BEOGRAD

Ruzveltova 10 (u pasažu)

 ‎+381 (11) 4095295

 ‎+381 (11) 4095296


NOVI SAD

Maksima Gorkog 42

 ‎+381 (21) 3006899

Instagram

Da li želite da primate Manga novosti?

Saznajte prvi o Manga akcijama!

Prijava na mailing listu!

Wanna get our awesome news?

We will send you emails only several times per week. Isn't that cool?

Subscribe!

Actually we will not spam you and keep your personal data secure

Prelepa i zemlja bogata kulturom, decenijama zapostavljena zbog brutalno represivnog režima, Mjanmar (Burma) se poslednjih godina smelo i uporno bori za svoju demokratiju. Nakon omekšavanja, a zatim i izlaska iz turističke izolacije posle petnaest godina, vodeća politička opoziciona stranka, „Nacionalna liga za demokratiju – Mjanmar” svojim programom stimuliše veliki broj turista da poseti ovu neotkrivenu destinaciju, ali infrastruktura još uvek nije adekvatna da odgovori velikom broju zainteresovanih.
Mjanmar strpljivo čeka i mami svoje posetioce zlatnim stupama, bogatim pirinačanim poljima, zagonetnim  ruševinama  hramova, živopisnim planinskim predelima i jezerima. Najupečatljiviji od svega su susreti sa ljudima, željnim da  strancima približe  svoju  zemlju i kulturu. Ono što ostaje da se vidi je, da li će se trenutne, skromne političke reforme pretvoriti u trajne promene.


Jangon – Duga je  istorija naseljavanja  ovog dela  delte nad kojom, od 6. veka n. e., bdi pagoda Shwedagon Paya. Nakon što je područje osvojio kralj Alaungpaya  1755. godine i selo preimenovao u Jangon, započeo je njegov prosperitet i značaj kao luke.  Godine 1852. je ozbiljno oštećen usled britanskog osvajanja. Britanci mu menjaju ime u Rangun i obnavljaju prema sopstvenim planovima. Britanija, 1885. godine, proglašava  Rangun glavnim gradom i proteruje  poslednjeg burmanskog  kralja iz Mandalay-a.

Grad su okupirali Japanaci tokom Drugog svetskog rata, ali bombardovanje nije ostavilo velike posledice. Decenije međunarodne izolacije su učinile da većina objekata od kulturnog značaja bude zanemarena, a 2005. godine mnogi  objekti su potpuno napušteni jer je vlada preselila svoja  ministarstva u novu prestonicu, Nai Pii Tav. Uprkos tome, Jangon ostaje  komercijalni centar Mjanmara i počinje da privlači programere nakon nedavnog ublažavanje međunarodnih sankcija. Jangon je veliki iako  još nije modernizovan grad, specifičan je zbog svojih  zgrada u viktorijanskom stilu, avenija drvoreda, jezera i parkova, prijatnih prodavaca i šarenih tezgi. Ljudi koji završavaju  svakodnevne poslove obuveni su, tradicionalno, u sandale.

Šta da ne propustite u ovom gradu:

Sule Paya i Mahabandoola vrt – Kada su Britanci pravili urbanistički plan grada, stavili su Sule Paya u njegovo srce i zlatnom centralnom stupom, visokom 45 m, stvorili najupečatljivije obeležje centra Jangona. Pagoda, okružena prstenom prodavnica, formira kružni tok, koji podrazumeva mnoštvo autobusa i saobraćajne gužve, ali je iznenađujuće miran iznutra. Jugoistočno od Sula Paya je Mahabandoola vrt, malo zapušten, ali dobar kao mesto da se  pobegne od gradske vreve.
Statua kraljice Viktorije je odavno uklonjena, a danas je tu spomenik nezavisnosti  postavljen 1950. godine.

Šri Devi – Tamilski hram na uglu 51. ulice i Anavrahta puta, Šri Devi, je jarko obojen za razliku od uobičajeno belo-zlatnih budističkih pagoda. Puja (ritualni obred) se dešava u 8h ujutru i 6h popodne, a najveća godišnja svetkovina u hramu je 10. juna. Sveštenice ne dozvoljavaju da se fotografišu statue bogova.

Shwedagon Paya –  srce budističkog Mjanmara, ogromna  zlatna stupa, nalazi se na manje od 3 km, severozapadno od centra grada, a vidljiva je gotovo iz svih delova grada. Legende kažu da je hram prvi put izgrađen na ovom mestu još u vreme Budinog života, ali sadašnja struktura je obnovljena  1775. godine, nakon razornog zemljotresa.
Ogromna glavna  stupa dominira  na vrhu, ali postoji čitav niz manjih hramova, stupa i Budinih  slika koje je okružuju. Za mnoge meštane, poseta hramu je ne samo verski nego i društveni događaj. To je prilika da se okupe sa prijateljima i porodicom ili da se sastanu sa poslovnim saradnicima. Pagoda ima  posebnu atmosferu u večernjim satima,  kada je posećuju mladi monasi u nadi da će moći da pričaju i usavršavaju svoj engleski jezik sa strancima. Kao na svim budističkim svetim mestima, oko Shvedagona, bi trebalo da se hoda u smeru kazaljke na satu. Prva stvar koju mnogi budisti urade je da posete odgovarajuće svetilište na dan svog rođenja, polože cveće, zapale sveće i sipaju vodu  na sliku. Moguće je prići pokrivenim stepeništem iz bilo kog od četiri osnovna smera ili liftom, invalidskim kolicima, sa južne strane.

Hledan pijaca – Jugozapadno od Inia jezera i blizu Hledan stanice, poseta Hledan pijaci je odličan način da se iskusi svakodnevni život Jangona. Stotine tezgi sa hranom postavljene su svaki dan u okolnim ulicama (6 – 11h pre podne i 3 – 11h posle podne). Iza pijace, je 50. ulica, posebno zanimljiva studentima u večernjim satima jer je blizu Univerziteta Rangun.

Kolonijalno jezgro (The Colonial core) – ulice oko Sule Paya sadrže neke od najinteresantnijih građevina kolonijalnog doba u Jangonu, uključujući i nekoliko koje je napustila Vlada, kada je prešla u Nai Pii Tav. Na severoistoku kružnog toka je impozantna Gradska kuća koja je i dalje u funkciji. Gradska kuća je izgrađena po  britanskom projektu, ali sa ornamentima inspirisanim Bagan hramovima. Istočno odavde, sada prazno, je bivše Odeljenje za imigraciju, prvobitno izgrađeno kao robna kuća,  s natpisom “Harrods Istoka”.
U blizini, u ulici Pansodan, ima više kolonijalnih zgrada, uključujući i Viši  sud, građen od 1905. – 1911. godine u stilu tipičnom za Britansku imperiju u Indiji. Zgrade se još uvek koriste za istu svrhu, ali je Vrhovni sud u zemlji sada u Nai Pii Tavu. Južni kraj Pansodan ulice je nekada bilo središte najprestižnijih preduzeća u Rangunu, uključujući Sofaer organizaciju, zgrada na broju 62, koju je sagradio Baghdadi, Jevrej, gde su smeštene pravne i finansijske kancelarije, kao i prodavnice koje prodaju uveženu luksuznu robu. Sada je tu i Lokanat umetnička galerija. Odjeljenje za unutrašnje prihode je  u istoj ulici, sa cvetnim ornamentima  u stilu Art dekoa.

Bogyoke Aung San pijaca i okolina – Poznat kao “Scott market”, velika Bogyoke Aung San pijaca, na Bogyoke Aung San putu, je popularan među turistima koji su u potrazi za suvenirima kao što su slike, lutke i nakit. Za one koji ne kupuju ništa, lepo je  mesto za ručak, a preporučujemo vam kyeq k’auq-s’wèh knedle u ulju belog luka sa svinjetinom i vodenom supom, nan-gii thouk (hladna salata sa nudlama od pirinča) i avokado mikseve. Ulice južno od pijace su, verovatno, još interesantnije, naročito Theingii Zeits (između 27. ulice i Shvedagon Pagoda puta) i pijace u 25. ulici. Oba su mesta gde kupuje lokalno stanovništvo, sa nižim cenama od Bogioke Aung San pijace.

Maha Wizaya Paya Moderna pagoda Maha Vizaya Paya,  jugoistočno od Shvedagon Paya-e, ne izgleda ništa posebno spolja, ali unutrašnjost je pravo iznenađenje: plafon je oslikan budističkim zodijakom, a prostor odiše mirisom cveća.

Kyauk Taw Gyi – Veliki sedeći Buda u Kyauk Taw Gyi pagodi, koja se nalazi oko 14 km severozapadno od centra, u blizini aerodroma i zloglasnog Insein zatvora, čini je jednom od najupečatljivijih budističkih lokacija. Buda je isklesan iz jednog komada mermera u blizini Mandalay-a 1999. godine, a zatim prenet  do Jangona, brodom i vozom.

Botataung Paya Veliki kompleks Botataung Paya sa 40 m visokom zlatnu stupom u svom središtu i izletištem u kome hlad pravi šuma bambusa, popularno je za porodičnu relaksaciju. Ima istoriju dugu više od 2000 godina, ali su zgrade uništene  bombardovanjem  1943. godine,  a  obnovljene nakon sticanja nezavisnosti  zemlje. Neobično, obnovljena stupa je šuplja i sadrži niz slabo osvetljenih  komora  na zidovima prekrivenim zlatom, kojom lutaju posetioci, dok monasi meditiraju. Komore okružuju relikviju pagode, Budinu kosu, koja se čuva u kovčegu optočenim zlatom i dragim kamenjem.

Kandawgyi i Inya jezera – Sa Shvedagon Paya ka zapadu pruža se prelep pogled na šetalište  oko i preko Kandawgyi jezera i predstavlja prijatno mesto za šetnju.

Nacionalni muzej – Nacionalnii muzej na Pyay putu je idealna prilika za upoznavanje bogate kulture i istorije Mjanmara. Većina eksponata je  slabo osvetljena, bez teksta sa objašnjenjem. Tu su impresivne kolekcije kraljevskog nakita, kostima i nameštaja.

Dala – Najlakši način da osetite pravi ukus malog grada i seoskog života u delti Iravadija je da se uputite iz pristaništa na Strand putu, preko reke, do grada Dala. Vozači rikše će vas čekati na drugoj strani i nuditi poludnevne izlete, obično uključujući posetu selima i manastirima.

Yangon Circle Line – izvanredna prilika da se vidi i drugačije doživi Jangon je putovanje vozom od tri sata, polako, kroz uspavane gradove, preko polja u blizini aerodroma, pored vojnih kasarni i golf terena. U vozu će vam društvo praviti lokalni trgovci. Karte možete kupiti  na kiosku  na  Platformi  7. Polazak je u  11.30 h, tada je manja gužva, a polasci su na svaki pun sat.  Kada mislite da ste videli dovoljno, možete izaći iz voza na bilo kojoj stanici i uzeti taksi nazad do centra.


MandalayMandalay je bio poslednja prestonica Mjanmara i nalazi se skoro 700 km severno od Jangona, između moćne reke Iravadi i Shan platoa. Mandalay se smatra centrom kulture, ali i gradom zanatlija i trgovine robom sa svih strana. Geometrijski raspoređene ulice, 8 km duga staza za bicikliste oko nekadašnje kraljevske palate, pagoda i manastira, samo su neke od najočiglednijih karakteristika. U blizini Mandalaya su bivše kraljevske prestonice i verski centri Amarapuri, Mingun, Inva (AVA) i Sagaing, svaki vredan posete. Preko Mandalay-a je još jedan ulaz u Mjanmar jer ima  direktne vazdušne linije sa Bangkokom, Singapurom, Kunmingom i Chiang Maijem.

Mandalay čini dobru polaznu tačku za jednodnevne izlete, a vrhunac za mnoge je most od tikovine u Amarapuri, 1,2 km dugačak, kao stvoren je za uživanje uz izlaske ili zalaske sunca. U teoriji potrebno je da imate kartu za prelazak, ali često niko ne proverava. Na drugom kraju mosta je Pagoda, Kiauktavgii Paya, izgrađena 1847. godine. Most pre svega čini atmosfera, a sigurno ćete dobiti nešto intimniju, s manje turista, u zoru.


Bagan – glavni grad prve dinastije Mijanmara,  podigao je kralj Anavrahta  1044. godine i nalazi se oko 193 km južno od Mandalay-a. Postoji više od 2000 hramova i stupa koje se prostiru pustinjom, površine  42  km², na istočnoj obali Iravadija. Svi ti verski spomenici od crvene cigle i štuka izgrađeni su u periodu od  11. do 13. veka. Veličanstvena arhitektura hrama, neverovatno lepe zidne slike i freske, štuko dekoracija,  slike Bude,  govore o prefinjenim motivima kulture starih Bagan dinastija.


Zapadna obala Mjanmara leži na severu regiona delte. Najpoželjnija  destinacija u ovom delu zemlje je plaža Ngapali. Ako ste u potrazi za netaknutim belim peskom, bistrim plavim morem i opuštanjem uz koktele i najsvežije morske plodove, ovde ćete to i pronaći. Na plaži Chaung Tha pesak nije najbelji, voda nije najčistija, ali ovo mesto za opuštanje i upoznavanje sa lokalnim  stanovništvom je kulturno iskustvo samo po sebi.  Plaža Ngve Saung, duga 15 km, sa svetlim i sitnim peskom, je privlačnija od plaže u Chaung Tha. Postoji mnogo odmarališta, ali za razliku od Chaung Tha nije puna dece koja se igraju plivajući na velikim unutrašnjim gumama. Privlači mnogo više stranaca i bogatijeg lokalnog stanovništva, što znači da su cene više. Tu je i malo selo, u potpunosti usmereno na  ispunjavanje želja turista.

Inle jezero i istok zemlje – Pet kilometara dug kanal koji otvara širok pojas jezera sa brojnim selima na štulama i plutajućim vrtovima između  maglovitih planinskih venaca. Ribari u svojim plitkim čamcima love ribu, njihovi kanui su plutajuće bašte, cveća  ili paradajza, čilija, karfiola  i drugog domaćeg  povrća. Jezero se nalazi u državi Šan, na 1000 metara nadmorske visine i predstavlja dom Intha naroda i mnogih drugih etničkih manjina. Dok jedrite između sela možete čuti zveket razboja za svilu, ćaskanje devojaka  dok pakuju cigare i mahati nasmejanim klincima koji vire kroz otvorene kapke drvenih ili  kuća od bambusa, izgrađenim iznad vode.

Na Inle jezeru, ribari imaju običaj da veslaju koristeći  svoje noge i to je deo njihove tradicije. Najbolje vreme u godini za posetu je tokom septembra i oktobra, kada se održava Hpaung Dav U festival, koji traje skoro tri nedelje, a zatim sledi Thadingiut festivala svetla. Pored toga, pijačni dan u selima u blizini jezera Inle je izuzetno živopisan i nudi svežu hranu i druge lokalne proizvode. Možda ćete imati priliku da vidite Padaung žene, takozvane žene dugih vratova, koje nose metalne prstenove oko vrata koji im vremenom produžavaju vratove.