PARIZ 2015 / 2016

Oko ostrva Site razvijao se u koncentričnim krugovima grad sa mnoštvom kulturnih spomenika i galerija koje čuvaju neprocenjivo umetničko blago, grad u kome se meša duh užurbanosti i opuštenosti, “Grad svetlosti” – Pariz. Savršeno uklapanje reke Sene u grad ili trg Konkord koji prestavlja najsavršenije urbanističko rešenje na svetu (u jednoj ravni Ajfelova kula, Trijumfalna kapija i Notr Dam) dokazi su funkcionalnosti prestonice Francuske. Rekom je podeljen na dva dela: na severnu „Desnu obalu“ i na južnu, manju, „Levu obalu“. Dva milenijuma duga istorija iz koje se izrodio veliki broj atrakcija ovog grada, čine Pariz najposećenijim gradom na svetu sa 30 miliona poseta godišnje.

Najznačajnija godina u istoriji Pariza je 1789.g. kada je izbila Francuska revolucija koja je dovela do svrgnuća monarhije i osnivanja republike. U drugoj polovini XIX i prvoj polovini XX veka u Parizu je održano šest Svetskih izložbi koje su mu otvorile put u političkom i kulturnom pogledu.  Veliki uticaj na to imale su I Olimpijske igre održane 1900. I 1924.g.

Svakako prva asocijacija pri pomeni Pariza je Ajfelova kula, sagrađena 1889.g. kao eksponat za Svetski sajam povodom proslave stogodišnjice Francuske revolucije. Projektovao ju je inženjer Gustav Ajfel i do 1930.g. sa 300m visine bila je najviša građevina na svetu. Zanimljivo je da se toranj smatrao ruglom za oči i pisane su peticije da se skloni. Sačuvan je samo zbog toga sto je bio važna antena za telegrafiju.

Prvi kamen u izgradnji Trijumfalne kapije postavljen je 15.avgusta 1806.g. na napoleonov rođendan. Nakon nekoliko prekida, Trijumfalna kapija, završena je 1836. godine. Mnoge skulpture i freske ukrašavaju ovaj spomenik. Predstavlja luk u slavu svih vojski i svih pobeda. Upravo ono što je omaleni vojskovođa želeo.

Jelisejska polja (mesto blaženih u grčkoj mitologiji) su najprestižnija i najšira avenija u Parizu. Sa svojim bioskopima kafeima i luksuznim radnjama, Jelisejska polja su jedna od najpoznatijih ulica na svetu I druga najskuplja (posle Pete avenije u Njujorku).

Mesto od koga su počinjale sve koordinate u Parizu, lepotica na brdu, stara dama u gotskom stilu – katedrala Notr Dam najtrajniji je simbol grada. Masivna unutrašnjost ima 6.000 sedišta i čine je tri spektakularna i veličanstvena roze prozora i ogromne orgulje sa 7.800 cevi. Do tornja sa zvonom na kojem je zvonio  fiktivni junak Kvazimodo , vode 387 stepenika.

Bazilika Sakre ker (Sveto srce) je rimokatolička  crkva posvećena Isusu Hristu i predstavlja drugu najvišu tačku u Parizu (posle Ajfelovog tornja). Crkva  u rimsko-vizantijskom stilu izgrađena po uzoru na baziliku Sv. Marka u Veneciji sa brda Monmartr kao da osmatra ceo “Grad svetlosti”. Sa temeljem dubokim 33m da ne bi slegala ili sakrila koju misteriju (ako ste pod uticajem filma“Da Vinčijev kod”), sa zvonima od 19 tona, bogata je ikonografijom- Jovanka Orleanka, Luj IX…

Muzej Luvr je jedan od najvećih muzeja umetnosti na svetu. Otvoren je za javnost 1793. godine, brzo nakon Francuske revolucije, da prikaže spektakularne vrednosti, iznete iz kraljevskih palata. Turisti sa svih strana sveta dolaze da vide čuveno remek delo velikog slikara renesanse Leonarda da Vinčija – Mona Lizu. Slika koja je urađena uljanom tehnikom na ploči od topole, izvor je večitih rasprava ko se zapravo nalazi na slici. Tumačenja se kraću od ideje da je u pitanju mlada firentinska dama Liza del Đakondo do toga da je blistavi Leonardov um naslikao svoj autoportret. Vinćenco Peruđa je 21. avgusta 1911. ukrao ovu sliku iz Luvra i izneo je sakrivenu ispod mantila. Nakon ovog skandala, slika je zaštićena neprobojnim staklom. U Luvru se I dela nalaze egipatske i antičke umjetnosti uključujući grčku, etruščansku, rimsku, islamsku i orijentalnu umjetnost. Utorkom muzej ne radi, a ostalim danima otvoren od 9h do 18h.

Dvorci Versaja iz XVII I XVIII veka tj. vremena vladavine Luja XIV koji je poznatiji po nadimku Kralj Sunca, nalaze se na 24km od Pariza. Chateau je znak monarhističke moći je postao simbol ekscesa koji je pokrenuo revoluciju 1789. godine. Najpoznatija soba u Palati je Soba Ogledala, u kojoj je potpisan versajski Sporazum označavajuci kraj Velikog rata. U okviru Palate posetioci mogu da vide kraljevske spavaće sobe, dnevne boravke i druge zvanične sobe, a napolju veliki šumoviti park, bašte i mnoge prelepe fontane. Možete ga posetiti svakog dana od 12h do 18:30h.

Mulen ruž (crvena vetrenjača) je pariski noćni klub i kabare koji je inspirisao Pjera la Mira da napiše knjigu kasnije ekranizovanu 1952. I 2001. kroz filmove nominovane za Oskara. U njemu se odigravaju razne muzičke predstave kao što je ples kan-kan. U enterijeru preovlađuje retro-dekor iz 19. veka što lokalu daje boemski izgled. Frenk Sinatra, Edit Pjaf, Iv Gilber su samo neka od imena koja su nastupala pod crvenom vetrenjačom.
Od 2002. godine proslavljeni igrač srpskog porekla Aleksandar Josipović nastupa u Mulen Ružu.

Prelepi grad na Seni, pored koje se slikari okupljaju kako bi pokušali da na papir prenesu svoju očaranost  njime, svakog dana širi ruke ka novim posetiocima, ali ih i trlja kada shvati koliku su količinu novca potrošili u njemu. Kako i ne bi?! Ne možete svaki dan bacati pogled sa Ajfelove kule, prošetati Jelisejskim poljima I diviti se Mona Lizi u Luvru. Pustite da i vas obasjaju svetla Pariza, posetite “grad svetlosti”!