Atina

Grad koji je doživeo najveću slavu i najveću propast otkako je čovek zakoračio zemljom, kolevka savremene civilizacije i moderna evropska metropola istovremeno, nosi ime po grčkoj boginji mudrosti – Atina. Nalazi se na  poluostrvu Atika i glavni je grad Grčke sa oko 4 miliona stanovnika. Predstavlja mamac za turiste koji žele da vide građevine iz “Zlatnog doba” kada je Atinom vladao Perikle, iz doba kad su se Sofoklove i Euripidove drame izvodile u veličanstvenom Dionisovom pozorištu. Akropolj po nekima je razlog zašto Atina i danas postoji i zašto, nakon dugih vekova propadanja i zaborava, ponovo blešti punim sjajem.

Atina večna raskrsnica puteva, grad je do koga možete doći kopnom, nebom i morem (luka Pirej). Kao takva, kroz celu istoriju se nalazila na udaru velikih sila. Ovaj prostor je naseljen još u doba neolita, a u antičkom periodu, Atina je imala status grada-države. U njoj su živeli aristokrate, narod(demos) i robovi. Vlast je bila u rukama bazileusa – kraljeva. Svake godine je birano devet aristokrata koji su se nazivali arhonti. Oni su delili vlast sa areopagom, većem koje je zasedalo na brdu posvećenom bogu rata Aresu. Borba za vlast između demosa i aristokratije je dugo trajala, dok se napor naroda nije isplatio. U Atini je uspostavljena demokratija.

Akropolj (Gornji grad) je današnji izgled dobio u doba Perikla. Okosnicu arhitektonskog rešenja Akropolja predstavlja Partenon, koji se kao fantom krije i nestaje. Napravljen je tako da se može videti iz velike daljine, mami vas svojim grandioznim izgledom i vi se uputite ka njumu. Međutim, dok se penjete uz brdo, nestaje vam iz vidokruga kako bi se ponovo pojavio kada stignete do vrha. Zaslužan za ovu magiju je jedan d najvećih vajara antičkog perioda –Fidija. Erehteion je hram koji je zbog nagiba terena podeljen na nekoliko nivoakoji su povezani svetilištem. U osnovi nije pravilnog oblika, što je karakteristično za većinu hrmova u Grčkoj I u njemu se nalzilo svetilište. Propileje – svečani ulaz, su činile široke stepenice između dva zida. U samom podnožju stepeništa stajalo je, povezano na gornjoj strani gredama, šest dorskih stubova, a na vrhu, stepenište se završavalo visokim zidom u kojem je bio prolaz širine središnjeg dela stepeništa. Pri dnu stepeništa pozdraviće vas evzoni, elitni vojnici u tradicionalnim nošnjama.  Oni se biraju medju muškarcima u obaveznoj grčkoj vojnoj službi. Ali su kriterijumi za odabir zahtevni: muškarci moraju da budu visoki (što i nije baš tako lako naći kod Grka), lepi, zgodni sa lepim nogama. S razlogom: obučeni su u kratku suknju (fustanela) sa 400 nabora koji simbolizuju godine pod turskom vladavinom, crvenu kapu i crvene cipele sa pomponima (nalik klompama). Mirno stoje, jedini pokreti koje prave su pokreti očima, prate šta se dešava oko njih. Na svaki pun sat (24h dnevno) je smena straže. Taj ritual obavezno treba da snimite. Možete ih slikati, možete se i slikati sa njima, samo ih ne dodirujte. To je zabranjeno!

Četvrta građevina na Akropolju je Hram Atine Pobednice sagrađen od belog mermera.

Ako sa Akropolja krenete nizbrdo, naići ćete na ostatke Agore, antičkog komercijalnog i građanskog centra Atine. Sokrat je sa Platonom, svojim učenikom, vodio razgovore na ovom mestu, koje se ispostavilo I bilo kobno po njega jer je ponižen I očajan izvršio samoubistvo u zatvoru popivši otriv. Dionizijev teatar je najstariji teatar na svetu, gde su izvođena dela Sofokla, Euripida i Ashilusa.

Sagrađena u doba Turaka, Plaka je danas centar dešavanja u Atini. Mnogobrojni kafići, restorani, jeftine suvenirnice, ulični prodavci čine da strancu deluje kako grad nikada ne spava. Pratite ritam sirtakija, obiđite taverne, pa produžite do kvart oko Plateia Iron, lepog malog trga, desetak minuta peške zapadno od Monastirakija. Ovde na večeru i zabavu dolaze Atinjani. Nažalost, dobri stari običaj razbijanja tanjira zabranjen je zakonom.

Olimpijski stadion označava simbol sportskih manifestacija koje su se održavale ili se i dalje održavaju u gradu. Najvažnije sportsko takmičenje, Olimpijske igre, dva puta su održane u grčkoj prestonici-1886.g. simbolično u Atini kada ih je Pjer de Kuberten “oživeo” prvi put posle antičkog perioda (prve moderne OI) i drugi put 2004.g. Panatinaikos, Olimpiakos, AEK, Panionios  su klubovi za koje su i laici čuli.

Atina ima dva velika trga koji su nekada su oni bili simbol statusa, Sintagma (ustav) srce moderne prestonice i Omonija. Povezani su Vasilis Sofijas Avenijom načičkanom muzejima- Benaki muzej, Vizantijski muzej itd.

U zaledju trga Sintagma i Parlamenta nalazi se, opet, nekadašnja kraljevska bašta(danas Narodna bašta) Ona je bila ideja kraljice Amalije, supruge Otona Bavarskog. Vrtlari su joj doneli, po nekim podacima, i do 15000 domaćih i egzotičnih biljaka, a mnoge još uvek tamo rastu. Prelepi senoviti park nam pruža neočekivano zeleno utočište kada nas uporno atinsko sunce opije i zamori. Nekadašnja palata kralja Konstantina, danas predsednički dvor, smeštena je u ovoj predivnoj oazi usred atinskog vrelog asfalta.

Zaista zanimjiv fenomen u Grčkoj su tzv. buzukja (po instrumentu buzuki), mesta sa živom muzikom. Umesto tradicionalnog običaja lomljenja tanjira (zakonom je zabranjen 20 godina), održava se “rat cveća” kelnerice šetaju izmedju stolova sa tacnama sa cvećem u obe ruke (obično su karanfili u pitanju). Kad vas pogodi pesma, kupite tacnu koja je oko 15e-20e, ali ako nastupa neki poznati buzukja pevač možete platiti čak i 200e. Cvećem gađate pevača i pevačicu, prijatelje, nepoznate likove. Možete kelnerici i da naručite da ona saspe jednu ili više tacni na nekoga, a ona onda poslednjim cvetom pogodi vas, da bi ta osoba znala ko je to naručio. Zeimbekiko je ples koji vidite na svakoj grčkoj večeri. Obično jedan muškarac igra dok su ostali na kolenima i tapšu. Muškarci, po mogućstvu bolji plesači, nekad stave čašu na pod i igraju oko nje. Onda se na nju i popnu, tj. podignu jednom nogom dok druga ostaje u vazduhu (najčešće se oslone na nekog). Čaša nekad pukne, nekad i ne pukne, al svakako nam priušte poseban doživljaj.

Po klubovima, barovima, diskotekama i tom načinu zabave, poznate su četvrti Psiri i Keramikos.