BEOGRAD

Ruzveltova 10 (u pasažu)

 ‎+381 (11) 4095295

 ‎+381 (11) 4095296


NOVI SAD

Maksima Gorkog 42

 ‎+381 (21) 3006899

Instagram

Da li želite da primate Manga novosti?

Saznajte prvi o Manga akcijama!

Prijava na mailing listu!

Wanna get our awesome news?

We will send you emails only several times per week. Isn't that cool?

Subscribe!

Actually we will not spam you and keep your personal data secure

(Un)Consciousness @ Amsterdam

Misteriozno se smeškam kad se setim Amsterdama. Simptomi su analogni prošlogodišnjim. Influenca! Reagujem talasima specijalne toplote. Profilaksa – vratiti se, što pre.

Utisci su intenzivni kao prvog puta; tada sam bila zbunjeni turista. Kako drugačije u tom stripu, na planeti kolektivnog ludila? Kulturna strana ima veliki značaj…na 750 hiljada stanovnika postoji 42 muzeja… ali… svet pervertirane realnosti je interesantniji za priču. J

Ulazimo u grad s južne strane; s leva ostavljamo Centraal Station koju, po fasadi u neo – gotskom stilu, možete pomešati sa Reiks muzejem. Moji saputnici, bez treptanja, upijaju prve gradske prizore. Ushićenje u želucu počinje da varniči.

Smestivši se u fancy hostel u ogromnom Vondel parku, krećemo, kroz noć, u centar. Dopuštamo svetlosti Crvenih Fenjera da nas vodi. Kvasi nas kiša dok prolazimo uske ulice, mostove i kanale. Tražimo simpatično mestašce, a.k.a. coffeeshop Baba J. Standardno se zagubivši, prolazimo plejadu raznih fizičkih tipova ženki u izlozima. Od platinastih Playboy zečica, preko crnkinja teške kategorije do sredovečnih, celulitnih gospoja u tesnim halterima. Grom i pakao! Približavam se staklu iza kog je Amazonka sa ogromnim poprsjem, dugim crnim kikicama i haski – sivim sočivima. Strelja me pogledom, pa se udaljavam, zajedno sa muškim delom ekipe koji je mokar do kolena, ne gledajući gde gazi.

Probijamo se, dalje, kroz buljuke turista i slatkaste dimove veštačkih rajeva. Ispred malih lokala su redovi, a nas je previše…Napokon, smeštamo se u neki na dva nivoa. Drugari se jedva sporazumevaju s kelnerom koji izgleda kao nacista s bojlerom… Taj prosedi muškarac srednjeg gabarita, sa izraženim abdominalnim delom, pokušava da objasni razliku između običnog i specijalnog čaja. Ne verujem da ijedan od drugara zna šta je pio te noći J

Sutradan je 31.12. Ludi šeširdžija i ja, šetamo po staroj dobroj putanji: od hostela levo na Leids Plein, od njega samo pravo, prelazeći mostove do Sidestep-a, onda opet levo do Dam Square-a. Fiozionomije 175 nacija, smenjuju se pored nas po vedrom danu. Prošlogodišnja euforija prešla je u opuštenost i drugačiju prizmu pred očima. I dalje su ulice od crvene cigle…ali  kućice su od čokolade! Uske su, visoke i prkose gravitaciji. Smenjuju se kao slojevi sladoleda koji se topi.

Na mestu gde kanal Singel preseca početak Red Lights District-a, stajemo da opipamo bajkovitu Old kerk – Staru crkvu, Gotiku lično! Teorije groteske ilustrovane su prizorom: dotična se severnom stranom naslanja na kućicu iza koje se nazire zastava duginih boja, za Balkance  – simbol skarednosti. Nadomak svetog mesta, zastava obeležava veliki gay klub, Cockring. Već osećam titranje pameti koja je na putu nestajanja.

Nalazimo se s drugom u Hunters baru. Počinje da me opseda duh Amsterdama i meša se sa pokušajem otpora novogodišnjoj histeriji. Glasan progressive para zagušljivu unutrašnjost i tera crnca da reklamira robu na sav glas. Sedim naspram dvojice drugova i vidim kako svetla vibriraju sa zvukom. Na mestu  prozora stoje akvarijumi, gde modre ribice žive u zlatnom dvorcu na tamnoj litici. Sinestezija mi muti percepciju, otopiću se i otići sa tlom koje se izmiče. Vreme je da se krene dalje.

Koračamo kroz eksperiment iz fizike: šta je referentno telo u odnosu na koje se krećem? Moje će biti lakat u crvenoj jakni, čiji je vlasnik trenutno u dijalogu. Fabula njihove priče cepka se na rečenice. Objekti oko nas su u konstantnom ubrzanju. Donekle ih pratim pogledom, odnekle se stapam sa crvenom jaknom. Zaokrećem spolja na unutra, sa palete boja na prostor iza čeone kosti, iznad očiju. Lakše mi je da prolazim kroz tvorevine duhovne jasnoće, kroz parabole protivne samozavaravanju. Suprotni pol amsterdamskog magneta izvlači ih iz starog gvožđa i povećava im značaj na račun čulnih senzacija. Mini –  samospoznaja? Može i tako. Svako odvajanje od kandži sistema ima sličnu posledicu. Pogled s druge planete lišava me maske banalnosti. Nisam ostala bez uma, ovaj strip ga je u meni obnovio!

Ulazimo u prodavnicu dj opreme. Menadžer nam, koristeći face – control skener, govori kako smo mu simpatični i prodaje nam karte za žurku. Da li Holanđani uče da zrače pozitivno? Za svakog sa kojim sam prozborila, javila se misao da ga znam od ranije. Tako visoka  koncentracija osmeha, ponovo deluje kao akumulator za moj sistem.

Kasnije to veče, nađosmo se na žurci. Propuštamo vatroment na Dam – u i salve pirotehnike, 2007. dočekujemo u blizini odredišta. U malom kafiću dočekuje nas ostatak naše ekipe i grupe veselih gostiju. Slavlje počinjemo penušavim pićem iz visoke čaše, rolovanim lososom, dinjom sa šunkom i začinjenim batacima (potencijalno žabljim:). Osećam kretanje žila koje provode vibracije minimal house-a. Smeh pršti kao šampanjac…Ukus Neronovih zabava vodi nas u vrtlog hedonizma.

Sledeća destinacija je – opet Red Lights. Plivamo kroz reke ljudi koji se teturaju, polivaju, glasno pričaju. Rešeno je da nastavimo u jezgru bluda, Cockring – u J Ova ideja prvobitno je naišla na protivljenje muških, ali, ipak se približismo realizaciji. Dolazimo do vrata, ali čovek srednjih godina, sa manekenski oblikovanim obrvama, obučen u latex – triko i sa Nazi – kapom, vraća nas uz komentar – ženama zabranjeno! Žao mi je što propuštam gola i vlažna muška tela, ali i umirem od smeha pri pogledu na izraze olakšanja naših drugara! Srušiše nam koncepciju i u sledećem sličnom lokalu, pa, standardno, završavamo na kebabu kod Turčina. Veliki klubovi su na periferiji grada, pa odustajemo od rejva  i vraćamo se u našu bazu pored parka.

Sledećih nekoliko dana proveli smo istražujući okolne gradove i obale Severnog mora. Oduševljenje odzvanja iz grla svih koji su krenuli s nama. Niko nije imun na sindrom – hoću sve, sad, odmah! Prepustiti se neobičnom gradu koji podiže regler životne energije, biti uhvaćen u amsterdamsku zaveru protiv sistema… uvek!

Moja inspiracija se, ovoga puta, usmerila na maštanje o dužem boravku. Nenadani priliv svesti, potvrdio je želju za dubljim utapanjem u slobodu. Integrisanje u naličje logike, s vana. Harmonija iznutra.

Written by Gorana Romčević