BEOGRAD

Ruzveltova 10 (u pasažu)

+381 (11) 4095295

+381 (11) 4095296


NOVI SAD

Jevrejska 13 (u pasažu)

 ‎+381 (21) 3006899

Instagram

Da li želite da primate Manga novosti?

Saznajte prvi o Manga akcijama!

Prijava na mailing listu!

Wanna get our awesome news?

We will send you emails only several times per week. Isn't that cool?

Subscribe!

Actually we will not spam you and keep your personal data secure

TAJLAND

Tajland (Prathet Thai), u prevodu Slobodna zemlja, smešten je na samo 15 stepeni severno od Ekvatora, u samom srcu jugoistočne Azije i zauzima veliki deo Indokine. Protežući se duž najvećeg dela malajskog poluostrva razdvaja Andamansko more od Tajlandskog zaliva uz više prirodnih granica sa susednim zemljama: planinski venac kao granica sa Mjanmarom na zapadu, dugi tok reke Mekkong razdvaja Tajland od Laosa na severu i istoku, reka Mekkong i planine Dongrak granica su sa Kambodžom na istoku, a na jugu izlazi na Tajlandski zaliv (deo Južno- kineskog mora)  i  graniči se sa Malezijom. Gledajući mapu, granice Tajlanda formiraju grub oblik glave slona: glavu i uši formiraju uglavnom bez izlaza na more a severne, istočne provincije i surla protežu se niz Malajsko poluostrvo.  Zauzima površinu od 513.115 kvadratnih kilometara.

Karljevina Tajland je ustavna monarhija kojom vlada izuzetno poštovani kralj Bhumibol Adulyadeja, poznatiji kao kralj Rama IX iz dinastije sa 250 godina dugom tradicijom. Kralj Rama IX je vladar sa najdužim stažom na svetu čiju je 70. godišnjicu nasleđenog prestola Tajland proslavio 9. juna 2016. godine, čime prednjači u odnosu na sve svetske monarhe ali i na izabrane predsednike država. Osim što je najdugovečniji vladar na svetu, Rama je i najbogatiji. Njegov imetak je procenjen na oko 35 milijardi američkih dolara, što bode oči mnogima u svetu, ali ne i njegovim sunarodnicima koji ga vide kao najzaslužniju osobu za prosperitet Tajlanda. Izuzetna privrženost kralju rezultat je 800 godina duge tradicije kraljevstva, ali i u tome što zemlja nikada nije bila kolonizovana, što pripisuju mudrosti vladara. Tajlandski narod smatra trenutnog kralja za snažnu stabilizacionu figuru u zemlji. Tokom svoje vladavine intervenisao je u mnogim političkim krizama, vojnim državnim udarima i političkim nemirima, uz umirujući uticaj i uz aludiranje na poštovanje tradicije. Kraljevska porodica na Tajlandu je izuzetno cenjena a svi njeni članovi aktivni u humanitarnom radu i pomaganju siromašnim ljudima u zemlji. Oni nisu samo figure već su istinski uključeni u aktivnosti dobrotvornih organizacija. Svesni problema naroda, često izlaze da pozdrave ljude i sagledaju život stanovnika svoje kraljevine. Kralj Rama IX smatra se božanstvom, a javna kritika ili uvreda kraljevske porodice krivičnim delom. Spominjanje kraljevog imena uzalud doživljaju kao bogohuljenje, zbog kojeg se kažnjava zatvorskom kaznom od tri do 15 godina.

Postoji 5 regiona na Tajlandu- severni, severoistočni, istočni, centralni i južni region, koji su podeljeni na 75+1 provinciju, geografski odvojene jedna od druge uz mnoge kulturne, istorijske i prirodne atrakcije. Severna strana puna je divljeg sveta i egzotičnih planinskih plemena, centralna provincija predstavlja činiju pirinča Azije, severoistočni plato proteže se do reke Mekong i granice sa Laosom a spektakularne plaže i ostrva nalaze se na jugu.

Na Tajlandu živi skoro 62 miliona stanovnika, od čega je 80%  Tajlanđana, a ostalo čine Kinezi, Malajaci, Indijci i drugi.

Glavni grad Tajlanda je Bankok sa 8.426 milliona stanovnika.

Oficijelni jezik je Tai- 90.7%.

Pretežna delatnost je poljoprivreda sa 38.2%, industrija sa 13.6% i usluge sa 48.2%.Dobro razvijena infrastruktura, slobodna tržišna  ekonomija, politika stimulisanja investicija i jaka izvozna industrija, stavljaju ekonomiju ove zemlje na II mesto po veličini u jugoistočnoj Aziji. Tajland je najveći izvoznik pirinča na svetu, a osim njega izvoze i poljoprivredne proizvode, uključujući i ribu, tekstil, gumu, automobile, nakit, kompjutere i druge elektronske uređaje. Stopa nezaposlenosti manja od 1 % predstavlja sedmu najnižu stopu na svetu, a samo 10% stanovništva je ispod linije siromaštva. Turizam obezbeđuje zemlji samo 7% BDP- a.

Na Tajlandu je klima tropska sa tri godisnja doba: leto, koje traje od marta do maja, kisni period od juna do septembra i prohladni period od oktobra do februara. Prosečna godišnja temperatura na Tajlandu je 28 stepeni C, varirajuci u Bangkoku od 30 stepeni u aprilu, do 25 stepeni u decembru.

Tajland je 543 godine ispred Zapada, barem prema njihovom kalendaru koji kao početak modernog doba računa godinu rođenja Bude.

Istorija Tajlanda je duga i impresivna, a počinje još od neolitske civilizacije čija je naseobina danas pod zaštitom UNESCO-a BAN CHIANG. Tokom ranih vekova nove ere, plemena Moni i Kmeri i tajski narodi, etnička grupa koja se iz južne Kine doselila u Vijetnam i postepeno u Laos i severni Tajland, osnovali su carstvo u granicama modernog Tajlanda. Budistička civilizacija u kojoj se govorilo jezikom Mona i koja je postojala u Dvaravati periodu, u prvom milenijumu, ustupila je mesto kmerskom carstvu Angkor na prelasku u drugi milenijum. Tajski narodi postali su dominantna sila u regionu u 13 veku, postepeno stičući nezavisnost od susednih kraljevina. Tajlandska istorija traje hiljadama godina, ali moderna istorija ove države počinje od osnivanja Kraljevine Sukhothai, prve domaće kraljevine koja se početkom 13. veka osamostalila od Kmerskog carstva. Teravada budizam proglašen je tada državnom religijom, a podstiče se i korišćenje tajlandskog sistema pisanja koji je postao osnova modernog Tai jezika. Sukotai period smatra se zlatnim periodom tajlandske politike, religije i kulture. To je država u zemlji izobilja, gde ima dovoljno hrane za sve, kojom upravljaju pristupačni  i plemeniti kraljevi i koja je neosvojiva.

Od sredine 14. veka na ovim prostorima dominiralo je Kraljevstvo Ajutaja. Urmanske snage uspele su da 1767. godine za kratko osvoje kraljevinu, ali nisu uspele da zadrže kontrolu duži vremenski period. Pošto je porazio burmanske snage, Sijam je 1769. godine, ponovo ujedinio kralj Taksin, koji  je osnovao novu prestonicu, bližu moru. Ovim potezom olakšao je spoljnu trgovinu, obezbedio nabavku oružja i učinio odbranu i povlačenje lakšim u slučaju burmanskog napada. Tong Duang, moćni general Taksimove vojske, inače plemenitog roda, nakon smrti kralja Taksina, postao je Rama I i preuzeo je presto 1782. godine kao prvi kralj iz dinastije Chakri. Njegov prvi potez nakon preuzimanja prestola je da preseljenje kraljevske prestonice preko Chao Phraya iz Thon Buri-ja u Bangkok i izgradnja Grand palaca-a i ostalih kraljevskih palata. Tajland je jedina zemlja jugoistočne Azije koja zvanično nikada nije bila pod kolonijalnom vlašću niti jedne strane sile. Mirna revolucija koja se dogodila 1932. godine, dovela je do uspostavljanja ustavne monarhije, u kojoj je premijer šef vlade, a kralj ima ulogu šefa države.  Sedam godina kasnije država menja ime i dotadašnji Sijam postaje Tajland.

Zvanična religija zemlje je teravada budizam koji predstavlja životnu filozofiju i prožima sve aspekte života na Tajlandu. Koreni terevada budizma potiču iz Šri Lanke gde je izvorno učenje kasnije iščezlo a Tajlanđani smatraju da je učenje koje se propoveda u njihovoj zemlji najbliže izvornom, za razliku od istočnog, čak i tibetanskog, koje se  izmenilo. Budina učenja su sa svetošću poštovana od strane 94% stanovnika. Na jugu, blizu granice sa Malezijom, zastupljen je islam koji sledi 5% stanovnika, a na krajnjem severu u brdskim plemenima ima hrišćanstva. Može se naći i animizam i neka stara verovanja.

Budizam je po svojoj prirodi milostiva i tolerantna religija i shodno tome, Tajlanđani veoma poštuju drugačija verska uverenja i vrlo su otvoreni za diskusiju o verskim ubeđenjima. Ne veruju u Boga ili neku vrstu višeg bića već u duhove i reinkarnaciju, u život kao krug smrti i ponovnog rađanja.

Budistički monasi uživaju bezgranično poštovanje. Pored propovedanja Budine doktrine, monasi su i savetnici onima koji im se obraćaju tražeći pomoć u razrešavanju svakodnevnih problema.
Jedina imovina monaha je njihova mudrost, posuda za jelo koje primaju od vernika, filter za vodu, monaška odeća i igla za njeno održavanje. Najstrožije je zabranjeno da uzimaju novac, sami uzgajaju hranu ili jedu ono što im stanovništvo pokloni, uglavnom vrlo malo hrane. Prisustvo žena u religioznom životu je delimično ograničeno, dozvoljeno je da se mole u svetilištima, da učestvuju u obredima prinoseći cveće i mirisne štapiće na oltare svetilišta a iz poštovanja prema monasima nije im dozvoljeno da ih dotaknu ili pak lično daruju već poklone koje su im namenili ostavljaju na zemlji u njihovoj blizini.

Muškarci imaju pravo da se zamonaše još od svoje sedme godine. Većina mladih provede najmanje jedan kišni period u manastirima da bi ušli u red odraslih. Odrasli povremeno dolaze u manastire gde borave određeno vreme živeći uz monahe. Svi monasi su jednaki i međusobno se uzdižu dobrotom i brigom o drugima te nije svejedno da li ste monah jedan dan ili deset godina. Hramovi (Wats) se nalaze na svakom koraku, a ljudi odlaze kada osete potrebu, bez posebnih dana ili određenih datuma. Reč je o potpunoj demokratizaciji religije gde ne postoji vlast jednog čoveka. U buističkom hramu može se pronaći i Kuran kerim i hrišćansko Sveto pismo. U sklopu nekih hramova postoje otvorene biblioteke iz kojih se uz dozvolu monaha, može zauvek uzeti bilo koji naslov i ostaviti sopstveni. Pre ulaska u hramove obavezno je izuvanje. Skulpture Sidarte su odličje njihove religije i samo ih u jednom hramu ima nekoliko stotina, čak i hiljada.

Za posetu religioznim mestima i svetilištima se preporučuje pristojna odeća koja pokriva veći deo tela. Poželjno je izbeći oblačenje šorceva, otvorene obuće, dekoltirane i odeće bez rukava.

Posetioci mogu i da nauče osnove meditacije, jedne od primarnih praksi u budizmu u velikom broju hramova širom Kraljevstva.

Tai ljudi su prijateljski nastorjani i tolerantni. Znaju da mnogi stranci ne poznaju njihove običaje i društvena pravila. Lako će oprostiti ili ignorisati većinu prestupa. Ali svaki posetilac i žitelj Tajlanda mora poštovati njihovu religiju i kraljevsku porodicu.

Tradicionalni oblik Tai pozdravljanja je wai. Pritisnute obe ruke ispred lica u molitvi ili kao gest. Što više podignute ruke, veće poštovanje se iskazuje. Wai se obično obavlja između jednakih ili mlađih prema starijim licima. Ako idete u restoran, možete biti pozdravljeni waiem na ulazu i izlazu. Nije neophodno vratiti gest, mada se njime ukazuje poštovanje domaćinima. Turista je kupac i stoga viša osoba u ovoj situaciji. Tajlanđani su potpuno svesni da wai nije zapadni običaj i ne vređa ih ne uzvraćanje pozdrava.

U Tajlandu kao i mnogim drugim azijskim zemljama, koncept „obraza“ je važan. Tajlanđanima je važno da održe svoje dostojanstvo i ugled i da zaštite druge od gubitka njihovih. Trude se da ne ponižavaju niti omalovažavaju druge ljude. „Obraz“ takođe znači priznavanje lične greške ili neuspeha i ako to nije lako za Tajce, jer ako Tajlanđanin nije uspeo da pruži uslugu koju je obećao, obično će izgovori biti okolnosti koje su van njegove kontrole. Trebalo bi da pokušamo da obuzdamo svoj temperament i bes bez obzira na situaciju.

Sanuk predstavlja tajlandski koncept koji podrazumeva da se sve u životu radi sa zadovoljstvom.

Sawadee je univerzalni pozdrav dobrodošlice na Tajlandu.

Glavu smatraju najspiritualnijim delom tela a noge najprljavijim. Mnogo vodiča je veoma strogo u vezi instrukcija da se niko ne dira po glavi. U stvari, Tajlanđani pomaze decu po glavi s vremena na vreme. To je univerzalan čin i niko se zbog toga neće uvrediti. Međutim, neprimereno je činiti isto sa odraslima. Upiranje stopalima u ljude ili objekate poštovanja, kao što su slike Bude u hramu ili slike kralja i članove kraljevske porodice, smatra se neprikladnim. Bez obzira na to koliko je retka situacija, ne koristi noge da ukažeš ili bockaš ljude. Prikladno je držati noge na podu. Ako se sedi na podu, onda je prikladno prekrstiti noge ili saviti ih iza.

Hodanje u javnosti bez košulje nije običaj na Tajlandu. Ne nositi majicu na plaži ili bazenu je u redu, ali dalje od ovih lokacija poželjno je nošenje majice ili košulje. Tajlanđani su tolerantni prema zapadnjacima koji ignorišu ovaj običaj, ali bolji utisak je ako se poštuje. Nije uobičajeno da se žene sunčaju u toplesu. Na nekim privatnim bazenima, može biti u redu. Na većini plaža nije prihvatljivo (u stvari je ilegalno) i ako neki turisti to i dalje rade. Opet, Tajlanđani će biti tolerantni i dobro se našaliti ali im se svakako ne sviđa.

Na Tajlandu je običaj izuvanje obuće pre ulaska u kuću, neke prodavnice i kancelarije, najveći broj restorana i uslužnih objekata. Ako postoji kolekcija cipela na ulazu onda bi verovatno trebalo da izujete svoje cipele pre ulaska.

Uobičajeni naziv za “gospodin” ili “gospodja” na tajlndskom jeziku je Khun.

Hrana je važan deo Tajlandske kulture. Tai ljudi vole hranu i to je jedna od centralnih tačaka njihovog života. Tajlandska hrana je neverovatno raznovrsna, čitave knjige su napisane na temu koja je još uvek samo započeta.

Tajlandsko kuvanje se bazira na fuziji jakih ukusa. Pet ukusa tai kuvanja su ljuto (PET), kiselo (BRIO), slano (KEM), slatko (VAAN) i gorko (KOM). Ovi ukusi se kombinuju da bi se proizvela jela neverovatnog intenziteta koja snažno utiču na čulo ukusa. Tai jela su uglavnom jela sa pirinčem ili rezancima da bi se ublažio intenzitet ukusa.

Jačina pet ukusa može da se menja tako da odgovara ukusu potrošača. Sveži sastojci su suštinski deo tajlandske kuhinje. Ima veoma malo prerađenih proizvoda u tajlandskim jelima a zahvaljujući začinima koji se koriste u pripremi jela, naročito ljuta paprika, đumbir i zeleni limun, tajlandska hrana je vrlo zdrava. Kazu da tajlandska jela oslobađaju disajne puteve i stimulisu aktivnost digestivnih organa.

Sa sigurnošću se može tvrditi da je Tajland domovina egzotičnog voća. Uzgajano sa mnogo pažnje, čak slavljeno u okviru pojedinih fascinantnih tajlandskih praznika, voće je ponos Tajlanđana. Na svakom uglu mogu se naći tezge prepune voća facinantnih boja, mirisa i ukusa. Pored “banana- nardži”, mandarina, uobičajenih banana, ananasa, manga, papaje i kokosovih oraha mogu se pronaći i mnoge druge vrsta egzotičnog voća koje retko stiže na evropske pijace, kao što je durijan, veoma hranljivo voće izuzetno jakog ukusa i najblaže rečeno neprijatnog mirisa čije se unošenje u gradski prevoz i zatvorene prostorije neretko zabranjuje i natpisima. Tezge na kojima se mogu kupiti sveži voćnji šejkovi na svakom su koraku i pravo su osveženje na vrelom asfaltu ove tropske zemlje.

Neizostavno je probati i nacionalno Čang pivo.

Mnogo restorana u turističkim centrima nude kompromisnu verziju tai hrane. Ublaže začinjenost i intenzivne arome a zatim služe hranu u zapadnim manirima što je samo blagi uvod u tai hranu, ali autentično iskustvo tai hrane može se steći u lokalnim restoranima ili u nekoj boljoj školi kuvanja koja otkriva egzotičnu mešavinu začina koje jelu daju tai notu i načine pripremanja autentičnih tajlandskih obroka.

Tajlanđani jedu hranu viljuškom (levom rukom) i kašikom (desnom rukom). Koriste viljušku da smeste hranu na kašiku i kašika ide u usta. Meso u tajlandskim jelima se seče na komade veličine usta, tako da nož nije potreban. Koriste štapiće za neke jela, kao što su supa sa rezancima.

Tajlandski restorani ne brinu previše oko koncepta startera ili priloga, već služe hranu kako je spreme, jela koja pripreme brže stižu prva, nebitno kojim redom i da li su svi gosti za istim stolom istovremeno posluženi.

Kada Tajlanđani poručuju hranu često će odrediti koliko ljuto, kiselo, slatko, itd. žele da im jelo bude pripremljeno. Briga za mnoge zapadnjake je da jelo ne bude previše začinjeno. Da bi se naglasilo da jelo ne bude previše začinjeno dovoljno je reći „mai ow pet“ (ne želim začinjeno), zatražiti pomalo ljuto jelo može se rečenicom „may ow pet maak“ (ne želim previše ljuto), da bi se naručilo ekstra ljuto, potrebno je reći „ow pet pet“ (želim veoma ljuto), ali vredi razmisliti pre nego što se poruči ekstra ljuto jelo jer taj intenzitet ljutog prži nepca i postoji velika verovatnoća da obrok neće moći da se pojede! Sa Tajcima se može sporazumevati i na engleskom, uglavnom razumeti instrukcije o željenim ili neželjenim ukusima.

Slonovi su važan deo kulture i načina života Tajlanda. Tradicionalni su simbol kraljevske snage, esencijalni deo budističke umetnosti i arhitekture i duhovni mentor ljudima u svim životnim putevima, pa su svoje mesto našli i na kraljevskoj zastavi. Vrlo inteligentni, imaju neverovatan osećaj za ritam, a ni sopstvena masa im ne smeta da se često njišu uz taktove muzike, stoga su glavni zabavljači na brojnim festivalima. Ovo nije njihov jedini talenat. Slonovi na Tajlandu igraju redovno fudbalske utakmice. Neverovatno je gledati životinje teške pet tona kako trče i šutiraju ogromnu loptu. Jeste da slonovima upravljaju ljudi, ali oni stariji slonovi, koji dugi niz godina igraju fudbal, znaju svaki gol da proslave na sebi svojstven način.

Koliko su cenjeni na Tajlandu govori i praznik koji se proslavlja njima u čast. To je Nacionalni dan slonova, koji se svake godine održava na ulicama Čang Maia, kada se priređuje velika gozba za sve slonove, koji nakon toga defiluju gradom. Ljudi se prema njima odnose kao prema bogovima i kraljevima.

Na reci Čao Praja sija zlatnim sjajem politička, ekonomska, kulturna, kulinarska i duhovna prestonica Tajlanda, Bangkok, najkosmopolitskiji grad jugoistočne Azije. Bangkok je istovremno i najveća tajlndska riznica, centar duhovnih i kulturnih vrednosti, komercijalni, obrazovni i diplomatski centar Kraljevstva. Grad je proglašen za prestonicu Tajlanda 1782. godine od strane prvog monarha iz Dinastije Chakri, kralja Rame I. Smešten u srcu Tajlanda, ispresecan kanalima i tokom Kraljevske reke Čao Praja, Bangkok se lagodno širi po centralnoj ravnici. Šarmantna metropola naizgled haotična, okupana ljubaznošću i obaveznim smehom sa blizu 8,5 miliona stanovnika (14,5 miliona ljudi živi u širem krugu Bangkoka). Skoro svaki odmor na Tajlandu počinje posetom Bangkoka, najpoznatije metropole regiona. Čim se zakorači u ulice grada, izlivene životom i pijacama prepunim hrane i robe, oseća se njegov duh i atmofera jer sva se dešavanja odigravaju upravo na ulici. Dok neizmerna veličina grada i užurbane ulice mogu biti zastrašujuće u početku, oni koji su proveli izvesno vreme u Bangkoku zaljubljeni su u bezbroj atrakcija koje nudi: od egzotičnih hramova, koji naglašavaju snažnu budistički istoriju Tajlanda, do savremenih tržnih centara, koji čine šoping sastavnim delom svake posete Gradu anđela i impresivnog noćnog života. Mnogobrojne turiste koji doputuju u Bangkok preplavi veličina i broj atrakcija koje Bangkok ima u ponudi- od razgledanja grada, koji obuhvata više od dva veka razvoja, Grand Palace-a sa svojim sjajnim tornjevima, šareni, čipkasti objekti, zeleni i narandžasti krovovi, muzeji, freske, mnogo zlata i sjaja- Orijent jednom rečju. U neposrednoj blizini nalaze se i najlepši hramovi Bangkoka, uključujući Temple of the Emerald Buddha (Vat Phra Kaeo), Temple of Davn (Vat Arun)- Hram zore, jedan od najlepših hramova Tajlanda, različit po dizajnu, ukrašen obojenim staklom i komadićima kineskog porcelana sa čijeg se vrha pruža neverovatan pogled na živopisnu reku Čao Praja i prelepu okolinu; zatim Vat Pho sa pozlaćenom statuom ležećeg Bude dužine 46 i visine 15 metara, koji je ujedno bio dom prve Tai škole masaže u kraljevstvu, kao i još 400 drugih manjih hramova. Impresivan je i Narodni muzej kraljevske porodice, Vimanmek Mansion, biser tajlanske drvene arhitekture, sa 15 muzeja izgrađenih od tikovog drveta, čija je glavna zgrada najveća drvena građevina na svetu a park, palme, potoci i prelepi travnjaci omogućuju beg od gradske vreve. Khao San Road, najpoznatije je područje među bekpekerima i mladim turistima sa svih strana sveta. Pabovi, klubovi i drugi barovi, radnje, ulične tezge prepune hrane, pića, garderobe, tatuu studija i internet kafea, upotpunjuju sliku i pružaju mnogo zabave.

Desna obala reke zrači tradicionalnim karakterom grada, a leva obala je moderna metropola: poslovne četvrti u kojima se nalaze sedišta velikih kompanija, šoping centri, hoteli i oblakoderi kao potpuna suprotnost čudesnim hramovima. Bangkok je skoro nemoguće upoznati u celosti, a njegov kraj je teško sagledati čak i sa 84. sprata najviše zgrade- Baiyoke Sky. Vožnjom čamcem rekom Čao Praja, uz zvuke autentične muzike, stiže se do čuvene ploveće pijace koja predstavlja jedinstveno i najposećenije mesto za kupovinu najraznovrsnije hrane. Prodaja se odvija dok čamci plove, prepuni najrazličitije hrane, što svakom turisti ostavlja snažan i nesvakidasnji utisak. I dok se čamac probija kroz gužvu, svojstvenu pijaci gde se najbolje i upoznaje mentalitet nacije, turista postaje deo atmosfere i autentičnog kolorita najneobičnije pijace.

U Bangkoku, kao i svuda u Tajlandu, saloni za masažu su postali jedna vrsta nacionalnog amblema. Otići iz Tajlanda, a ne prepustiti se uživanju u čuvenoj tajlandskoj masaži isto je kao ne probati picu ili espreso kafu u Italiji. Tehniku tradicionalne masaže Bramani su vekovima razvijali uspevajući da metodama koje danas smatraju klasičnim, odstrane fizički umor akumuliran dugim meditacijama.
Ukoliko neko želi da prodre u tajne Tai masaže, može pohađati kurs za početnike koji traje 2 nedelje i košta 120 dolara. U Bangkoku postoji preko 150 škola, a najpoznatija je svakako u svetilištu What Pho. U specijalizovanim centrima, profesionalno obavljena masaža je prava blagodet. Cena tretmana od 2 sata varira od 4 do 15 dolara.

Na vrhu krune, Kraljevine Tajland, nalaze se mistične planine i provincija Čang Mai, boemski centar zemlje, smešten na reci Ping, u šumskom podnožju. Tajlandska ‘Ruža severa’  je prirodna i kulturna zemlja čuda sa etničkom raznovršnošću uz mnoštvo atrakcija i gostoprimljivim ljudima. Jedno je od nekoliko mesta na Tajlandu gde je moguće iskusiti i istorijsku i modernu Tai kulturu koje koegzistiraju rame uz rame. Grad karakterišu vekovima stare pagode i hramovi koji su odmah pored modernih radnja, butika i hotela.

Čang Mai u bukvalnom prevodu znači ‘novi grad’ i zadržao je ime uprkos tome što je proslavio 700. godišnjicu 1996. godine. Kralj Meng Rai Veliki osnovao je grad kao prestonicu Lana Kraljevstva , 12. aprila, 1296. godine, otprilike u isto vreme kada je osnovano Sukhothai Kraljevstvo. Čang Mai nije samo postao glavni grad i kulturno jezgro Lana Kraljevstva, već i centar budizma severnog Tajlanda. Kralj Meng Rai bio je vrlo religiozan vođa, koji je osnovao mnoge gradske hramove važne do danas.

Intrigantne razlike kao što su etnička plemena, gomila rezervata slonova, škole kuvanja i masaža, razne zanatske radionice, kulturni performansi, kao i predeli koji oduzimaju dah, čine Čang Mai jednom od najatraktivnijih turističkih lokacija Azije.

Stari grad je vitrina fascinantnog, domorodačkog i kulturnog identiteta severa, koji uključuje različite dijalekte, prijatnu kuhinju, karakterističnu arhitekturu, tradicionalne vrednosti, vesele festivale, brojne radnje ručnih radova, severnjački stil masaža i klasičnih plesova ali je i blagosloven iskonskim prirodnim resursima u koje spadaju planine, vodopadi i reke.

Prisustvo brojnih plemenskih sela u brdima pruža uvid u jedinstvenu kulturu i uvećava vrednost Čang Mai-a. Zanimljive turističke atrakcije svakako su i splavarenje rekom, jahanje slonova, treking džunglom, golf, poseta zanatskih radnji za proizvodnju svile.

Ostrva na Tajlandu su među najposećenijim na čitavom svetu.

Napomena:

Zamena novca vrši se kako u bankama tako i u mnogobrojnim menjačnicama u svim većim gradovima i turističkim centrima od 9 do 19h. Preporučljivije su krupnije novćanice, 100 i 50 USD/EUR, jer je kurs znatno povoljniji.

Sve poznatije kreditne kartice kao sto su American Express, Diners, MasterCard i Visa su prihvaćene u hotelima, restoranima i velikim robnim kućama. Travel čekovi mogu biti inkasirani u svim bankama kao i menjačnicama. Preporučljivi su cekovi u americkim dolarima, dok se za druge monete preporučije zamena u Bangkoku.

Tajland je +5h ispred Srbije. Kod nas se zimi pomera sat dok to nije slučaj na Tajlandu, tako da je zimi Tajland na +6h sati.

Svi naši datumi putovanja prilagođeni klimatskim uslovima same destinacije.

Preporučuje se da putnici zbog svoje sigurnosti i bezbednosti, kao i eliminisanja rizika plaćanja visokih troškova lečenja u inostranstvu, obezbede polisu osiguranja preko turističke agencije. Vakcinacija nije potrebna.

Voda je bakteriološki ispravna ali se preporučuje flaširana voda.