BEOGRAD

Ruzveltova 10 (u pasažu)

 +381 (11)4095295‎

 ‎+381 (11)4095296


NOVI SAD

Maksima Gorkog 42

 ‎+381 (21) 3006899

Instagram

Da li želite da primate Manga novosti?

Saznajte prvi o Manga akcijama!

Prijava na mailing listu!

Wanna get our awesome news?

We will send you emails only several times per week. Isn't that cool?

Subscribe!

Actually we will not spam you and keep your personal data secure

BALI

Balibiser Indonezije, ostrvo bogova ili rajsko ostrvo je najzapadnije osrtrvo među Malim Sundskim ostrvima, izmedu Lomboka i Jave i pripada Republici Indoneziji. Planinskog i vukanskog je reljefa, okruženo koralnim grebenima. Zauzima površinu od 5,780 km2 i ima 4 miliona stanovnika koje većinom čine Indonežani i potomci doseljenika iz Indije. Bali čini deo koralnog trougla, oblasti sa najvećim biodiverzitetom morskih vrsta. U ovoj oblasti može da se nađe preko 500 koralnih vrsta (oko 7 puta više nego na celim Karibima) i jedna je od 33 provincije Indonezije. Nestvarne je lepote, spoj  savremenih turističkih objekata i bogatog istorijskog i tradicionalnog nasleđa.

Obzirom da se nalazi samo 8 stepeni južno od ekvatora, ima prilično ujednačenu klimu tokom cele godine. Prosečna temperatura je oko 30 °C, a vlažnost vazduha iznosi oko 85%.
Turizam je glavna grana privrede i čini Bali jednim od najbogatijih i najpopularnijih regiona Indonezije.

Severni deo ostrva je planinski, a južni je nizak i plodan. Čuvene plaže sa belim peskom se nalaze na jugu, dok se na severu i zapadu nalaze autentične plaže pokrivene crnim peskom.

Zbog lepote prirode, bujne vegetacije i bogatog folklora, spada među najzanimljiva ostrva na svetu.

Bali ima jedinstvenu i veoma burnu istoriju u poređenju sa ostatkom Indonezije koja potiče iz neolitskog doba. 1343. godine, javansko Majapahit carstvo osvojilo je malo ostrvo Bali i dovelo do ogromnih promena u njegovom društvu. Najuticajnija promena bila je uvođenje sistema kasti, koji je i dalje deo mentaliteta. Majapahit carstvo palo je 1515. godine pod uticaj muslimanskih osvajača. Tada je većina javanskog stanovništva pobegla na Bali. Hindu sveštenici, zanatlije, plemići, umetnici i vojnici došli su na ovo malo ostrvo kako bi mogli da nastave svoju javansku kulturu i ispovedaju svoju hinduističku veru. Kraljevi su vladali malim carstvima širom balijskog ostrva i Bali je ostao izolovan oko 400 godina, sve do dolaska Holanđana u 16. veku. Holandski uticaj bio je jak na ovom arhipelagu tokom 18. veka, kada je zemlja formalno preuzeta od strane Holanđana sve do1949. godine kada je Indonezija stekla nezavisnost.

Selo je na Baliju najvažnija socio-ekonomska i religiozna zajednica i među pripadnicima jednog sela stvara snažan osećaj zajedništva koji se u prvom redu zasniva na religiji. Pored predivnih plaža i koralnih sprudova, spomenika iz minulih vremena, vredi upoznati i duh, način života i sveobuhvatni pogled na život Balinežana koji žive jednostavno, stapajući se sa prirodom i okolinom, vodeći računa da ne naruše sklad i ravnotežu. U svakodnevnom životu Balinežana, religija (balinežanski hinduizam) igra veoma veliku ulogu zbog čega se ovo ostrvo naziva još i ostrvo 1000 hramova. Vera diktira sve: od arhitekture preko ceremonija do organizacije rada. Bila je i ostala inspiracija različitih umetnosti po kome je ovo ostrvo poznato: umetnička izrada predmeta od zlata i srebra, tkanina sa zlatnim vezom, rezbarija, građenje spomenika, kao i čuvene narodne igre. Ve­o­ma su bla­gi, ti­hi i to­le­rant­ni. Ako pokažete bes pre­ma nji­ma, pot­pu­no ćete ih zbuniti. Sa nji­ma će­te po­sti­ći najbolju komunikaciju uč­ti­vo­šću i str­plje­njem. Balinežani su tradicionalni, vrlo religiozni i svakodnevni život im je ispunjen aktivnostima kojima propovedaju svoju veru čiji se uticaj oseća i u njihovoj naravi, te svakako treba obići njihove fascinantne hramove među kojima se izdvaja hram ”Tanah Lot”, sagrađen iz jednog komada stene, na samoj obali mora i datira još iz šesnaestog veka. Balinežani smatraju da se odatle vidi najlepši zalazak sunca na celom ostrvu.

Osim pirinča, ostrvo je bogato povrćem i voćem kao što su banane, ananas, lubenice, narandže, mango, papaja, ćihu, durijan i drugo, koje predstavlja pravu poslasticu. Uzgajaju bivole, konje, koze i svinje a ribolov je veoma razvijen.

Tradicionalna kuhinja ovog vulkanskog ostrva podrazumeva neverovatan niz začina, pomešanih sa svežim povrćem, mesom i ribom uz uticaj drugih regionalnih kuhinja Indonezije, kao i kineske i indijske. Stanovnici ostrva su pretežno Hindu i kulinarske tradicije se donekle razlikuju sa ostatkom Indonezije, drugačije spremaju hranu na festivalima i verskim proslavama, uključujući mnogo hrane pripremljene za božanstva, kao i drugih jela koja služe tokom proslave. Uobičajenu, svakodnevnu hranu, koju jedu Baležani, pripremaju žene i to su veoma jednostavna jela. Za proslave i festivale pripremaju razne specijalitete koje kuvaju muškarci zajedno. Osnovni pasta začin, Basa Gede, je temelj za mnoga tradicionalna jela i čini bazu ukusa a često se i naknadno dodaje. Osnovni sastojci ove paste su biber, muskatni oraščić, orasi i semenke susama. Začini koje najčešće koriste su: galangal-kencur, aromatični đumbir, zatim vlašac, beli luk, kurkumu, kafir kreču i osnov su baležanske kuhinje.  Čuven je i Balijski 8-začin, mix belog bibera, crnog bibera, korijandera, kumina, klinčića, muškatnog oraščića, semena susama i kendlnata, oraha od cvetanja drveta vrste Aleurites moluccana.

Na Baliju se tradicionalno služi čaj i neverovatnog su ukusa i arome, neke serviraju hladne, neke će poslužiti vrele, ali uvek predstavljaju pravo osveženje. Na svakom koraku služe sokove od sveže izmiksanog tropskog voća, mlade kokose sa slamčicom kojom se pije najkvalitetnije piće- kokosova voda, a za ljubitelje alkoholnih napitaka, neizostavno je lokalno pivo Bintang ili kokteli servirani u mladim kokosima. Oni malo smeliji, na Baliju mogu popiti i najskuplju kafu na svetu, popularnog naziva Kopi Luwak, koja se dobija kada azijski ćiveti, životinje slične mački, pojedu sirove i retke bobice kafe u indonežanskim džunglama a zatim koštice izbacuju u izmetu. Unutrašnji deo zrna kafe se ne probavlja u potpunosti, a veruje se kako enzimi u želucu ovih životinja daju ukus kafi, razbijajući belančevine, koje inače jakoj kafi daju gorčinu. Posebno obučeni tragači zatim pronalaze izmet i iz njega izdvajaju zrna, isperu ih i kratko prže kako ne bi uništili kompleksnu aromu koja se dobije kroz ovaj proces.

Za ljubitelje slatkiša, neizostavni su specijaliteti kao što su puding od crnog pirinča, božanstvena kombinacija crnog pirinča, kokosovog mleka i palminog šećera, zatim palačinke punjene kokosovim i palminim šećerom kao i pržene banane servirane samostalno ili uz razne dodatke.

Najmanje dva puta godišnje se organizuju različite vrste perfomansi. Najčešće izvođene igre na Baliju su Barong igre gde centralnu figuru zauzima mitološko biće Barung koje simboliše dobro i plemenito u stalnoj borbi protiv zla koje je predstavljeno drugim mitološkim bićem koje se zove Rangda. Pored ova dva lika, postoje i mnoga druga preuzeta iz indijske Ramajane.

Balinežani u roditeljskom domu uče tri jezika. Jedan za svakodnevni razgovor, drugi za razgovor sa sveštenim licima, a treći im služi u komunikaciji sa biljkama i životinjama.

Uz jaku impresiju, poseta Baliju smatra se uspešnom ako su ljubaznost, otvorenost i skromnost plementih Balinežana, pored nestvarne i netaknute prirode samog ostrva i njegovog okruženja, ostavile snažan utisak i potvrdila pravilo da je baš Bali ostrvo mira i užitka gde pravila ne postoje, osim da uživate!

Bali nije samo peskovita plaža

Većina ljudi smatra da je Bali mesto za odmor na peskovitoj plaži. Da, to je jedna od opcija. Međutim, Bali je mnogo više od toga – ostrvo bogate istorije i kulture sa preko 20 000 hramova. Većina pripada hindu religiji i to je jako zanimljivo jer je Indonezija zemlja sa najvećim brojem muslimana na svetu, preko 200 miliona. S obzirom da je 90% stanovništa muslimanske veroispovesti, Bali se izdvaja od ostatka Indonezije po kulturi i arhitekturi. Bila bi šteta da preletite pola sveta a da ne obiđete bar neke najznačajnije i najlepše hramove Balija. Manga trip ekipa je obišla veliki broj hramova kako bismo mogli da vam preporučimo one najzanimljivije.

Napomena: Prilikom ulaska u hram, morate imati sarong na sebi. To je šarena tkanina (Batik) koja na sebi ima oblike i boje koje podsećaju na orijent. Bilo bi dobro da kupite sarong i nosite svuda sa sobom, košta svega 2 EUR. Ukoliko to ne želite, na ulasku u svaki hram će vam dati sarong.

Na Baliju postoje četiri vrste hramova:

  • Porodični hram – u okviru jedne porodice i nalazi se u dvorištu
  • Seoski hram – nalazi se u okviru sela i obično se sastoji od tri manja svetilišta posvećena Vishnu, Shiva i Brahmii (ova tri boga čine takozvani Trimuti – trojstvo po čijim pravilima univerzum funkcioniše. Brahma je bog koji je stvorio svet, Vishnu ga je održao a Shiva je bog uništenja)
  • Klasni hramovi – posvećeni specifičnim radničkim grupama ljudi poput trgovaca, kamenorezaca itd
  • Javni hramovi

Izdvojili smo četiri hrama na Baliju koja ne smete da zaobiđete:

1. Tirta empul
Naziv ovog hrama u prevodu znači Sveti izvor vode. Tirta empul je aktivan hram i mnogi balinežani dolaze ovde da se pročiste spiritualno.  Hram je izgrađen  962. godine. Hram je posvećen bogu Vishnu, koji se takođe smatram bogom vode.

U centralnom delu hrama se nalazi oko 13 fontana čija se voda sliva u isti bazen bazene u kojima se nalaze vernici. Lokalac nam je objasnio da postoji poseban ritual spiritualnog čišćenja i on uključuje da se okupate vodom ispod svakog od ovih 13 mlazova vode.


2. Gunung kawi
Ovo je jedan od najvećih hramova Balija. Potiče iz 11. veka i sastoji se od 10 svetilišta. U svakom od njih stoje 8 metara visoke statue urezane u stenu. Veruje se da svaka statua predstavlja jednog člana kraljevske porodice iz 11. veka. Nagađaju takođe da su statue izgrađene čisto iz spiritualnih razloga za razliku od današnje namene koja je obavljanje hindu ceremonija.

Nakon što se spustite niz 270 stepenika koji vode do hrama, videćete vaze pune vode. Poprskajte se ovom vodom jer se smatra svetom.


3. Pura Besakih
Besakih je najsvetiji i najveći kompleks hramova na Baliju (zovu ga Mother temple tj. Majka hramova). Sastoji se od 23 manja hrama koji su povezani.

U neke delove kompleksa ne možete da uđete jer su namenjeni samo vernicima, ali to će vam objasniti vodič koga morate da unajmite na ulazu jer ne možete samostalno da se krećete. Ovaj hram je do pre par godina bio zatvoren za turiste.


4. Uluwatu  
Nemojte napustiti Bali dok ne odete do Uluwatu hrama da se poklonite bogovima mora. Uluwatu hram je izgrađen na strmoj litici koja je visoka 70 metara. Hram je pozicioniran tako da gleda u more. Čini se kao da sedi na tronu Balija već hiljadu godina, koliko je star.  Pored impresivne lokacije hrama, još jedna zanimljiva stvar je ta što je naseljen majmunima (Macaque majmunima) koji su poznti po tome što kradu stvari ljudima koji su dovoljno ludi da se približe dovoljno blizu. Ali ima jedna caka – koliko vam ovi majmuni ukradu nešto, možete ih juriti i ponuditi im voće u zamenu za stvar koju su vam uzeli. Gledli smo kako grupi turista iz Nemačke otimaju naočare, papuče, kese, voće, kačkete i sve druge sitnice iz ruku i džepova. 

Ovaj hram je na listi 9 hramova koji čuvaju Bali od zlih duhova. Ova grupacija hramova je smeštena na nepristupačnim lokacijama poput pećina, litica, planina, unutar vulkana i džungli. Napustili smo hram sa svim stvarima na broju, majmuni će morati da se potrude više sledeći put. Svaki put kada posećujete hramove, gde god da bili, pokažite veliko poštovanje. Nemojte se samo slikati i otići. Ostanite u hramu par minuta sami sa sobom i osetićete jake energije koje okružuju ova sveta mesta.