BEOGRAD

Ruzveltova 10 (u pasažu)

+381 (11) 4095295

+381 (11) 4095296


NOVI SAD

Jevrejska 13 (u pasažu)

 ‎+381 (21) 3006899

Instagram

Da li želite da primate Manga novosti?

Saznajte prvi o Manga akcijama!

Prijava na mailing listu!

Wanna get our awesome news?

We will send you emails only several times per week. Isn't that cool?

Subscribe!

Actually we will not spam you and keep your personal data secure

Prag – vol 2

Nikada nisam bila fan zemalja Centralne Evrope, nekako su me podsecale na socijalizam i zaostalost. Znam da je u pitanju predrasuda, ali nikako se ne mogu osloboditi nje. Društvo je navalilo da idemo na ekskurziju u Prag. Hm, skeptična sam… Ipak ne može biti loše…

Izlazim iz autobusa. Konačno svež vazduh. Svi su u fazonu: „Jeee, stigli smo!“ . „Gde smo stigli?“ ,pitala sam se.  Osvrćem se oko sebe. Zar je moguće da je ovo Prag… Mešavina gotskog, romanskog, baroka na tako jednostavan način ukombinovana sa modernim.

Ne znam gde pre da pogledam. Grad na Vlatavi koja kroz njega protiče 30 km praveći okuku i obilazeći devet ostrva, jedan je od najposećenijih na Starom kontinentu.

Što dalje odmičemo jasno mi je i zašto. Pokušavam da „upijem“ što više informacija od vodiča, ali predivna arhitektura mi odvlači pažnju.

Najveći uspon u svojoj istoriji grad je doživeo u vreme Karla IV i zahvaljujući njemu danas ćemo obići čuveni Karlov most, Katedralu svetog Vita (prvu gotičku katedralu u Centralnoj Evropi) i Karlov univerzitet.

Nije ni čudo što je Karlov most najčešće fotografisana znamenitost grada. Dva tornja u gotičkom stilu sa kipovima Karla IV, Sv. Vita, ivice mosta išarane figurama svetaca, veliki broj automobila i ljudi… Kakvo mesto!

„Kamen temeljac je postavljen 09.07.1357.g. u 17:31h…“ ,ma šta ovaj smara sa godinama, „ … ali ne slučajno, već po numeričkoj skali 1-3-5-7-9-7-5-3-1 verujući da će to čuvati most od propasti“. Povlačim reč! Ovo je sjajan podatak, upravo onaj koji mi je falio da upotpunim impresiju ovom građevinom.

Idemo dalje, a meni je teško da se odvojim od ove fascinantne slike. Hoću da im kažem da sačekamo još koji minut, ali znam da imamo malo vremena i još dosta sjajnih mesta da obiđemo.

Katedrala, ponosno uzdignuta uznad naših glava, svesna svoje lepote i gracioznosti, na meti je turista sa fotoaparatima. Pored ogromnog zvona naslikan je Strašni sud, kraj života na zemlji i Isus okružen anđelima, a sa leve strane zvonika slika mrtvih koji izlaze iz grobova odevenih u belo. U smrti smo svi isti… Ali ne proživimo svi isto život zato hoću da vidim još i još.

Zašto ovoliko stoje? „Idemo ka Univerzitetu“, konačno. Svaki trenutak koji nije u skladu sa mojoj euforijom prolazi mi kao večnost. Idemo, idemo… Pa i nije nešto posebno… Univerzitet k’o Univerzitet, prezasitila sam ga se. Ipak jedva čekam da dođem u hotel i odmorim se za sutrašnje krstarenje Vltavom.

Ulica kojom prolazimo je puna suvenira, ali cene su više nego u centru . Izađosmo pravo ispred Karlštajna, zamka Karla Velikog.

Sviđa mi se legenda o bunaru-kopan tako što je ložena vatra na kamenu i polivana vodom kako bi kamen pucao i tako do dubine od 80m kada su radnici shvatili da neće stići do podzemne vode. Da bi obmanuli neprijatelje sproveli su vodu iz obližnjeg izvora i tajnu strogo čuvali.

Ulazimo u zamak i ukazuje nam se kopija češke krune koja navodno sadrži trn sa venca koji je Isus nosio prilikom raspeća. Hm, ne verujem u to, ali neka im bude… Dobra ideja da privuku turiste. Hladno mi je, ali izdržavam jer želim da pogledam detaljno enterijer. Sjajan je, nema šta. Vltava… Vožnja brodićem… kako je ovo divno. Prag sa obe strane, taj kitnjasti grad, prožet zlatnom istorijom, tera me da mislim da sam junak neke bajke ekranizovane u Diznijevom stilu.

Sedimo u pivnici pored tržnog centra „NewYorker“ na trgu Mostek. Česi su poznate pivopije.

U Pragu se održava i Beer Fest, jedna od kopija Oktobar festa u Minhenu. Usluga odlična, pivo odlično, drušvo odlično… Trenutno imam sve što se poželeti može.

Stojimo ispred stare Gradske većnice, ne znam ni koga čekamo, ali iskoristiću priliku da iz više uglova slikam astronomski časovnik.

Koristi se za praćenje kretanja Sunca (koje je na satu prikazano kako se kreće oko zemlje, jer je napravljen u vreme „vladavine“ geocentričnog sistema), mesečeve mene, ravnodnevnice, smena godišnjih doba… A oko njega figure Jevreja sa vrećom blaga – simbol trgovine i narcis koji se divi svom odrazu u ogledalu-simbol taštine. Ispod sata je kalendar, a iznad petao koji kukuriče svaki put kad apostoli završe sa blagoslovom. Jednom rečju – veličanstveno!

Znam da uskoro treba da krenemo iz Praga, ali srećna sam jer idemo konačno do Praškog zamkaHradčani. Mislila sam da je usamljen na tom trgu, međutim ovde se nalazi ceo kompleks katedrala i istorijskih spomenika.

Gde ćemo pre? Šta je sve ovo? Hoću li zapamtiti bar pola? Karlova fontana, kapela Sv. Krsta, ergela, galerija slika, prostorije sadašnjeg predsednika…

Vreme je za polazak… Sve je tako brzo prošlo… Sve moje predrasude su pale u vodu. Prag zaista liči na grad iz bajke, blistav, veseo, iako toliko star. Nadam se da ću uskoro ponovo da pogledam ovu bajku, kako god da se zove…