BEOGRAD

Ruzveltova 10 (u pasažu)

 ‎+381 (11) 4095295

 ‎+381 (11) 4095296


NOVI SAD

Maksima Gorkog 42

 ‎+381 (21) 3006899

Instagram

Da li želite da primate Manga novosti?

Saznajte prvi o Manga akcijama!

Prijava na mailing listu!

Wanna get our awesome news?

We will send you emails only several times per week. Isn't that cool?

Subscribe!

Actually we will not spam you and keep your personal data secure

DRAKULA TURA

Počelo je kao otkazan put u Istanbul… a završilo kao jedinstveno putovanje u kategoriji do 5 dana! Fantastično osmišljno i organizovano tako da se za kratko vreme vidi bar trećina Rumunije. Naše predrasude o Rumuniji su neoprostive!

Put nas je vodio preko Vršca do Rumunske granice na kojoj nije bilo gužve.
Nakon što završismo formalnosti, pođosmo put Temišvara iliti „malog Beča“ kako ga odavno zovu. Iako je boravak u Temišvaru trajao kratko, i to oko ponoći, tek da se popije kafa i protegnu noge po trgu Opere, odnosno trgu Viktorija kako je prozvan nakon svrgavanja Čaušeskua 1989.god., mogli smo da osetimo deo Rumunije. Tu saznasmo da se Rumuni prilično diče svojim latinizmom, te u svakom većem gradu imaju po jednu statuu vučice koja doji Romula i Rema! Inače, Temišvar je među prvima dobio električno osvetljenje i tramvajski saobraćaj. Verovali ili ne.
Nastavak puta: Arad – Deva – Sebeš (Sebeş) – Sibiu – Sigišoara, sa pauzom za klopu u motelu „Drakula“ sa farmom nojeva i konja!
E! Sigišoara! Rodni grad Vlada Cepeša Drakule (1431)! To je stari grad koji je autentično očuvan iz perioda 15. veka i kao takav zaštićen od UNESCO-a. Bili smo u glavnoj kuli od 14 (danas ih je ostalo samo 9) zanatskih kula koje opasuju grad.
Tu je srednjevekovna muzejska postavka o gradu, soba za mučenje, oružarnica, ali i fenomenalan vidikovac na kome se mogu naći i pločice sa ispisanim svetskim metropolama i udaljenošću u kilometrima od istih. Do vrha kule, i pomenutog vidikovca vode strme stepenice koje škripe pod nogama i prave pravi ugođaj…Ulice su još uvek kaldrmisane.
Popili smo kafu u rodnoj kući konraverznog Vlaškog vladara Vlada Cepeša Drakule. Naime, danas se tu nalazi adekvatan restoran u srednjevekovnom fazonu, sve sa svećama umesto električnog osvetljenja.
A znate šta me posebno oduševilo? Na vrhu brežuljka do koga se stiže dugim balvanima natkrivenim stepeništem, se u dva mala “dvorca“ nalazi GIMNAZIJA! Klinci, nestvarno, van vremena, na odmoru slušaju „tehnić“ okruženi šumicom i gledaju na grad u podnožju!
Sledeća stanica nam je grad Brašov, centar jugoistočne Transilvanije. Prelep, veliki trg pun golubova. Crna crkva (Biserica Neagră) iz XIV veka (najveća gotska crkva između Beča i Carigrada), sinagoga, poslastičarnica La Vatra Ardealului, poznato skijalište
Konačno, dugo i željno iščekivana SINAJA! Osnivač manastira Sinaja došavši sa Svete gore Sinaj, sagradi manastir na ovih 2500 m nadmorske visine koji postade „embrion“ grada. Dodade imenu Sinaj slovo a, te manastir nazva Sinaja (XVII vek), nakon čega tu prođe i pruga, a zatim poče da raste i grad!
A grad, grad je nestvaran! Poznato mondensko skijalište u Karpatima nije džabe to što jeste! Mnoštvo hotela i vila u specifičnom arhitektonskom maniru daju vam osećaj da ste u nekom drugom, prošlom, bajkovitom vremenu…
Smeštaj u hotelu koji nosi ime grada je bio vrlo prijatno iznenađenje! Tu se vraćamo na neoprostive predrasude o Rumuniji: dakle hotel koji nosi samo 3 zvezdice, a izgleda i nudi mnogo, mnogo više od toga! Nudi više nego mnogi „evropski“ hoteli sa većim brojem zvezdica! Pravi planinski hotel, sa svim mogućim sadržajima, toplim i ušuškanim a prostranim sobama, bilijarom, internet kafeom, teretanom…Doduše prilično skupim espresom: 8 lei-a tj. 2.3 €!
Zamak Bran iz XIV veka je zamak dinastije Basarab, a kasnije i rezidencija Ferdinanda i Marije u kojem je Vlad Cepeš – Drakula bio zatvoren je posebna atrakcija za turiste!
Naime tu ga je kraće vreme držao zatvorenog, ugarski vladar – sin Sibinjanin Janka (sa kojim je Drakula drugovao!), jer je sa Turcima sklopio dogovor. Trebalo je da eliminiše Vlada Cepeša, u zamenu za to da Turci dalje ne napadaju Ugarsku. Međutim, zbog očevog prijateljstva sa Drakulom, nije mogao da ga ubije već ga samo zatočio u zamak Bran, odakle ga odvodi u Ugarsku. Koja vrsta zarobljeništva je to bila govori činjenica da se Vlad Cepeš Drakula ženi sestrom svog tamničara.
Inače tokom prve polovine XX veka zamak Bran bio je rezidencija Ferdinanda i Marije, drugog rumunskog kraljevskog para, te je celokupna unutrašnjost preuređena u odnosu na srednji vek. Čak je probijen i tajni prolaz za bežanje. Kraljevske prostorije izgledaju kao…kraljevske prostorije. Svaki opis je izlišan… Napomenuću samo da je u „Muzičkoj sobi“ držao mini koncert i Goran Bregović!
U podnožju zamka Bran nalazi se etno selo – muzej, a sam prilaz zamku, pored jezera, sa prvim snegom ove zime, vratio nas je u segmente prošlih vremena…
E! Ali zamak Bran je tek početak… Luksuz drvoraca nas je tek čekao… Kroz šumicu , putićem stiže se do Dvorca Peleš i manje varijante dvorca Pelišor… Neko je rezbario drvo, a onda ga postavljao na fasadu… Peleš je bio letnja rezidencija Karola i Elizabete, prvog rumunskog kraljevskog para. Ovaj dvorac je jedan od najlepših dvoraca Evrope. I to ne samo po mom skromnom mišljenju.
A dvorac Pelišor je ovaj kraljevski par predvideo za sebe „kad odu u penziju“. Morali smo papuče da obujemo na ulazu da ne oštetimo svu tu lepotu. Nažalost, fotografisanje unutar dvoraca nije dozvoljeno…moraćete da odete na lice mesta i da vidite svojim očima 🙂Jezero Snagov… sunčan, prolećni dan… iznenađenje nakon prvog snega…Plovidba brodićem do ostrva sa istoimenim manastirom omogućila nam je da izbliza vidimo mnoštvo kajakaša na treningu… Dalje na obali, na putu ka ostvu, belasa se kraljevska vila, koju je Čaušesku uzeo za sebe i napravio stakleni krov koji se otvara, kako bi mogao da direktno ulazi u kuću helikopterom i iz koje je krenuo u beg ka Trgovištu u koje nikad nije stigao…“Mučenik“ razgnevio je i zapad i sopstveni narod u pokušaju da vrati državne dugove…zna se preko čijih leđa…
Stigosmo na ostrvo. Dočeka nas seoska idila, prava seoska okućnica, kuče žućko i jedan jedini monah u Manastiru. Manastir se još uvek oslikava i sređuje – i monah je bio u radnom odelu!
Unutar manastira je, kažu, sahranjeno telo Vlada Cepeša Drakule, pošto mu je glava odsečena u zaveri i odnesena u Stambol……a on sam tu je držao državni trezor.
Ostalo je nedorečeno, kako to ta jedan vladar kao što je Drakula, koji se (i pored zasluga u borbi protiv Osmanlijskog carstva) ponašao i vladao vrlo ne hrišćanski, može sahraniti u Manastiru pod okriljem crkve? Verovatno zarad turizma…
Kad rekoh da je Drakula vladao i ponašao se nehrišćanski, ne mislim, naravno, na legendu o vampiru, već o načinu kažnjavanja neprijatelja, ali i sunarodnika za najmanje moralne prekršaje. Naime, ovaj vladar je znao za ukradenu kokošku da počinioca nabije na kolac! Ime Cepeš i znači Kolac! Ovu školu Drakula je ispekao duboko u Turskoj gde je odveden još kao 13-togodišnjak zajedno sa mlađim bratom, „na prevaspitavanje“ dece vladarskih porodica, ne bi li, kasnije kad budu došli na mesto svojih očeva, vladali narodom u skladu sa željama Turaka.
Krajnja destinacija na ovom našem malom putovanju kroz vreme i prostor bio je Bukurešt zvani „mali Pariz“. Ovaj laskavi nadimak, Bukurešt je dobio, ne samo zbog Trijumfalne kapije, već i zbog zrakastih trgova i širokih bulevara… Stvarno ima šta da se vidi… Palata Parlamenta, Rumunski ateneum, bivša Kraljevska palata (danas Muzej umetnosti), Kraljevska zadužbina (danas Univerzitetska biblioteka), zdanje Senata, crkva Kreculesku (Creţulescu) …i još preko 200 crkava, tragovi metaka iz skorije istorije…
Jedina moja zamerka ovoj turi jeste upravo suviše kratko vreme za obilazak Bukurešta. Potrebno je bar 3 dana za ovaj grad…
Od svega viđenog ja bih izdvojila Patrijaršiju i zgradu Parlamenta. Parlament je toliko velik da, kako neko reče – ne može da stane u objektiv! Čaušesku je nameravao da u tu zgradu smesti, ako se ne varam, 200 000 ljudi – tj. celokupnu administraciju!
Mi smo malo toga stigli da vidimo, jer htedosmo i da osetimo atmosferu grada…pošto baš nešto i nema restorana tradicionalne rumunske kuhinje, bili smo na kafici… u centru…
Zatim smo malo pazarili (cene su vrlo povoljne)… Rumunsko crno vino Murfatlar je delikates! Preporučujem! Obavezno ga kupite u Bukureštu u supermarketu kod MacDonalda, ni slučajno na tezgicama u okolini zamka Bran gde su cene bezobrazno visoke!
Kad već pređoh na praktične stvari, moram vam reći da je odnos lei-a i eura 3,5:1. Najbolje da menajte valutu u bankama. A ako prvo naletite u menjačnicu onda birajte onu koja ističe 2 a ne 3 kolone za promenu novca. U ovoj sa 3 kolone kurs je najnepovoljniji. Ne treba da naglašavam da tražite menjačnicu gde piše „comision 0%“. Al’ snaći ćete se već…
Na kraju moram da se vratim na naše neosnovane predrasude o Rumuniji. Da li vam nešto govori činjenica da nigdje u Rumuniji nisam videla klupu na kojoj su urezani inicijali? Da na ulicama ne vidoh pikavce (jedino ako su sve vreme ispred nas išli čistači), da su Rumuni vrlo smireni (u fazonu „lako ćemo“) i ljubazni. Da su im putevi savršeno glatki (eee, kad ćemo mi to dočekati?).
A kakva je situacija kod nas?

Ovo bi bila Drakula tura ukratko…:) Kraće ne može :).

autor: Magdalena M. Mihailović