BEOGRAD

Ruzveltova 10 (u pasažu)

 +381 (11)4095295‎

 ‎+381 (11)4095296


NOVI SAD

Maksima Gorkog 42

 ‎+381 (21) 3006899

Instagram

Da li želite da primate Manga novosti?

Saznajte prvi o Manga akcijama!

Prijava na mailing listu!

Wanna get our awesome news?

We will send you emails only several times per week. Isn't that cool?

Subscribe!

Actually we will not spam you and keep your personal data secure

Više o Berlinu

Berlin je do rušenja Zida bio simbol razdvajanja socijalizma i demokratije, odnosno istoka i zapada kako je i delio Nemačku. Danas je glavni grad jedinstvene Nemačke, a ujedno i najveći. .Leži na rekama Špreji i Hafel na severoistoku države. Grad broji 3,5 miliona stanovnika, a interesantno je da četvrtinu čine mladi do 25 godina, a skoro pola miliona stranaca iz 185 zemalja daje mu kosmopolitski karakter.

Berlin je jedan od najmlađih gradova u Evropi. Sastojao se od dva naselja Berlina i Kelna u XII veku kada je osnovan. Jedinstvo ovih gradova trajalo je četiri veka dak se nisu ujedinili 1709. pod imenom Berlin. Ostaci ovih naselja se mogu videti  u Nikolaifirtelu pored Rotes Rathaus (Crvena Skupština) i Klosterkirhe (Kloster crkve) pored Aleksanderplaca. Kralj Fridrih I je proglasio Berlin glavnim gradom Pruske 1701. Grad je postao prestonica Nemačkog carstva 1871. Bio je i glavni grad Nemačke Vajmarske Republike i kada je Nemačka bila nacistička. Tokom ovog perioda, Adolf Hitler je imao velike planove za transformaciju Belina, jer ga je mrzeo i smatrao najružnijim gradom na svetu. Arhitekti Albertu Šperu je dao zadatak da preuredi Berlin. Nakon zamišljene nacističke pobede u ratu, novi i preuređeni Berlin trebao je da dobije ime Glavni grad sveta Germanija.

Berlinski zid je napravljen 1961.g. a srušen 9.novembra 1989.g. Delići su danas turistička atrakcija i suveniri i predstavljaju najveću umetničku galeriju na otvorenom na svetu. Najduži deo zida koji je ostao očuvan i koji se nastavlja u Ostbahnhof stadion je otvoren za grafite umetnika iz celog sveta. Galerija istočne strane je mesto na kome je 118 umetnika iz 21 države iskazalo svoje veštine na 1.316 m dugačkom delu zida i ova kolekcija je postala berliski zaštitni znak. Istočni Berlin postao je glavni grad Istočne Nemačke, formirane 1949. od strane sovjetske zone. Glavni grad Zapadne Nemačke, formirane od američkih, britanskih, i francuskih zona, bio je Bon. I dalje se oseća nekadašnja podela grada i cele države tako da je u zapadnom delu moderni grad sa visokim oblakoderima i brzim razvojem dok su ostaci predratnog grada ostali na istoku. Bizu 30 godina Zid je bio pečat impozantne Brandenburške kapije na zapadnom delu grada.

Branderburška kapija jedina je preostala gradska kapija iz 18. veka koja čini ulaz na Pariski trg. Iznad 12 gigantskih dorskih stubova, nalazi se 11 m veliki bim. Muzej Haus am Checkpoint Charlie (na mestu nekadašnjeg zida) je skoro 30 godina bilo jedino mesto prelaska iz istočnog u zapadni deo.

Hamburger Bahnhof jedna od najpopularnijih galerija u Berlinu je smeštena na železničkoj stanici. Osnova izložbe je Marksova privatna kolekcija, ali ovde se održavaju povremene izložbe i prikazuju dela italijanske transavangarde i minimalističke umetnosti.

AquaDom i SeaLife centar je najveći svetski akvarijum. Ukoliko želite da ga posetite treba da izdvojite 14e.

Fantastični nightlife je i dalje stvar kojom se Berlin može pohvaliti iako su se ukusi promenili od kad su u jeku popularnosti bili kabare klubovi 20tih i 30tih godina. U gradu se održavaju brojni festivali od kojih se ističu Kristofer Ulicni Gej Dan i lezbejska parada, masovne plesne žurke kao što su Parade Ljubavi i Džez Fest Berlina. Prednost Berlina u odnosu na ostale velike evropske metropole je u pristupačnim cenama. Ulaz u klubove je 10€, a cene pića su oko 5€.

U/S Bahn je najefektivniji vid prevoza u Berlinu. U-Bahn-podzemna železnica i S-Bahn dosežu u svaki deo grada i definitvno su najbolji vid prevoza za upoznavanje grada. Jedna vrsta karte važi za sve vidove transporta a podeljena je u tri boje po zonama.

Einzelticket-pojedinačna karta u AB zoni koja košta 2€

Kurzstrecke-pojedinačna karta za kratke linije-3 stanice S/U-Bahn ili 6 bus/tramvaj stanica koja košta 1.20€

Tageskarte-dnevna karta od 5.60€ ili nedeljna karta od23.40€

Kleingruppenkarte-grupna karta za 5 ili više ljudi (14€ ukupno)

City tour card-karta za neograničenu vožnju u roku od 48 sati po ceni 14.50€ ili od 72 sata po ceni 18.50€

Berlin Welcome Card-važi 72 sata vožnje za odraslu osobu sa troje dece i obuhvata popust na ulaznice za muzeje, pozorišta itd. (21€)

Nekada simbol razdvajanja dva politička sistema, ali ne samo toga već i dva različita sveta, rušenjem Zida postaje simbol spajanja nespojivog– sa jedne strane istorijskog i umetničkog duha iskazanog kroz galerije, muzeje, arhitektonske objekte i sa druge modernog grada, punog klubova i diskoteka koji će mladima pružiti nezaboravan provod. Srušite zidove koji vas sprečavaju da krenete na put, napravite spoj lepog i korisnog, dozvolite da vas upoznamo sa Berlinom!

Više o Amsterdamu

U gradu u kome živi 175 različitih nacija, pretežno žitelja bivših Holandskih kolonija, očekivano je da mešavina mentaliteta stvori liberalnost. Posledica tiga je i tolerantna politika koja se ogleda u legalizaciji onoga što je u skoro svim zemljama zabranjeno- lakih droga, prostitucije, eutanazija(ubistvo iz milosrđa), homoseksualni brakovi…

Holandija ili Nizozemska kako je još zovu, nalazi se ¾ ispod nivoa more, a zemlja je oteta od vode snagom vetrenjača. Amsterdam je nastao kao ribarsko naselje na nasipu oko reke Amstel po kojoj je I dobio ime. U XVII veku bio je pod španskom vlašću, ali je revolucijom pod Vilijemom Narandžastim, grad oslobođen. U to vreme, grad je bio trgovačka prestonica ove velike kolonijalne sile. Taj period se naziva “Zlatnim dobom Amsterdama”, ali i zlatnim dobom holandskog slikarstva.

Rijks muzej је najposećenija turistička atrakcija, sa 1 200 000 posetilaca godišnje. U muzeju se nalaze najbolje slike Rembrandta, Vermera, Halsa, de Hoha, Jan Stena, i stranih majstora- Rubensa, Goje, Van Dajka. Trenutno je u fazi renoviranja, pa radi samo trećina, a ulaz je 10€.

Van Gogov muzej sadrži više od 200 slika, 500 nacrta i 700 pisama poznatog majstora koji je za života prodao samo jednu sliku, a posle smrti postao jedan od najvećih slikara svih vremena.  Dela su poređana na četiri sprata, po hronološkom redu. Ulaz je 10€.
Muzej voštanih figura Maddame Tissaud , smešten je na trgu Dam i sadrži oko 115 figura iz holandske (Rembandt, Vilhelmina, Erazmo) i svetske (Čerčil, Kenedi, Gandi) istorije. Osim figura, interesantna je i kombinacija svetla, zvuka i specijalnih efekata, koja proizvodi specifičan ugođaj.

Haineken muzej je kompleks koji vredi posetiti, naročito ako ste ljubitelj piva. Za simboličnu cenu ulaznice, imate pravo da popijete koliko god možete piva za 45 minuta! Vodič kroz muzej objašnjava proces proizvodnje piva a možete pogledati i film o istoriji kompanije.

Vondel park je najveći gradski park nazvan po Jost van del Vondelu. Uređen u engleskom stilu, sa obiljem veštačkih jezera, livada, bio je stecište hordama hipika, a danas se u njemu nalazi jedan od najpoznatijih hostela. Gotovo 10 miliona turista poseti ovaj park svake godine.

Kraljevska palata je fascinantna građevina sa fenomenalnim reljefima. Nalazi se na trgu Dam, a konstrukcija zgrade leži na 13 000 drvenih kolaca. Odmah pored nje nalazi se Nova Crkva, predivna gotska crkva sa grobnicama značajnih istorijskih ličnosti. Obelisk na trgu oko kog se skupljaju razni likovi, predstavlja Nacionalni spomenik.

Kuća Ane Frank je najpoznatija kuća-muzej u kojoj je izložen originalni Anin dnevnik. Unutrašnjost je skoro prazna jer je sav nameštaj odnešen nakon hapšenja stanara. Nalazi se u blizini Zapadne crkve.

Vaga (De Waag) je zgrada gde se nekada merila roba koja je tovarena na brodove. Nekada je ova zgrada pripadala odbrambenom sistemu i bila je istočna kapija grada. Danas je to bar-restoran sa internet terminalima.

Šta je potrebno znati pre dolaska u Amsterdam?

Dozvoljena je kupovina, konzumiranje i posedovanje manjih količina lakih droga – marihuane i njenih derivata. Oni se kupuju i konzumiraju na za to predviđenim mestima – u coffeeshop – ovima. To su kafići po celom gradu u kojima se, pored pića, na posebnom šanku prodaje i marihuana. Dobićete kartu sa mnogo vrsta, cenom i jačinom. Na šanku možete uzeti rizle i flopove. Dozvoljena je i upotreba tzv pametnih droga, za koje je Ministarstvo zdravlja utvrdilo da nisu štetne ukoliko se pravilno konzumiraju. To su halucinogene pečurke, biljni energizeri, sredstva za potenciju, koncentraciju, opuštanje…Prodaju se u smart shop – ovima. I pored mnogo slobode, Amsterdam je pod kamerama, pa se svako kršenje propisa strogo kažnjava. Nije dozvoljeno konzumiranje marihuane ne ulici, već samo u coffee shopovima! Maksimalna količina droge koja se toleriše je 5g. Nije dozvoljena kupovina droge kod uličnih dilera!

Red Lights District je deo grada u blizini Železničke stanice, sa uskim uličicama od crvene cigle, gde su skoncentrisani svi poroci. Poznat je po izlozima sa prostitutkama, koje imaju zdravstveno i penziono osiguranje. Ima ih za svačiji ukus, a prosečna cena je 50€. Fotografisanje je zabranjeno! Ne rizikujte da ostanete bez fotoaparata! Dalje, u ovom kvartu je veliki broj sex – shop – ova, sa najluđim artiklima koje možete zamisliti!

Tramvaji koji voze po celom gradu, cena je 1, 60€. Najisplativija je strippen kaart, pantljičara od 15 karata koja košta 6, 40€. U zadnjem delu svakog vozila nalazi se kondukter koji će vam poništiti kartu.
Bicikl je najpopularnije prevozno sredstvo. Iznajmljivanje je oko 7€ dnevno i 3€ osiguranje protiv krađe. Preporučujemo Mike’s Bikes, Kerkstraat 134.
Taksi je skup. TCA taxi: start je od 2,50€ do 3,40€ i 1,55€ do 1,90€ po kilometru.

Prodavnice rade od 10h do 18h, četvrtkom do 21h, subotom do 17h. Ulice za šoping su Kalverstraat, Damrak, Laidsestraat, Neuiwedijk… Na svakom ćošku možete pronaći supermarkete od kojih je najpoznatiji Albert Heijn. On često ostaje otvoren do 20h, ili čak 22h. Cene su 30 % više od cena u beogradskim marketima.

Na svakom koraku možete pronaći najrazličitije svetske kuhinje: kinesku, japansku, tajlandsku, indijsku, argentinsku, marokansku, tibetansku…Cena večere za dvoje je oko 20-30€. Možete jesti i na ulici: kebab sa pomfritom – 5 €, kineska – 7€, vegetarijanska – 5€…
Holandska tradicionalna jela su:
Appeltaart – torta sa jabukama, suvim grožđem i cimetom, sa mnogo šlaga.
Poffertjes – minijaturne palačinke koje se jedu sa buterom i šećerom u prahu, Vafli – kao keks, sveže spremljen kolač, ili kod Turčina u Red Lights – u…

Amsterdam je grad koji bi želeli posetiti mladi širom sveta upravo zbog legalizacije “zabranjenog voća”, zbog čuvenog piva, dobro provoda. Sa druge strane, grad je pun istorije i mami umetničke duše da pogledaju dela Van Goga, Rebranta, posete kuću Ane Frank i Kraljevsku palatu. Prošetajte u klompama, pomirišite lale, osetite se potpuno slobodnim, jer to možete samo u Amsterdamu!

PARIZ

Oko ostrva Site razvijao se u koncentričnim krugovima grad sa mnoštvom kulturnih spomenika i galerija koje čuvaju neprocenjivo umetničko blago, grad u kome se meša duh užurbanosti i opuštenosti, “Grad svetlosti” – Pariz.Savršeno uklapanje reke Sene u grad ili trg Konkord koji prestavlja najsavršenije urbanističko rešenje na svetu (u jednoj ravni Ajfelova kula, Trijumfalna kapija i Notr Dam) dokazi su funkcionalnosti prestonice Francuske. Rekom je podeljen na dva dela: na severnu „Desnu obalu“ i na južnu, manju,„Levu obalu“. Dva milenijuma duga istorija iz koje se izrodio veliki broj atrakcija ovog grada, čine Pariz najposećenijim gradom na svetu sa 30 miliona poseta godišnje.

Najznačajnija godina u istoriji Pariza je 1789.g. kada je izbila Francuska revolucija koja je dovela do svrgnuća monarhije i osnivanja republike. U drugoj polovini XIX i prvoj polovini XX veka u Parizu je održano šest Svetskih izložbi koje su mu otvorile put u političkom i kulturnom pogledu.  Veliki uticaj na to imale su I Olimpijske igre održane 1900. I 1924.g.

Svakako prva asocijacija pri pomeni Pariza je Ajfelova kula, sagrađena 1889.g. kao eksponat za Svetski sajam povodom proslave stogodišnjice Francuske revolucije. Projektovao ju je inženjer Gustav Ajfel i do 1930.g. sa 300m visine bila je najviša građevina na svetu. Zanimljivo je da se toranj smatrao ruglom za oči i pisane su peticije da se skloni. Sačuvan je samo zbog toga sto je bio važna antena za telegrafiju.

Prvi kamen u izgradnji Trijumfalne kapije postavljen je 15.avgusta 1806.g. na napoleonov rođendan. Nakon nekoliko prekida, Trijumfalna kapija, završena je 1836. godine. Mnoge skulpture i freske ukrašavaju ovaj spomenik. Predstavlja luk u slavu svih vojski i svih pobeda. Upravo ono što je omaleni vojskovođa želeo.

Jelisejska polja (mesto blaženih u grčkoj mitologiji) su najprestižnija i najšira avenija u Parizu. Sa svojim bioskopima kafeima i luksuznim radnjama, Jelisejska polja su jedna od najpoznatijih ulica na svetu I druga najskuplja (posle Pete avenije u Njujorku).

Mesto od koga su počinjale sve koordinate u Parizu, lepotica na brdu, stara dama u gotskom stilu – katedrala Notr Dam najtrajniji je simbol grada. Masivna unutrašnjost ima 6.000 sedišta i čine je tri spektakularna i veličanstvena roze prozora i ogromne orgulje sa 7.800 cevi. Do tornja sa zvonom na kojem je zvonio  fiktivni junak Kvazimodo , vode 387 stepenika.

Bazilika Sakre ker (Sveto srce) je rimokatolička  crkva posvećena Isusu Hristu i predstavlja drugu najvišu tačku u Parizu (posle Ajfelovog tornja). Crkva  u rimsko-vizantijskom stilu izgrađena po uzoru na baziliku Sv. Marka u Veneciji sa brda Monmartr kao da osmatra ceo “Grad svetlosti”. Sa temeljem dubokim 33m da ne bi slegala ili sakrila koju misteriju (ako ste pod uticajem filma “Da Vinčijev kod”), sa zvonima od 19 tona, bogata je ikonografijom- Jovanka Orleanka, Luj IX…

Muzej Luvr je jedan od najvećih muzeja umetnosti na svetu. Otvoren je za javnost 1793. godine, brzo nakon Francuske revolucije, da prikaže spektakularne vrednosti, iznete iz kraljevskih palata. Turisti sa svih strana sveta dolaze da vide čuveno remek delo velikog slikara renesanse Leonarda da Vinčija – Mona Lizu. Slika koja je urađena uljanom tehnikom na ploči od topole, izvor je večitih rasprava ko se zapravo nalazi na slici. Tumačenja se kraću od ideje da je u pitanju mlada firentinska dama Liza del Đakondo do toga da je blistavi Leonardov um naslikao svoj autoportret. Vinćenco Peruđa je 21. avgusta 1911. ukrao ovu sliku iz Luvra i izneo je sakrivenu ispod mantila. Nakon ovog skandala, slika je zaštićena neprobojnim staklom. U Luvru se I dela nalaze egipatske i antičke umjetnosti uključujući grčku, etruščansku, rimsku, islamsku i orijentalnu umjetnost. Utorkom muzej ne radi, a ostalim danima otvoren od 9h do 18h.

Dvorci Versaja iz XVII I XVIII veka tj. vremena vladavine Luja XIV koji je poznatiji po nadimku Kralj Sunca, nalaze se na 24km od Pariza. Chateau je znak monarhističke moći je postao simbol ekscesa koji je pokrenuo revoluciju 1789. godine. Najpoznatija soba u Palati je Soba Ogledala, u kojoj je potpisan versajski Sporazum označavajuci kraj Velikog rata. U okviru Palate posetioci mogu da vide kraljevske spavaće sobe, dnevne boravke i druge zvanične sobe, a napolju veliki šumoviti park, bašte i mnoge prelepe fontane. Možete ga posetiti svakog dana od 12h do 18:30h.

Mulen ruž (crvena vetrenjača) je pariski noćni klub i kabare koji je inspirisao Pjera la Mira da napiše knjigu kasnije ekranizovanu 1952. I 2001. kroz filmove nominovane za Oskara. U njemu se odigravaju razne muzičke predstave kao što je ples kan-kan. U enterijeru preovlađuje retro-dekor iz 19. veka što lokalu daje boemski izgled. Frenk Sinatra, Edit Pjaf, Iv Gilber su samo neka od imena koja su nastupala pod crvenom vetrenjačom.
Od 2002. godine proslavljeni igrač srpskog porekla Aleksandar Josipović nastupa u Mulen Ružu.

Prelepi grad na Seni, pored koje se slikari okupljaju kako bi pokušali da na papir prenesu svoju očaranost  njime, svakog dana širi ruke ka novim posetiocima, ali ih i trlja kada shvati koliku su količinu novca potrošili u njemu. Kako i ne bi?! Ne možete svaki dan bacati pogled sa Ajfelove kule, prošetati Jelisejskim poljima I diviti se Mona Lizi u Luvru. Pustite da i vas obasjaju svetla Pariza, posetite “grad svetlosti”!