BEOGRAD

Ruzveltova 10 (u pasažu)

 +381 (11)4095295‎

 ‎+381 (11)4095296


NOVI SAD

Maksima Gorkog 42

 ‎+381 (21) 3006899

Instagram

Da li želite da primate Manga novosti?

Saznajte prvi o Manga akcijama!

Prijava na mailing listu!

Wanna get our awesome news?

We will send you emails only several times per week. Isn't that cool?

Subscribe!

Actually we will not spam you and keep your personal data secure

KINA

Kina

Kina – drevna, misteriozna i prelepa zemlja uvek je privlačna za avanturiste i ljude željne novih iskustava. Ovo je zemlja koja hipnotiše i zemlja kontradiktornosti. Kao treća najveća zemlja na Svetu, Kina se prostire na površini od preko 9.6 miliona km² i prošarana je različitim tipovima terena od visokih planina Tibetske visoravni na zapadu do plodnih i gusto naseljenih ravnica i rečnih dolina reka Hoangho i Jangcekjang na istoku, od pustinjskog pojasa Gobi na severu pa sve do tropskih džungli na jugu. Najmnogoljudnija je zemlja na svetu sa neverovatnih milijardu i trista hiljada stanovnika.

Kineska civilizacija je postojala mnogo pre grčke i rimske. Rano jezgro je formirano u donjem toku reke HoanHo (Žuta reka). Tokom četiri hiljade godina Kinezi su formirali društvo sa jakim tradicijama, sistemom vrednosti i filozofijom sa najdužom neprekinutom civilizacjiom i najtrajnijim razvojem kulture u istoriji čovečanstva. Savremena Kina je višenacionalna država, ima ukupno 58 nacionalnosti. Oko 92% su Kinezi (nacionalnost Han), a ostali su narodi tajske grupe, Tibetanci, Mandžurci, Mongoli  i drugi. Stanovništvo je većinom skoncentrisano u Velikoj kineskoj niziji na istoku. Kina nije napustila socijalizam već ga je samo reformisala.

Zemlja raspolaže prirodnim resursima, a najznačajnija su nalazišta kamenog uglja, nafte i prirodnog gasa. Snaga vodenih tokova je nedovoljno iskorišćena. Glavna reka je Jangcejang. Ona je  najveća reka u Aziji i treća po veličini na Zemlji. Na izlazu iz basena reke JangCe izgrađena je najveća brana i hidrocentrala u zemlji Gedžouba. U srednjem toku reke nalazi se najveća brana na svetu SanSja.

S obzirom na veličinu zemlje, reljef je raznovrstan: u primorju preovlađuju nizije, plodne doline, u zapadnim oblastima visoke planine, visoravni, stepe i pustinje. Najviša planina koja je ujedno najviša i na svetu je Maunt Everest 8 848m.

Iako je poslednje decenije industrijalizacija mnogostruko unapređena, još nije dostigla potrebni nivo. Od početka 80-tih godina dvadesetog veka primenjuju se reforme, prvo u poljoprivredi a zatim i u industriji. Povećava se samostalnost državnih preduzeća, a pojavljuju se i privatna. Najznačajniji industrijski gradovi razmešteni su pretežno u Mandžuriji, regionu Peking – Tjencin, duž reke HoanHo, ČanCjan i u basenu Sečuan. Na obalama je izgrađeno niz slobodnih (bezcarinskih) industrijskih zona radi privlačenja stranog kapitala i tehnologije za razvoj modernih vrsta industrije. Vodeći trgovinski partneri Kine su Japan, Rusija i SAD. Kina izvozi duvan, pamuk, tropsko voće, živinsko meso, kao i tekstil, obuću, mašine i saobraćajna sredstva, elektroniku, hemijske proizvode i drugo. Polovina spoljne trgovine prolazi kroz luku Šangaj.

Sasvim opravdano Kina je ponosna na svoju cilivilizaciju, kulturu, jezik, umetnost i tehnološka dostignuća. S obzirom da se radi o velikoj zemlji, istoriji dugoj hiljade godina, naša tura će vam omogućiti da osetite duh gradova i život u njima. Ogromni, moderni, prenaseljeni gradovi sa svojom tradicijom i atmosferom dočaraće Vam Kinu iz drugog ugla.

U vreme predaha nezaobilazna je poseta restoranu i degustiranju kineske autentične hrane. Kuhinja im je jedna od najpopularnijih kuhinja na svetu zbog savršenog balansa namirnica u svakom jelu.

Pirinač je glavna hrana za većinu ljudi u kombinaciji sa lokalnim svežim povrćem i mesom. Veoma su poznati i kineski rezanci koji mogu da budu sveži ili suvi i različitih veličina, oblika i tekstura i često se služe u supama ili sušeni. Neke vrste su simbol dugog života i dobrog zdravlja po kineskoj tradiciji. Tofu, sir koji se pravi od soje, je takođe popularan proizvod koji je pun proteina. U severnoj Kini, koja je žitnica Kine, ljudi se uglavnom oslanjaju na hranu od brašna kao što su rezanci, hleb, knedle i lepinje na pari. Kada je reč o sosovima, Kina je zemlja porekla soja sosa, koji se pravi od fermentirane soje i žita.

Građevina koju obavezno morate posetiti je Veliki kineski zid. Zanimljivo je pomenuti da su astronauti stojeći na Mesecu, od svih dela ljudskih ruku na površini Zemlje, ugledali samo Veliki kineski zid i  i veruje se da je ova građevina opsednuta duhovima hiljada radnika koji su ginuli prilikom izgradnje.

Kineski zid je najveća građevina na svetu dužine 8851 km. Građen je kao odbrambeni zid i njegova izgradnja je trajala izmedju dve i četiri stotine godina. Kada je završen, štitio je oko četiri hiljade milja granice zemlje. Najpopularija lokacija je Badalin koja se nalazi nekih 90-tak kilometara severno od Pekinga.

PEKING  – je prestonica Narodne republike Kine, centar nacionalne politike, kulture i i moderan metropolis prepun života. Jedan je od šest drevnih gradova u Kini zajedno sa Xianom, Luojangom, Kaifengom, Nanđingom i Hangdžouom.

Najvažnije znamenitosti ovog grada su: Veliki trg Tiananmen koji se prostire izvan Zabranjenog grada. Na njemu se nalaze: spomenik narodnim herojima, spomen dvorana kineskog vođe revolucije Mao Cedunga kao i zgrada Narodne skupštine.

Carska palata je dugo bila poznata kao Zabranjeni grad. U njoj su živeli carevi dinastija Ming i Čing sa mnoštvom konkubina i evnuha. Zabranjeni grad je najgrandioznija i najočuvanija carska palata na svetu koja obuhvata oko devet hiljada dvorana.

Nebeski hram je veći od Zabranjenog grada, a manji od Letnje palate i u njemu su carevi prinosili žrtve bogu i molili se za dobru žetvu.

Letnja palata zauzima površinu od 290 hektara od kojih su tri četvrtine pod vodom jezera Kunmin i predstavlja jedan od najlepših primera kineske arhitekture. Letnja palata se od 1998. godine nalazi na UNESCO – voj listi svetske baštine.

Ming grobnice leže u podnožju planina Tianshou. Ovde je sahranjeno 13 od 16 careva iz dinastije Ming, pa su grobnice poznate i pod imenom Trinaest grobnica. Grobnice se nalaze na površini od 40 kvadratnih kilometara, a od 2003. godine se nalaze na UNESCO – voj listi svetske baštine.

Hram Lama je lamski manastir sa crvenim zidovima i žutim krovovima koji se sastoji od pet velikih hala i pet dvorišta, sa veoma bogatim dekoracijama i ukrasima. Ovde se nalazi riznica budističke umetnosti, uključujući i izvajane prikaze bogova, demona i Bude.

Pravo opuštanje predstavlja šetnja kroz parkove od kojih su najlepši Beihai i Hohaj.

ŠANGAJ – najveći industrijski grad u Kini. Nekada je bio usamljeno ribarsko selo, a danas je najveći komercijalni, industrijski i finansijski centar zemlje.

Najbolje lokacije za razgledanje su oko Trga Naroda i duž reke Huangpu. Najzanimljivija mesta su: planina Sheshan, ostrvo Chongming, jezero Dingshan i Shenshuigang. Ovaj grad je raj za šopoholičare koji ne smeju da zaobiđu Nanjing ulicu. Interesentna ulica je i Huaihai poznata po antikvitetima, kafićima i prelepoj staroj francuskoj koncesiji gde se nalaze palate sa avenijama punim raznobojnog cveća.

Svakako treba videti hram Bude od žada koji je poznat što se u njemu nalaze dve veoma vredne statue. Jedna predstavlja ležećeg Budu koja obeležava momenat pred ulazak u nirvanu, a druga sedećeg Budu koji meditira.

Ju Juan bašta je omiljeno mesto za šetnju i meditaciju stanovnika ovog grada. Tu se nalaze paviljoni građeni u starom kineskom stilu, ogromne stene čudnih oblika, donetih iz raznih krajeva zemlje, mali bazeni sa zlatnim ribicama, jedinstvenim drvećem i drugim biljkama oivičenim zidinama sa zmajevima na njima.

Bezbroj svetlećih reklama i iluminacije noću daju ovog gradu pravi futiristički izgled. Nekada poznat kao Pariz Istoka, danas je san mnogih Kineza. U njemu sve vrvi od života, energije i napretka.

Šta videti u Kini:

Kraške planine –  kraška planinska scenografija u južnoj Kini je veoma poznata, nalaze se kod provincije Yangshuo. Poseta ovim planinama je divan način da vidite deo Kine koji se veoma razlikuje od metropola.

Hangzhou – Marko Polo je posetio 1290 Hangžu i bio je toliko oduševljen lepotom Ksi Hu ili zapadnog jezera. Kinezi sada zovu Hangžu raj na zemlji.

Jiuzhaigou – rezervat prirode nalazi se u kineskoj provinciji Sečuan, primer raznovrsnog pejzaža Kine. Jiuzhaigou je poznat po kristalno plavim jezerima i vodopadima, i ovo je vrhunsko mesto da vidite i doživite tibatansku lokalnu kulturu.

Potala palata – sada kineski muzej, Potala palata je tradicionalno sedište Dalaj Lame, tibetanskog duhovnog vodje.

Velike pande i Čengdu– obavezna stanica je veliki rezervat džinovskih pandi.

MONGOLIJA

MONGOLIJA je azijska zemlja koja se graniči sa Rusijom na severu i Kinom na jugu.U starijim dokumentima može se naći još i ime Spoljna Mongolija- za razliku od Unutrašnje Mongolije koja je autonomna oblast Kine. Do promene Ustava 1992. zvala se Narodna Republika Mongolija. Ime “Mongol” potiče iz tunguskih jezika i znači “nepobedivi”. Nekada se naziv odnosio na malo  pleme koje je živelo u srednjem toku reke Onon, ali se, za vreme Džingis-kana, ustalilo kao grupni naziv za čitav narod. Prostirući se na oko 1,6 miliona km² ona zauzima osamnaesto mesto na svetu. Po površini je nešto manja od Irana, ali sa svojih 2,8 miliona stanovnika ima samo 4% njegovog stanovništva- kao i 140 puta manja Jamajka. Ona nema izlaz na more, južni deo zemlje zauzima pustinja Gobi dok zapadni i severni deo zauzimaju planinski predeli Altaja. Mongolija je podeljena na 21 provinciju i jedan grad.

ULAN BATOR je prestonica Mongolije smeštena na reci Tul. Nalazi se na nadmorskoj visini od 1350 metara i sa  prosečnom godišnjom temperaturom od -2 °C važi za najhladniju svetsku prestonicu Ime grada, koje u prevodu znači “crveni heroj”,  datira iz 1924. kada je Mongolija proglašena za narodnu republiku. Odnosi se na nacionalnog junaka Damdina Suhbatora koji je uz pomoć Crvene armije oslobodio Mongoliju od Kineza. Njegova statua se nalazi na glavnom gradskom trgu. Procenjuje se da broji oko 1,04 miliona stanovnika što je oko 40% stanovništva zemlje. Ulan Bator ima prelepe budističke hramove. Po svojoj velicini prednjači Gandan, hram u kome se nalazi druga najveća uspravna statua Bude.

DEMOGRAFIJA I RELIGIJA Prema podacima iz 2004. godine, Mongolija je imala 2.751.314 stanovnika. Većinu stanovništva sacinjavaju Mongoli, malobrojni Kazahstanci koji nastanjuju zapadni deo zemlje, kao i brojni drugi narodi. Prirodni priraštaj stanovništva iznosi oko 2,2%, a gustina naseljenosti je oko 1,7 stanovnika po km². Ova izuzetno retka naseljenost se, po nekim procenama, ni u ovom veku nece značajnije promeniti iako je u poslednjih tridesetak godina stanovništvo udvostručilo. U pogledu religije, u Mongoliji je najzastupljeniji Lamaizam, poseban oblik Budističkog učenja karakteritičan za Tibet i područje Himalaja. Značajno učešce uzima i Šamanizam, koji se odnosi na verovanja da svetom vladaju nepoznate sile i duše umrlih, sa kojima može da komunicira samo posebna osoba- šaman. Islamu je priklonjeno  4% stanovništva, a smatra se da ima oko 20.000 hriscana.

KLIMA Mongoliju karakteriše suva, izrazito kontinentalna klima. Tokom cele godine temperatura značajno oscilira. Zimi se prosečna dnevna temperatura kreće oko -25°C, a leti oko 25°C čime su razlike 2-3 puta veće nego u Zapadnoj Evropi. Srednja godišnja količina padavina je jedva iznad 200 mm.

Osvajanja Džingis-kana

 

ISTORIJA Još u antičko vreme su Mongoliju zbog izuzetno surove klime naseljavala isključivo nomadska plemena. U to vreme dolazilo je do napada pojedinih plemena na Kinu i na put svile koji je prolazio zapadnom i centralnom Azijom. U srednjem veku je uspelo Džingis-kanu da ujedini mongolska plemena u imperiju koja je nekoliko vekova vladala svetom. Celokupna teritorija je 1240. godine dosezala čak do srednje Evrope. Njegov unuk Kublaj-kan osnovao je u Kini Huan dinastiju, i budističkim sveštenicima preneo pravo upravljanja Tibetom. Nakon sloma Kving dinastije 1911. Mongolija proglašava nezavisnost, ali je to ipak potrajalo do 1921. kada su kineske snage konačno isterane iz zemlje. 1924 godine proglašena je Narodna Republika Mongolija, koja je postala zemlja-satelit SSSR-a. Na krilima promena u istočnoj Evropi pojavio se 1990. demokratski pokret, a prvi slobodni izbori održani su 1992. Danas je demokratija u Mongoliji stabilnija nego u bilo kojoj drugoj državi centralne Azije.

KUTURA I TRADICIJA Mongoli su tradicionalno nomadski narod, narod jahača. Do sredine prošlog veka njihov svakodnevni život bio je neraskidivo povezan sa konjima. Još i danas izvan gradova deca nauče da jašu jos pre nego što prohodaju. Posle promena nastalih devedesetih godina prošlog veka, prodesničarska vlada je pokušala da ponovo uvede tradicionalno pismo, koje se koristilo samo u verske svrhe, ali zbog njegove složenosti se odustalo od te reforme. Sada ćirilicu znaju svi, a tradicionalno pismo je takođe zvanično, iako ga poznaje samo oko 20% populacije. Takodje, Mongoli su narod bez prezimena! Imaju samo dugačka imena, koja zbog svoje identičnosti dovode do zabune. Stoga su vlasti odlučile da svako dobije i prezime- kako ko izabere, sâm

Jezik Mongolski jezik, koji je ujedno I zvanični, pripada grupi Uralsko- Altajkoj grupi jezika. Danas, više od 10 miliona ljudi se služi ovim jezikom. Osim na teritoriji Mongolije značajno je zastupljen i na teritoriji Kazahstana I Unutrašnje Mongolije- Kineske pokrajine.

Odeca Tradicionalna odeca Mongola je u skladu sa teškim klimatskim uslovima koji karakterišu ovu zemlju. Za nas neobična i izuzetno živopisna, sa okruglim kapama i šiljatim šeširima, uglavnom u sivoj i plavoj boji reprezentuje nomadski nacin zivota.

.

Ger Mongolska verzija jurte (vrsta šatora, koji koriste nomadska plemena u Aziji). Struktura je napravljena od drveta, a pokriven je raznim platnima ili tepisima. Ger tj mongolska jurta je karakteristična po tome što ima bogato obojena drvena vrata iz jednog dela koja se otvaraju ka spolja, a šare na vratima govore o statusu porodice koja tu živi.

HRANA I PIĆE Najznačajniji sastojci mongolske kuhinje su meso(naročito konjsko, jer najviše gaje upravo konje) i pirinač (očigledan kineski uticaj). Takodje, vredi probati riblje specijalitete, pošto mnogi stanovnici žive upravo od ribolova. U Mongoliji je najvažniji obrok doručak. Čaj slanog ukusa, suutei, je neizostavni deo njihove svakodnevice. Nacionalno piće je fermentirano konjsko mleko (ajrak) sa 3% alkohola, a često ga mnogi Mongoli prave i sa 12% alkohola. Dva prepoznatljiva mongolska brenda upravo dolaze iz prehrambene industrije. To su  “Chinggis” votka i pivo marke “Borgio”.

SAVETI ZA TURISTE

NACIONALNA VALUTA je Tugrik i preporučljivija je za svakodnevne kupovine (suveniri, hrana, pice,…) iako se USD i EURO prihvataju u Ulan Batoru. Takođe, iz nepoznatih razloga ne primaju USD štampane pre 1988. godine

VREMENSKA RAZLIKA +6h

KREDITNE KARTICE primaju samo u nekim boljim hotelima u Ulan Batoru

BAKSIS Očekuje se da ostavite bakšiš u restoranima, pogotovo onim boljim

CENJKANJE Na pijacama se pripremite za cenjkanje, ali koliko god snizili cenu, platićete više nego lokalno stanovništvo

PRAVILA PONASANJA Mozete posetiti tradicionalnu mongolsku porodicu u svako doba tokom “uobicajenih” dana, jer Mongoli su poznati po svom gostoprimstvu. Oni uvek nude hranu I piće gostima koje su dosli iz udaljenih krajeva. Glava porodice u tradicionalnom “geru” će se potruditi da se osećate kao kod kuce, ali upamtite sledece:

  • Nakon pozdravljanja porodice obavezno sedite jer se ovde, za razliku od Evrope poštovanje ukazuje sedeci
  • Dok sedate, ne prekrštajte ruke- u predelu grudi(pomislice da ste bolesni) ili noge(smatra se ponižavajućim)
  • Ne pokazujte prstom na ljude, jer se smatra da to donosi zlo
  • Čaj se za razliku od evropskih obicaja u Mongoliji služi pre jela
  • Dok pijete caj, šolju držite pri dnu
  • Uobicajeno je da Mongoli nude hranu pa nije potrebno da im zahvaljujete
  • Kada vam ponude nešto, prihvatite to desnom rukom
  • Kada dajete nešto, to činite sa obe ili desnom rukom
  • Nepristojno je odbiti čaj kojim vas ponude pri ulasku u ‘ger’
  • Kada krenete da uzjašete konja, učinite to sa njegove leve strane(isto vazi pri silaženju)
  • Muskarac koji odbije votku (arhe) smatra se slabićem