su ovde vid javnog prevoza. Slobodno vreme.

Obuvamo udobne patike i krećemo u osvajanje veličanstvene granitne stene Gvatapea, El Penjon (El Peñon de Guatape). Penjemo se na 200 metara visoku stenu, do koje vodi 708 stepenika. Otprilike na pola stepeništa, u steni se nalazi svetilište Device Marije, a na putu do vrha postoje kafei, prodavnice i suvenirnice. S vrha stene, koja je verovatno nastala usled vremenskih (ne)prilika i erozije, pruža se neverovatan pogled na prelepo jezero Guatape, živopisna ostrvca, i elektranu. Na vrhu stene se nalazi trospratni vidikovac, dok je u podnožju stene podignuta bronzana statua u čast Luisa Eduarda Vilegasa Lopeza, prve osobe koja je uspela da se popne na vrh stene. Nakon silaska sa stene, odlazimo u obilazak gradića Guatape, koji se nalazi na obali istoimenog jezera. Jedno od tipičnih antiokijskih sela koje broji oko 5000 stanovnika, karakteriše arhitektura s kućama ofarbanim u jarke boje, i uz mnoštvo ukrasa na donjem delu fasade, tzv. “zokalos” (u Kolumbiji, termin zocalos se koristi za opis donjeg dela zida kuće). Dok su neke zgrade ukrašene mitskim životinjama i zanimljivim šarama, druge pričaju istorijsku priču porodičnog nasleđa. Od ovaca, cveća, leptira, šešira i kola, pa sve do ribarskih brodova, “zokalosi” pružaju fascinantan uvid u istoriju ove zajednice. U najšarenijem delu ovog mesta, na trgu Plazzoleta de los Zocalos, pazarićemo suvenire i degustirati specijalitete ovog kraja – sladoled na štapiću s egzotičnim ukusima, kao što su kokos, marakuja, sir-karamela, i drugi. U popodnevnim časovima, povratak za Medeljin.

Izlet obuhvata: povratni prevoz, ulaznice, uslugu vodiča.
Izlet ne obuhvata: napojnice (bakšiš) i obroke.
Izlet se realizuje iz mesta: Medeljin

Kartahena (Cartagena de Indias) je lučki grad na karipskoj obali Kolumbije, koji je u kolonijalno doba predstavljao važnu trgovačku luku i bio jedan od centara španske kolonijalne imperije. Stari deo grada, s trgovima, kaldrmisanim ulicama i živopisnim zdanjima u blizini mora, osnovan je u 16. veku, i danas se nalazi na listi svetske kulturne baštine Uneska. Šetajući  uskim ulicama grada, fotografišući šarene fasade kolonijalnih zdanja, visoke crkve, malene trgove, galerije i pozorišta, saznaćemo kako je ovo mesto poslužilo kao početna tačka surove španske kolonizacije Južne Amerike, i čuti priče o prvom „slobodnom“ gradu Novog Sveta. Tokom šetnje, družićemo se s lokalcima, uživati u tropskom voću i morskim plodovima, i sretati prelepe prodavačice voća, afričkog porekla – Palanqueras, odevene u haljine jarkih boja. Zatim ćemo saznati ponešto i o potpisivanju primirja s ozloglašenom paramilitarnom organizacijom FARC, da bismo naposletku došli i do najpopularnijeg dela grada, Getsemani. U centru modernog Getsemanija nalazi se Trg Svetog Trojstva (Plaza Trinidad), gde se mladi okupljaju kako bi pili pivo, slušali ulične muzičare i grickali arepe s roštilja obližnjih tezgi. Živopisne picerije, koktel barovi i ležerni bistroi koji služe piće i kolumbijsku hranu do sitnih noćnih sati, nižu se u okolnim ulicama koje su poznate i po mnogobrojnim, modernim grafitima. Trg Svetog Trojstva s istoimenom crkvom, mesto je gde na pločnicima sede lokalci i dolaze zabavljači, i gde na uličnim tezgama kupuju mnogobrojni turisti. Na ulazu u Boka Grande, na travnjaku između dve prometne ulice, videćemo spomenik Mariji Mulati (Monumento a la María Mulata), jedan od simbola grada Kartahene, i zatim stići  do poznatog murala “Tri ratnice” (Las Tres Guerreras), usput slušajući zanimljive priče koje će nam približiti život u ovom neverovatnom i jedinstvenom gradu. Zbog tropske klime, Kartahena je popularna destinacija za kupanje i sunčanje, poznata po palmama, plažama s belim peskom, i po koralnom grebenu.

Ostrva Rosario (Islas del Rosario), poznata i kao Koralna ostrva Rosario (Corales Islas del Rosario), je arhipelag koji se nalazi pored obale Kolumbije, otprilike 20 kilometara od Kartahene. Jedan je od 46 nacionalnih parkova prirode u zemlji, osnovan 1988. godine kako bi se zaštitio jedan od najvažnijih koralnih grebena kolumbijske obale Kariba. Na ostrvima Rosario postoji akvarijum i okeanarijum na otvorenom, a aktivnosti, između ostalih, uključuju i plivanje, ronjenje i pecanje. Na našem izletu, posetićemo plažu Bendita. Bendita je privatno ostrvo ovog arhipelaga, s tri peščane plaže belog karipskog peska, okružene mirnim vodama, što ih čini savršenim mestom za kupanje. U dogovoreno vreme, nastavljamo dalje ka narednom ostrvu arhipelaga, i plaži Bora Bora, gde ćemo nastaviti da uživamo u čarima Karipskog mora.

“Bela plaža” (Playa Blanca), dužine oko 25 kilometara, nalazi se južno od Kartahene, na ostrvu Baru, i važi za jednu od najlepših u Kolumbiji. Poznata je po kristalno čistoj, tirkiznoj boji vode, i zlatnom pesku. Do ostrva se stiže mostom koji je izgrađen 2014. godine. Provodimo dan na plaži. Slobodno vreme za kupanje i sunčanje.