BEOGRAD

Ruzveltova 10 (u pasažu)

 +381 (11)4095295‎

 ‎+381 (11)4095296


NOVI SAD

Maksima Gorkog 42

 ‎+381 (21) 3006899

Instagram

Da li želite da primate Manga novosti?

Saznajte prvi o Manga akcijama!

Prijava na mailing listu!

Wanna get our awesome news?

We will send you emails only several times per week. Isn't that cool?

Subscribe!

Actually we will not spam you and keep your personal data secure

Pariz

Otkako sam pročitala i odgledala „Da Vinčijev kod“, moji pogledi na svet su se drastično promenili. Ne, nisam pošla u potragu za Svetim gralom, ali sam razumela priču na neki svoj način i što je još bitnije želela sam da obiđem neka mesta u Parizu koja nisam prvi put gledala istim očima.

Njegov sjaj me je odmah zaslepio, ali ne zbog osvetljenja (koje je zaista fantastično)… Zaslepljuju me priče koje nose znamenitosti ovog grada, njihova kultura i to celo misterije koje sam ja utripovala u svojoj glavi.

Jedini problem je jezik! Koliko mogu biti prijatni i ljubazni, Parižani mi isto tako mogu biti i odbojni zbog stava prema engleskom jeziku (ne govore nikako)…

Moj prvi korak – Luvr! Ono što je otkrio profesor Langdon – jedinstvo muškarca i žene – nalazi se ispod  staklene piramide, kod glavnog ulaza u muzej. A onda, hodnikom sa leve strane dolazim do Mona Lize.

Njen misteriozni osmeh namamio je i itlijanskog konobara Vićenca Peruđu da je davne 1911.g. ukrade iz Luvra pa je iza rešetaka proveo samo sedam meseci. Danas se za pokušaj krađe bilo kog umetničkog predmeta iz muzeja dobija minimum 10 godina zatvora.

Eh, taj Leonardo, ubacio je svet u rebus svojim delima… Jedno od njih koje mene fascinira je „Bogorodica među stenama“. I ona je tu.

Prišla sam joj laganim koracima i već počela da je upoređujem sa drugom verzijom koja se nalazi u Nacionalnoj galeriji u Londonu. Ova je prva urađena i figure Marije i Isusa su bez oreola, dok Anđeo upire prst u Jovana koji ne drži krst. Šta li je time hteo reći čovek za koga se veruje da je imao IQ 220?

Kažu da se Luvr može obići za 7 dana, mislim da bi meni ovakvim tempom bilo potrebno bar tri nedelje, pa sam se udaljila dok je vreme.

Kupila sam i knjigu, shvativši da joj je cena niža nego u Srbiji. Veče sam iskoristila da popijem piće u kafiću sa društvom, dok je jedan deo njih otišao u „Pink Paradise“, jednu od najvećih diskoteka u Evropi koja je u vlasništvu poznatog DJ-a Dejvida Gete. Kažu da je fenomenalna, ali ipak to nije moj fazon.

Problem nam je bio da nađemo cigarete, jer se u Parizu ne prodaju na trafikama ni u prodavnicama, već na mestima gde se uplaćuje loto. Sve marke isto koštaju – 6e. Došli smo u vreme velikih rasprodaja, pa je ženski deo ekipe prepodne proveo u potrazi za parfemima i markiranim krpicama. Obišle smo Rivoli ulicu i našle „Mango“, „Zaru“, „H&M“, a onda onako izmorene krenule ka Ajfelovoj kuli.

Čini se kao da svi putevi vode ka njoj, međutim namučile smo se kako bi našle pravi put. Jedva smo se okupili ispod Tornja, „jureći“ se po gužvi. Čekali smo oko dva sata na ulazu, al’ vredelo je…

Pogled sa ovog čeličnog gorostasa ne može se porediti ni sa jednim pogledom… Trg Konkord, Trijumfalna kapija i Notr Dam… Iza – Sena na čijim obalama možete videti gomilu slikara kako šaraju po svojim platnima. I tu shvatam zašto je čovekov najveći san da leti. Nisam znala da li sanjam, ali i ako jesam, poželela sam da me niko ne budi bar još 5 minuta.

Sutradan smo otišli na Napoleonov grob (Invalidi) i Muzej oružja.

Savršene kompjuterske animacije ostavile su me bez daha. Nismo imali puno vremena, a tako smo želeli što više da obiđemo.

Mamio nas je kvart La Defons urađen na tri nivoa. Prvi sa neboderima i stambenim zgradama, drugi – metro i treći – parkinzi. Najupečatljivija zgrada je Esplada La Defons, gigantska kocka visine 110m. Ovaj kvart je odstupao od tradicionalnog Pariza i sviđao mi se zbog toga, ali ipak sam želela da upotpunimo doživljaj onime što daje duh francuskoj prestonici…

Mon Martr… Stari deo grada sa krivudavim ulicama ukrašen delima Renoara i Bonara, sa grobljem na kome su sahranjene mnoge poznate ličnosti, sa Mulen Ružom… Dobro poznata vetrenjača i crvena svetla, to je ono što je nateralo reditelje da ovde snime brojne filmove, a istakla bih „Čikago“ Roba Maršala koji je dobio Oskara za najbolji film 2002.g. Kakav osećaj… Žalim što nisam iole talentovana za umetnost…

Ovo je definitivno grad umetnika, raj za njih… Svaka ploča, slika, skulptura, zgrada urađena na jedinstven način, lepa i misteriozna, kao da čeka nekog ko će svoj život posvetiti istraživanju nje. Ima puno kandidata, samo mnogi nisu u prilici da žive u Parizu… Nažalost…

I sada kada je vreme  za polazak, ja imam utisak kao da neko rastura moj puzzle, deo po deo.  Ipak, jedno je sigurno – ako se sruši može se ponovo složiti. Vratiću se u Pariz, definitivno…