BEOGRAD

Ruzveltova 10 (u pasažu)

 +381 (11)4095295‎

 ‎+381 (11)4095296


NOVI SAD

Maksima Gorkog 42

 ‎+381 (21) 3006899

Instagram

Da li želite da primate Manga novosti?

Saznajte prvi o Manga akcijama!

Prijava na mailing listu!

Wanna get our awesome news?

We will send you emails only several times per week. Isn't that cool?

Subscribe!

Actually we will not spam you and keep your personal data secure

BURMA

Prelepa i zemlja bogata kulturom, decenijama zapostavljena zbog brutalno represivnog režima, Mjanmar (Burma) se poslednjih godina smelo i uporno bori za svoju demokratiju. Nakon omekšavanja, a zatim i izlaska iz turističke izolacije posle petnaest godina, vodeća politička opoziciona stranka, „Nacionalna liga za demokratiju – Mjanmar” svojim programom stimuliše veliki broj turista da poseti ovu neotkrivenu destinaciju, ali infrastruktura još uvek nije adekvatna da odgovori velikom broju zainteresovanih.
Mjanmar strpljivo čeka i mami svoje posetioce zlatnim stupama, bogatim pirinačanim poljima, zagonetnim  ruševinama  hramova, živopisnim planinskim predelima i jezerima. Najupečatljiviji od svega su susreti sa ljudima, željnim da  strancima približe  svoju  zemlju i kulturu. Ono što ostaje da se vidi je, da li će se trenutne, skromne političke reforme pretvoriti u trajne promene.


Jangon – Duga je  istorija naseljavanja  ovog dela  delte nad kojom, od 6. veka n. e., bdi pagoda Shwedagon Paya. Nakon što je područje osvojio kralj Alaungpaya  1755. godine i selo preimenovao u Jangon, započeo je njegov prosperitet i značaj kao luke.  Godine 1852. je ozbiljno oštećen usled britanskog osvajanja. Britanci mu menjaju ime u Rangun i obnavljaju prema sopstvenim planovima. Britanija, 1885. godine, proglašava  Rangun glavnim gradom i proteruje  poslednjeg burmanskog  kralja iz Mandalay-a.

Grad su okupirali Japanaci tokom Drugog svetskog rata, ali bombardovanje nije ostavilo velike posledice. Decenije međunarodne izolacije su učinile da većina objekata od kulturnog značaja bude zanemarena, a 2005. godine mnogi  objekti su potpuno napušteni jer je vlada preselila svoja  ministarstva u novu prestonicu, Nai Pii Tav. Uprkos tome, Jangon ostaje  komercijalni centar Mjanmara i počinje da privlači programere nakon nedavnog ublažavanje međunarodnih sankcija. Jangon je veliki iako  još nije modernizovan grad, specifičan je zbog svojih  zgrada u viktorijanskom stilu, avenija drvoreda, jezera i parkova, prijatnih prodavaca i šarenih tezgi. Ljudi koji završavaju  svakodnevne poslove obuveni su, tradicionalno, u sandale.

Šta da ne propustite u ovom gradu:

Sule Paya i Mahabandoola vrt – Kada su Britanci pravili urbanistički plan grada, stavili su Sule Paya u njegovo srce i zlatnom centralnom stupom, visokom 45 m, stvorili najupečatljivije obeležje centra Jangona. Pagoda, okružena prstenom prodavnica, formira kružni tok, koji podrazumeva mnoštvo autobusa i saobraćajne gužve, ali je iznenađujuće miran iznutra. Jugoistočno od Sula Paya je Mahabandoola vrt, malo zapušten, ali dobar kao mesto da se  pobegne od gradske vreve.
Statua kraljice Viktorije je odavno uklonjena, a danas je tu spomenik nezavisnosti  postavljen 1950. godine.

Šri Devi – Tamilski hram na uglu 51. ulice i Anavrahta puta, Šri Devi, je jarko obojen za razliku od uobičajeno belo-zlatnih budističkih pagoda. Puja (ritualni obred) se dešava u 8h ujutru i 6h popodne, a najveća godišnja svetkovina u hramu je 10. juna. Sveštenice ne dozvoljavaju da se fotografišu statue bogova.

Shwedagon Paya –  srce budističkog Mjanmara, ogromna  zlatna stupa, nalazi se na manje od 3 km, severozapadno od centra grada, a vidljiva je gotovo iz svih delova grada. Legende kažu da je hram prvi put izgrađen na ovom mestu još u vreme Budinog života, ali sadašnja struktura je obnovljena  1775. godine, nakon razornog zemljotresa. 
Ogromna glavna  stupa dominira  na vrhu, ali postoji čitav niz manjih hramova, stupa i Budinih  slika koje je okružuju. Za mnoge meštane, poseta hramu je ne samo verski nego i društveni događaj. To je prilika da se okupe sa prijateljima i porodicom ili da se sastanu sa poslovnim saradnicima. Pagoda ima  posebnu atmosferu u večernjim satima,  kada je posećuju mladi monasi u nadi da će moći da pričaju i usavršavaju svoj engleski jezik sa strancima. Kao na svim budističkim svetim mestima, oko Shvedagona, bi trebalo da se hoda u smeru kazaljke na satu. Prva stvar koju mnogi budisti urade je da posete odgovarajuće svetilište na dan svog rođenja, polože cveće, zapale sveće i sipaju vodu  na sliku. Moguće je prići pokrivenim stepeništem iz bilo kog od četiri osnovna smera ili liftom, invalidskim kolicima, sa južne strane.

Hledan pijaca – Jugozapadno od Inia jezera i blizu Hledan stanice, poseta Hledan pijaci je odličan način da se iskusi svakodnevni život Jangona. Stotine tezgi sa hranom postavljene su svaki dan u okolnim ulicama (6 – 11h pre podne i 3 – 11h posle podne). Iza pijace, je 50. ulica, posebno zanimljiva studentima u večernjim satima jer je blizu Univerziteta Rangun.

Kolonijalno jezgro (The Colonial core) – ulice oko Sule Paya sadrže neke od najinteresantnijih građevina kolonijalnog doba u Jangonu, uključujući i nekoliko koje je napustila Vlada, kada je prešla u Nai Pii Tav. Na severoistoku kružnog toka je impozantna Gradska kuća koja je i dalje u funkciji. Gradska kuća je izgrađena po  britanskom projektu, ali sa ornamentima inspirisanim Bagan hramovima. Istočno odavde, sada prazno, je bivše Odeljenje za imigraciju, prvobitno izgrađeno kao robna kuća,  s natpisom “Harrods Istoka”.
U blizini, u ulici Pansodan, ima više kolonijalnih zgrada, uključujući i Viši  sud, građen od 1905. – 1911. godine u stilu tipičnom za Britansku imperiju u Indiji. Zgrade se još uvek koriste za istu svrhu, ali je Vrhovni sud u zemlji sada u Nai Pii Tavu. Južni kraj Pansodan ulice je nekada bilo središte najprestižnijih preduzeća u Rangunu, uključujući Sofaer organizaciju, zgrada na broju 62, koju je sagradio Baghdadi, Jevrej, gde su smeštene pravne i finansijske kancelarije, kao i prodavnice koje prodaju uveženu luksuznu robu. Sada je tu i Lokanat umetnička galerija. Odjeljenje za unutrašnje prihode je  u istoj ulici, sa cvetnim ornamentima  u stilu Art dekoa.

Bogyoke Aung San pijaca i okolina – Poznat kao “Scott market”, velika Bogyoke Aung San pijaca, na Bogyoke Aung San putu, je popularan među turistima koji su u potrazi za suvenirima kao što su slike, lutke i nakit. Za one koji ne kupuju ništa, lepo je  mesto za ručak, a preporučujemo vam kyeq k’auq-s’wèh knedle u ulju belog luka sa svinjetinom i vodenom supom, nan-gii thouk (hladna salata sa nudlama od pirinča) i avokado mikseve. Ulice južno od pijace su, verovatno, još interesantnije, naročito Theingii Zeits (između 27. ulice i Shvedagon Pagoda puta) i pijace u 25. ulici. Oba su mesta gde kupuje lokalno stanovništvo, sa nižim cenama od Bogioke Aung San pijace.

Maha Wizaya Paya – Moderna pagoda Maha Vizaya Paya,  jugoistočno od Shvedagon Paya-e, ne izgleda ništa posebno spolja, ali unutrašnjost je pravo iznenađenje: plafon je oslikan budističkim zodijakom, a prostor odiše mirisom cveća.

Kyauk Taw Gyi – Veliki sedeći Buda u Kyauk Taw Gyi pagodi, koja se nalazi oko 14 km severozapadno od centra, u blizini aerodroma i zloglasnog Insein zatvora, čini je jednom od najupečatljivijih budističkih lokacija. Buda je isklesan iz jednog komada mermera u blizini Mandalay-a 1999. godine, a zatim prenet  do Jangona, brodom i vozom.

Botataung Paya  Veliki kompleks Botataung Paya sa 40 m visokom zlatnu stupom u svom središtu i izletištem u kome hlad pravi šuma bambusa, popularno je za porodičnu relaksaciju. Ima istoriju dugu više od 2000 godina, ali su zgrade uništene  bombardovanjem  1943. godine,  a  obnovljene nakon sticanja nezavisnosti  zemlje. Neobično, obnovljena stupa je šuplja i sadrži niz slabo osvetljenih  komora  na zidovima prekrivenim zlatom, kojom lutaju posetioci, dok monasi meditiraju. Komore okružuju relikviju pagode, Budinu kosu, koja se čuva u kovčegu optočenim zlatom i dragim kamenjem.

Kandawgyi i Inya jezera – Sa Shvedagon Paya ka zapadu pruža se prelep pogled na šetalište  oko i preko Kandawgyi jezera i predstavlja prijatno mesto za šetnju.

Nacionalni muzej – Nacionalnii muzej na Pyay putu je idealna prilika za upoznavanje bogate kulture i istorije Mjanmara. Većina eksponata je  slabo osvetljena, bez teksta sa objašnjenjem. Tu su impresivne kolekcije kraljevskog nakita, kostima i nameštaja.

Dala – Najlakši način da osetite pravi ukus malog grada i seoskog života u delti Iravadija je da se uputite iz pristaništa na Strand putu, preko reke, do grada Dala. Vozači rikše će vas čekati na drugoj strani i nuditi poludnevne izlete, obično uključujući posetu selima i manastirima.

Yangon Circle Line – izvanredna prilika da se vidi i drugačije doživi Jangon je putovanje vozom od tri sata, polako, kroz uspavane gradove, preko polja u blizini aerodroma, pored vojnih kasarni i golf terena. U vozu će vam društvo praviti lokalni trgovci. Karte možete kupiti  na kiosku  na  Platformi  7. Polazak je u  11.30 h, tada je manja gužva, a polasci su na svaki pun sat.  Kada mislite da ste videli dovoljno, možete izaći iz voza na bilo kojoj stanici i uzeti taksi nazad do centra.


Mandalay – Mandalay je bio poslednja prestonica Mjanmara i nalazi se skoro 700 km severno od Jangona, između moćne reke Iravadi i Shan platoa. Mandalay se smatra centrom kulture, ali i gradom zanatlija i trgovine robom sa svih strana. Geometrijski raspoređene ulice, 8 km duga staza za bicikliste oko nekadašnje kraljevske palate, pagoda i manastira, samo su neke od najočiglednijih karakteristika. U blizini Mandalaya su bivše kraljevske prestonice i verski centri Amarapuri, Mingun, Inva (AVA) i Sagaing, svaki vredan posete. Preko Mandalay-a je još jedan ulaz u Mjanmar jer ima  direktne vazdušne linije sa Bangkokom, Singapurom, Kunmingom i Chiang Maijem.

Mandalay čini dobru polaznu tačku za jednodnevne izlete, a vrhunac za mnoge je most od tikovine u Amarapuri, 1,2 km dugačak, kao stvoren je za uživanje uz izlaske ili zalaske sunca. U teoriji potrebno je da imate kartu za prelazak, ali često niko ne proverava. Na drugom kraju mosta je Pagoda, Kiauktavgii Paya, izgrađena 1847. godine. Most pre svega čini atmosfera, a sigurno ćete dobiti nešto intimniju, s manje turista, u zoru.


Bagan – glavni grad prve dinastije Mijanmara,  podigao je kralj Anavrahta  1044. godine i nalazi se oko 193 km južno od Mandalay-a. Postoji više od 2000 hramova i stupa koje se prostiru pustinjom, površine  42  km², na istočnoj obali Iravadija. Svi ti verski spomenici od crvene cigle i štuka izgrađeni su u periodu od  11. do 13. veka. Veličanstvena arhitektura hrama, neverovatno lepe zidne slike i freske, štuko dekoracija,  slike Bude,  govore o prefinjenim motivima kulture starih Bagan dinastija.


Zapadna obala Mjanmara leži na severu regiona delte. Najpoželjnija  destinacija u ovom delu zemlje je plaža Ngapali. Ako ste u potrazi za netaknutim belim peskom, bistrim plavim morem i opuštanjem uz koktele i najsvežije morske plodove, ovde ćete to i pronaći. Na plaži Chaung Tha pesak nije najbelji, voda nije najčistija, ali ovo mesto za opuštanje i upoznavanje sa lokalnim  stanovništvom je kulturno iskustvo samo po sebi.  Plaža Ngve Saung, duga 15 km, sa svetlim i sitnim peskom, je privlačnija od plaže u Chaung Tha. Postoji mnogo odmarališta, ali za razliku od Chaung Tha nije puna dece koja se igraju plivajući na velikim unutrašnjim gumama. Privlači mnogo više stranaca i bogatijeg lokalnog stanovništva, što znači da su cene više. Tu je i malo selo, u potpunosti usmereno na  ispunjavanje želja turista.

Inle jezero i istok zemlje – Pet kilometara dug kanal koji otvara širok pojas jezera sa brojnim selima na štulama i plutajućim vrtovima između  maglovitih planinskih venaca. Ribari u svojim plitkim čamcima love ribu, njihovi kanui su plutajuće bašte, cveća  ili paradajza, čilija, karfiola  i drugog domaćeg  povrća. Jezero se nalazi u državi Šan, na 1000 metara nadmorske visine i predstavlja dom Intha naroda i mnogih drugih etničkih manjina. Dok jedrite između sela možete čuti zveket razboja za svilu, ćaskanje devojaka  dok pakuju cigare i mahati nasmejanim klincima koji vire kroz otvorene kapke drvenih ili  kuća od bambusa, izgrađenim iznad vode.

Na Inle jezeru, ribari imaju običaj da veslaju koristeći  svoje noge i to je deo njihove tradicije. Najbolje vreme u godini za posetu je tokom septembra i oktobra, kada se održava Hpaung Dav U festival, koji traje skoro tri nedelje, a zatim sledi Thadingiut festivala svetla. Pored toga, pijačni dan u selima u blizini jezera Inle je izuzetno živopisan i nudi svežu hranu i druge lokalne proizvode. Možda ćete imati priliku da vidite Padaung žene, takozvane žene dugih vratova, koje nose metalne prstenove oko vrata koji im vremenom produžavaju vratove. 

LAOS – dragulj sa Mekonga

Laos je država u Indokini, u jugoistočnoj Aziji, površine 236 800 km2 i broji 5 miliona stanovnika. To je planinska zemlja do 2 820 m visine u slivu Mekonga.

Glavni grad je Vijentijan i nalazi se u dolini Mekonga. Tu se nalazi najveća budistička stupa na svetu Pha that Luang ili Velika stupa koja se nalazi na grbu zemlje.

Laos je najnerazvijenija i najzagonetnija od svih francusko-indokineskih zemalja.

Dugo je bila izolovana zbog posledica bombardovanja. Naime, za devet punih godina, od 1964 do 1973. godine, SAD su bacile više od dva miliona tona ubojitih sredstava na Laos tokom 580 000 naleta, što znači da su bombe padale svakih 8 minuta, 24 sata dnevno, punih devet godina. Tako je Laos zemlja koja je najduže i najjače bombardovana na svetu!  Statistike govore da su SAD na severni deo zemlje bacile 1,9 miliona metričkih tona bombi dok je, poređenja radi, na celu Evropu tokom Drugog svetskog rata palo 2,2 miliona!

Za privredni sistem Laosa kažu da je kapitalistička realnost ukrašena socijalističkom ideologijom.

Glavno zanimanje stanovništva je poljoprivreda. Od kultura najviše se proizvodi pirinač, kafa, čaj, kukuruz, pamuk, duvan, indigo, pomorandže, limunovi i kininsko drvo. Stočarstvo je takođe razvijeno i ogleda se uglavnom u uzgoju goveda. Laos zauzima treće mesto po ilegalnoj proizvodnji opijuma na svetu, a kafa koja se ovde proizvodi važi za najbolju kafu u jugoistočnoj Aziji i predstavlja njen najveći izvoz. Služe je sa kondenzovanim mlekom. Vrhunskog je kvaliteta i jedna je od najskupljih na svetu!

Za ljubitelje alkohola je lepo znati da je njihovo lokalno, ukusno pivo Beer Laos jedno od najpoznatijih izvoznih brendova. Laošani proizvode i domaći viski od pirinča koji se zove Lao-Lao. Jedan je od najjeftinijih na svetu, a podjednako je efektivan kao Jack Daniels.

Zemlja je nekada posedovala veliki broj slonova te se zvala zemlja milion slonova.

Poseduje znatno bogatstvo u šumama, polovina zemlje čine šume.

Od ruda, Laos poseduje nalazišta kalaja, zlata, srebra, boksita, olova, cinka, bakra, gvozdene rude, nafte, kao i drago kamenje.

Glavni ekonomski partneri Laosa su: Tajland, Malezija, Vijetnam, Japan, Francuska, Amerika, Hongkong i Singapur.

Laošani su indokineskog porekla, srodni Tajlanđanima i Kinezima. Većina (85%), je budističke veroispovesti koja ih čini među najopuštenijim ljudima na svetu. Meštani su jedno od najvećeg blaga ove zemlje. Srdačni su i gostoprimivi. Vole svoju zemlju i ne opterećuju se materijalnim dobrima niti budućnošću.

Najstariji fosil modernog čoveka na svetu upravo je pronađen u Laosu– u pećini na severu zemlje. Star je 46 000 godina.

Klima je monsunsko-tropska.

Čitava zemlja je apsolutno prelepa i gde god da se okrenete, bićete okruženi kraškim planinama, čarobnim rekama, brojnim pećinama i impresivnim vodopadima među kojima Khone Phapheng spadaju u najveće vodopade u jugoistočnoj Aziji.

Prirodni pejzaži su bajkoviti-dovoljno je da skrenete van staze i ugledate oštre krečnjačke litice, duboke džungle i vijugavu reku Mekong u pozadini.

Od ležerne prestonice, bogate monaške tradicije bivše prestonice Luang Prabanga, misteriozne ravnice Jars i bekpekerskog raja Vang Vienga, ova zemlja nudi svakom po nešto.

Naša je preporuka da obiđete sledeća mesta:

Luang Prabang se nalazi u istoimenoj provinciji u severnom delu Laosa. Ovo je brdovita oblast sa 55 000 stanovnika. Grad je uvršten u Svetsku kulturnu baštinu 1995. godine i UNESCO ga je proglasio za najočuvaniji grad u jugoistočnoj Aziji;  jedna je od najprimamljivijih destinacija ovog dela Azije. Postao je turistička atrakcija zbog svoja postojeća 32 od ukupno 66 hramova građenih pre francuske kolonizacije krajem prošlog veka.

Gradić je smešten u vrlo lepom okruženju na 700 m nadmorske visine na ušću reke Nam Kan u Mekong, okružen maglovitim, zelenim planinama. Mesto je od posebnog istorijskog značaja jer je ovde osnovana prva laoška kraljevina 1353. godine koja je trajala do 1975. godine kada je uspostavljen komunistički režim.

Kraljevska palata Luangphabang sagrađena je 1904. godine u vreme kralja Sisavang Vong-a duž obale reke Mekong da zameni staru palatu, oštećenu od strane kineske milicije 1887. godine.

Palacio Real de Luangphabang, čije zvanično ime je Haw Kham u bukvalnom prevodu znači Zlatna palata. Predstavlja zgradu izgrađenu od cigala i tikovine pod francuskim uticajem. Stil Kraljevskog dvora je mešavina francuske Beaux Arts arhitekture i tradicionalne laoške.

Danas je pretvorena u muzej gde se nalaze impresivno stepenište od mermera, umetnička dela neprocenjive vrednosti, zbirka oružja, murali koji prikazuju život u Laosu u poslednjih nekoliko decenija, nakit, kraljevska kruna i garaža sa kolekcijom automobila laoškog kralja. To su uglavnom američki automobili iz 1950-ih do 1970-ih godina.

Pusi Hill koje se takođe zove Pusi Planina je mala planina u centru grada Luang Prabang. Pusi  znači “sveto brdo”.Visoko je stotinak metara. Uspon do vrha je sasvim vredan truda jer se sa vrha pruža božanstven pogled na reke Mekong i Nam Kan kao i šumovite planine. Na vrhu brda je uska platforma sa malim budističkim hramom i zlatnom stupom. Omiljeno je mesto za gledanje zalaska sunca;

Wat Xieng Thong je izvanredan primer lepote budističkih hramova. Simbol od velikog istorijskog značaja, ovo veličanstveno remek delo je karakteristično stilu Luang Prabang i ima razrađen mozaik koji prikazuje drvo života, intrigantno urezane zidove i retka budistička božanstva. Najimpresivnije zdanje je paviljon sa pogrebnom kočijom nekadašnjih laoških kraljeva. Poznat je kao “Manastir zlatnog drveta”.

Čuvena Paku (Pak Ou) pećina nalazi se na samoj obali reke u kojoj se od davnina čuva stotine Budinih statua svih veličina. Pretpostavlja se da su u ovakvim pećinama i sami kraljevi provodili izvesno vreme u toku svog budističkog staža.

Na tridesetak kilometara od grada nalaze se poznati Kuang Si vodopadi koji se spuštaju niz brdo stvarajući niz rajskih bazena u osnovi. Kupanje u ovoj svežoj i čistoj vodi predstavlja pravu nagradu i osveženje. U okruženju se nalazi Kuang Si spasilački centar za medvede koji svakako treba obići.

Posetite kamp slonova blizu grada Luang Prabang i upoznajte ova nežna džinovska stvorenja po kojima je ova zemlja bila poznata.

Postoje nekoliko nacionalnih jela u Laosu kao što su:

-Lab-mešano goveđe meso sa ribljim sosom, čilijem i lumunom;

supa od bambusa-bambus pomešan sa ribljim sosom;

goveđa supa-kuvana govedina pomešana sa ribljim sosom, čilijem i lokalnim povrćem;

salata od papaje i piletina na žaru. Salata od papaje se pravi od mlade papaje i ribljeg sosa koji se zove Pa Dak. Ima jak miris, ali se Laošanima dopada.

TAJLAND

Tajland (Prathet Thai), u prevodu Slobodna zemlja, smešten je na samo 15 stepeni severno od Ekvatora, u samom srcu jugoistočne Azije i zauzima veliki deo Indokine. Protežući se duž najvećeg dela malajskog poluostrva razdvaja Andamansko more od Tajlandskog zaliva uz više prirodnih granica sa susednim zemljama: planinski venac kao granica sa Mjanmarom na zapadu, dugi tok reke Mekkong razdvaja Tajland od Laosa na severu i istoku, reka Mekkong i planine Dongrak granica su sa Kambodžom na istoku, a na jugu izlazi na Tajlandski zaliv (deo Južno- kineskog mora)  i  graniči se sa Malezijom. Gledajući mapu, granice Tajlanda formiraju grub oblik glave slona: glavu i uši formiraju uglavnom bez izlaza na more a severne, istočne provincije i surla protežu se niz Malajsko poluostrvo.  Zauzima površinu od 513.115 kvadratnih kilometara.

Karljevina Tajland je ustavna monarhija kojom vlada kralj Maha Vajiralongkorn, poznatiji kao kralj Rama X iz dinastije sa 250 godina dugom tradicijom. Kralj Rama X stupio na presto 13. Oktobra 2016. Nasledio je svog oca, nakon smrti, kralja Bhumibol Adulyadej, poznatijeg kao Ramu IX. Rama IX je vladar sa najdužim stažom na svetu čiju je 70. godišnjicu nasleđenog prestola Tajland proslavio 9. juna 2016. godine, čime prednjači u odnosu na sve svetske monarhe, ali i na izabrane predsednike država. Imovina kraljevske porodice je procenjena na oko 35 milijardi američkih dolara, što bode oči mnogima u svetu, ali ne i njegovim sunarodnicima koji ga vide kao najzaslužniju osobu za prosperitet Tajlanda. Izuzetna privrženost kralju rezultat je 800 godina duge tradicije kraljevstva, ali i u tome što zemlja nikada nije bila kolonizovana, što pripisuju mudrosti vladara. Tajlandski narod smatra trenutnog kralja za snažnu stabilizacionu figuru u zemlji. Tokom svoje vladavine intervenisao je u mnogim političkim krizama, vojnim državnim udarima i političkim nemirima, uz umirujući uticaj i uz aludiranje na poštovanje tradicije. Kraljevska porodica na Tajlandu je izuzetno cenjena a svi njeni članovi aktivni u humanitarnom radu i pomaganju siromašnim ljudima u zemlji. Oni nisu samo figure već su istinski uključeni u aktivnosti dobrotvornih organizacija. Svesni problema naroda, često izlaze da pozdrave ljude i sagledaju život stanovnika svoje kraljevine. Kralj Rama IX smatra se božanstvom, a javna kritika ili uvreda kraljevske porodice krivičnim delom. Spominjanje kraljevog imena uzalud doživljaju kao bogohuljenje, zbog kojeg se kažnjava zatvorskom kaznom od tri do 15 godina.

Postoji 5 regiona na Tajlandu- severni, severoistočni, istočni, centralni i južni region, koji su podeljeni na 75+1 provinciju, geografski odvojene jedna od druge uz mnoge kulturne, istorijske i prirodne atrakcije. Severna strana puna je divljeg sveta i egzotičnih planinskih plemena, centralna provincija predstavlja činiju pirinča Azije, severoistočni plato proteže se do reke Mekong i granice sa Laosom a spektakularne plaže i ostrva nalaze se na jugu.

Na Tajlandu živi skoro 62 miliona stanovnika, od čega je 80%  Tajlanđana, a ostalo čine Kinezi, Malajaci, Indijci i drugi.

Glavni grad Tajlanda je Bankok sa 8.426 milliona stanovnika.

Oficijelni jezik je Tai- 90.7%.

Pretežna delatnost je poljoprivreda sa 38.2%, industrija sa 13.6% i usluge sa 48.2%.Dobro razvijena infrastruktura, slobodna tržišna  ekonomija, politika stimulisanja investicija i jaka izvozna industrija, stavljaju ekonomiju ove zemlje na II mesto po veličini u jugoistočnoj Aziji. Tajland je najveći izvoznik pirinča na svetu, a osim njega izvoze i poljoprivredne proizvode, uključujući i ribu, tekstil, gumu, automobile, nakit, kompjutere i druge elektronske uređaje. Stopa nezaposlenosti manja od 1 % predstavlja sedmu najnižu stopu na svetu, a samo 10% stanovništva je ispod linije siromaštva. Turizam obezbeđuje zemlji samo 7% BDP- a.

Na Tajlandu je klima tropska sa tri godisnja doba: leto, koje traje od marta do maja, kisni period od juna do septembra i prohladni period od oktobra do februara. Prosečna godišnja temperatura na Tajlandu je 28 stepeni C, varirajuci u Bangkoku od 30 stepeni u aprilu, do 25 stepeni u decembru.

Tajland je 543 godine ispred Zapada, barem prema njihovom kalendaru koji kao početak modernog doba računa godinu rođenja Bude.

Istorija Tajlanda je duga i impresivna, a počinje još od neolitske civilizacije čija je naseobina danas pod zaštitom UNESCO-a BAN CHIANG. Tokom ranih vekova nove ere, plemena Moni i Kmeri i tajski narodi, etnička grupa koja se iz južne Kine doselila u Vijetnam i postepeno u Laos i severni Tajland, osnovali su carstvo u granicama modernog Tajlanda. Budistička civilizacija u kojoj se govorilo jezikom Mona i koja je postojala u Dvaravati periodu, u prvom milenijumu, ustupila je mesto kmerskom carstvu Angkor na prelasku u drugi milenijum. Tajski narodi postali su dominantna sila u regionu u 13 veku, postepeno stičući nezavisnost od susednih kraljevina. Tajlandska istorija traje hiljadama godina, ali moderna istorija ove države počinje od osnivanja Kraljevine Sukhothai, prve domaće kraljevine koja se početkom 13. veka osamostalila od Kmerskog carstva. Teravada budizam proglašen je tada državnom religijom, a podstiče se i korišćenje tajlandskog sistema pisanja koji je postao osnova modernog Tai jezika. Sukotai period smatra se zlatnim periodom tajlandske politike, religije i kulture. To je država u zemlji izobilja, gde ima dovoljno hrane za sve, kojom upravljaju pristupačni  i plemeniti kraljevi i koja je neosvojiva.

Od sredine 14. veka na ovim prostorima dominiralo je Kraljevstvo Ajutaja. Urmanske snage uspele su da 1767. godine za kratko osvoje kraljevinu, ali nisu uspele da zadrže kontrolu duži vremenski period. Pošto je porazio burmanske snage, Sijam je 1769. godine, ponovo ujedinio kralj Taksin, koji  je osnovao novu prestonicu, bližu moru. Ovim potezom olakšao je spoljnu trgovinu, obezbedio nabavku oružja i učinio odbranu i povlačenje lakšim u slučaju burmanskog napada. Tong Duang, moćni general Taksimove vojske, inače plemenitog roda, nakon smrti kralja Taksina, postao je Rama I i preuzeo je presto 1782. godine kao prvi kralj iz dinastije Chakri. Njegov prvi potez nakon preuzimanja prestola je da preseljenje kraljevske prestonice preko Chao Phraya iz Thon Buri-ja u Bangkok i izgradnja Grand palaca-a i ostalih kraljevskih palata. Tajland je jedina zemlja jugoistočne Azije koja zvanično nikada nije bila pod kolonijalnom vlašću niti jedne strane sile. Mirna revolucija koja se dogodila 1932. godine, dovela je do uspostavljanja ustavne monarhije, u kojoj je premijer šef vlade, a kralj ima ulogu šefa države.  Sedam godina kasnije država menja ime i dotadašnji Sijam postaje Tajland.

Zvanična religija zemlje je teravada budizam koji predstavlja životnu filozofiju i prožima sve aspekte života na Tajlandu. Koreni terevada budizma potiču iz Šri Lanke gde je izvorno učenje kasnije iščezlo a Tajlanđani smatraju da je učenje koje se propoveda u njihovoj zemlji najbliže izvornom, za razliku od istočnog, čak i tibetanskog, koje se  izmenilo. Budina učenja su sa svetošću poštovana od strane 94% stanovnika. Na jugu, blizu granice sa Malezijom, zastupljen je islam koji sledi 5% stanovnika, a na krajnjem severu u brdskim plemenima ima hrišćanstva. Može se naći i animizam i neka stara verovanja.

Budizam je po svojoj prirodi milostiva i tolerantna religija i shodno tome, Tajlanđani veoma poštuju drugačija verska uverenja i vrlo su otvoreni za diskusiju o verskim ubeđenjima. Ne veruju u Boga ili neku vrstu višeg bića već u duhove i reinkarnaciju, u život kao krug smrti i ponovnog rađanja.

Budistički monasi uživaju bezgranično poštovanje. Pored propovedanja Budine doktrine, monasi su i savetnici onima koji im se obraćaju tražeći pomoć u razrešavanju svakodnevnih problema.
Jedina imovina monaha je njihova mudrost, posuda za jelo koje primaju od vernika, filter za vodu, monaška odeća i igla za njeno održavanje. Najstrožije je zabranjeno da uzimaju novac, sami uzgajaju hranu ili jedu ono što im stanovništvo pokloni, uglavnom vrlo malo hrane. Prisustvo žena u religioznom životu je delimično ograničeno, dozvoljeno je da se mole u svetilištima, da učestvuju u obredima prinoseći cveće i mirisne štapiće na oltare svetilišta a iz poštovanja prema monasima nije im dozvoljeno da ih dotaknu ili pak lično daruju već poklone koje su im namenili ostavljaju na zemlji u njihovoj blizini.

Muškarci imaju pravo da se zamonaše još od svoje sedme godine. Većina mladih provede najmanje jedan kišni period u manastirima da bi ušli u red odraslih. Odrasli povremeno dolaze u manastire gde borave određeno vreme živeći uz monahe. Svi monasi su jednaki i međusobno se uzdižu dobrotom i brigom o drugima te nije svejedno da li ste monah jedan dan ili deset godina. Hramovi (Wats) se nalaze na svakom koraku, a ljudi odlaze kada osete potrebu, bez posebnih dana ili određenih datuma. Reč je o potpunoj demokratizaciji religije gde ne postoji vlast jednog čoveka. U buističkom hramu može se pronaći i Kuran kerim i hrišćansko Sveto pismo. U sklopu nekih hramova postoje otvorene biblioteke iz kojih se uz dozvolu monaha, može zauvek uzeti bilo koji naslov i ostaviti sopstveni. Pre ulaska u hramove obavezno je izuvanje. Skulpture Sidarte su odličje njihove religije i samo ih u jednom hramu ima nekoliko stotina, čak i hiljada.

Za posetu religioznim mestima i svetilištima se preporučuje pristojna odeća koja pokriva veći deo tela. Poželjno je izbeći oblačenje šorceva, otvorene obuće, dekoltirane i odeće bez rukava.

Posetioci mogu i da nauče osnove meditacije, jedne od primarnih praksi u budizmu u velikom broju hramova širom Kraljevstva.

Tai ljudi su prijateljski nastorjani i tolerantni. Znaju da mnogi stranci ne poznaju njihove običaje i društvena pravila. Lako će oprostiti ili ignorisati većinu prestupa. Ali svaki posetilac i žitelj Tajlanda mora poštovati njihovu religiju i kraljevsku porodicu.

Tradicionalni oblik Tai pozdravljanja je wai. Pritisnute obe ruke ispred lica u molitvi ili kao gest. Što više podignute ruke, veće poštovanje se iskazuje. Wai se obično obavlja između jednakih ili mlađih prema starijim licima. Ako idete u restoran, možete biti pozdravljeni waiem na ulazu i izlazu. Nije neophodno vratiti gest, mada se njime ukazuje poštovanje domaćinima. Turista je kupac i stoga viša osoba u ovoj situaciji. Tajlanđani su potpuno svesni da wai nije zapadni običaj i ne vređa ih ne uzvraćanje pozdrava.

U Tajlandu kao i mnogim drugim azijskim zemljama, koncept „obraza“ je važan. Tajlanđanima je važno da održe svoje dostojanstvo i ugled i da zaštite druge od gubitka njihovih. Trude se da ne ponižavaju niti omalovažavaju druge ljude. „Obraz“ takođe znači priznavanje lične greške ili neuspeha i ako to nije lako za Tajce, jer ako Tajlanđanin nije uspeo da pruži uslugu koju je obećao, obično će izgovori biti okolnosti koje su van njegove kontrole. Trebalo bi da pokušamo da obuzdamo svoj temperament i bes bez obzira na situaciju.

Sanuk predstavlja tajlandski koncept koji podrazumeva da se sve u životu radi sa zadovoljstvom.

Sawadee je univerzalni pozdrav dobrodošlice na Tajlandu.

Glavu smatraju najspiritualnijim delom tela a noge najprljavijim. Mnogo vodiča je veoma strogo u vezi instrukcija da se niko ne dira po glavi. U stvari, Tajlanđani pomaze decu po glavi s vremena na vreme. To je univerzalan čin i niko se zbog toga neće uvrediti. Međutim, neprimereno je činiti isto sa odraslima. Upiranje stopalima u ljude ili objekate poštovanja, kao što su slike Bude u hramu ili slike kralja i članove kraljevske porodice, smatra se neprikladnim. Bez obzira na to koliko je retka situacija, ne koristi noge da ukažeš ili bockaš ljude. Prikladno je držati noge na podu. Ako se sedi na podu, onda je prikladno prekrstiti noge ili saviti ih iza.

Hodanje u javnosti bez košulje nije običaj na Tajlandu. Ne nositi majicu na plaži ili bazenu je u redu, ali dalje od ovih lokacija poželjno je nošenje majice ili košulje. Tajlanđani su tolerantni prema zapadnjacima koji ignorišu ovaj običaj, ali bolji utisak je ako se poštuje. Nije uobičajeno da se žene sunčaju u toplesu. Na nekim privatnim bazenima, može biti u redu. Na većini plaža nije prihvatljivo (u stvari je ilegalno) i ako neki turisti to i dalje rade. Opet, Tajlanđani će biti tolerantni i dobro se našaliti ali im se svakako ne sviđa.

Na Tajlandu je običaj izuvanje obuće pre ulaska u kuću, neke prodavnice i kancelarije, najveći broj restorana i uslužnih objekata. Ako postoji kolekcija cipela na ulazu onda bi verovatno trebalo da izujete svoje cipele pre ulaska.

Uobičajeni naziv za “gospodin” ili “gospodja” na tajlndskom jeziku je Khun.

Hrana je važan deo Tajlandske kulture. Tai ljudi vole hranu i to je jedna od centralnih tačaka njihovog života. Tajlandska hrana je neverovatno raznovrsna, čitave knjige su napisane na temu koja je još uvek samo započeta.

Tajlandsko kuvanje se bazira na fuziji jakih ukusa. Pet ukusa tai kuvanja su ljuto (PET), kiselo (BRIO), slano (KEM), slatko (VAAN) i gorko (KOM). Ovi ukusi se kombinuju da bi se proizvela jela neverovatnog intenziteta koja snažno utiču na čulo ukusa. Tai jela su uglavnom jela sa pirinčem ili rezancima da bi se ublažio intenzitet ukusa.

Jačina pet ukusa može da se menja tako da odgovara ukusu potrošača. Sveži sastojci su suštinski deo tajlandske kuhinje. Ima veoma malo prerađenih proizvoda u tajlandskim jelima a zahvaljujući začinima koji se koriste u pripremi jela, naročito ljuta paprika, đumbir i zeleni limun, tajlandska hrana je vrlo zdrava. Kazu da tajlandska jela oslobađaju disajne puteve i stimulisu aktivnost digestivnih organa.

Sa sigurnošću se može tvrditi da je Tajland domovina egzotičnog voća. Uzgajano sa mnogo pažnje, čak slavljeno u okviru pojedinih fascinantnih tajlandskih praznika, voće je ponos Tajlanđana. Na svakom uglu mogu se naći tezge prepune voća facinantnih boja, mirisa i ukusa. Pored “banana- nardži”, mandarina, uobičajenih banana, ananasa, manga, papaje i kokosovih oraha mogu se pronaći i mnoge druge vrsta egzotičnog voća koje retko stiže na evropske pijace, kao što je durijan, veoma hranljivo voće izuzetno jakog ukusa i najblaže rečeno neprijatnog mirisa čije se unošenje u gradski prevoz i zatvorene prostorije neretko zabranjuje i natpisima. Tezge na kojima se mogu kupiti sveži voćnji šejkovi na svakom su koraku i pravo su osveženje na vrelom asfaltu ove tropske zemlje.

Neizostavno je probati i nacionalno Čang pivo.

Mnogo restorana u turističkim centrima nude kompromisnu verziju tai hrane. Ublaže začinjenost i intenzivne arome a zatim služe hranu u zapadnim manirima što je samo blagi uvod u tai hranu, ali autentično iskustvo tai hrane može se steći u lokalnim restoranima ili u nekoj boljoj školi kuvanja koja otkriva egzotičnu mešavinu začina koje jelu daju tai notu i načine pripremanja autentičnih tajlandskih obroka.

Tajlanđani jedu hranu viljuškom (levom rukom) i kašikom (desnom rukom). Koriste viljušku da smeste hranu na kašiku i kašika ide u usta. Meso u tajlandskim jelima se seče na komade veličine usta, tako da nož nije potreban. Koriste štapiće za neke jela, kao što su supa sa rezancima.

Tajlandski restorani ne brinu previše oko koncepta startera ili priloga, već služe hranu kako je spreme, jela koja pripreme brže stižu prva, nebitno kojim redom i da li su svi gosti za istim stolom istovremeno posluženi.

Kada Tajlanđani poručuju hranu često će odrediti koliko ljuto, kiselo, slatko, itd. žele da im jelo bude pripremljeno. Briga za mnoge zapadnjake je da jelo ne bude previše začinjeno. Da bi se naglasilo da jelo ne bude previše začinjeno dovoljno je reći „mai ow pet“ (ne želim začinjeno), zatražiti pomalo ljuto jelo može se rečenicom „may ow pet maak“ (ne želim previše ljuto), da bi se naručilo ekstra ljuto, potrebno je reći „ow pet pet“ (želim veoma ljuto), ali vredi razmisliti pre nego što se poruči ekstra ljuto jelo jer taj intenzitet ljutog prži nepca i postoji velika verovatnoća da obrok neće moći da se pojede! Sa Tajcima se može sporazumevati i na engleskom, uglavnom razumeti instrukcije o željenim ili neželjenim ukusima.

Slonovi su važan deo kulture i načina života Tajlanda. Tradicionalni su simbol kraljevske snage, esencijalni deo budističke umetnosti i arhitekture i duhovni mentor ljudima u svim životnim putevima, pa su svoje mesto našli i na kraljevskoj zastavi. Vrlo inteligentni, imaju neverovatan osećaj za ritam, a ni sopstvena masa im ne smeta da se često njišu uz taktove muzike, stoga su glavni zabavljači na brojnim festivalima. Ovo nije njihov jedini talenat. Slonovi na Tajlandu igraju redovno fudbalske utakmice. Neverovatno je gledati životinje teške pet tona kako trče i šutiraju ogromnu loptu. Jeste da slonovima upravljaju ljudi, ali oni stariji slonovi, koji dugi niz godina igraju fudbal, znaju svaki gol da proslave na sebi svojstven način.

Koliko su cenjeni na Tajlandu govori i praznik koji se proslavlja njima u čast. To je Nacionalni dan slonova, koji se svake godine održava na ulicama Čang Maia, kada se priređuje velika gozba za sve slonove, koji nakon toga defiluju gradom. Ljudi se prema njima odnose kao prema bogovima i kraljevima.

Na reci Čao Praja sija zlatnim sjajem politička, ekonomska, kulturna, kulinarska i duhovna prestonica Tajlanda, Bangkok,najkosmopolitskiji grad jugoistočne Azije. Bangkok je istovremno i najveća tajlndska riznica, centar duhovnih i kulturnih vrednosti, komercijalni, obrazovni i diplomatski centar Kraljevstva. Grad je proglašen za prestonicu Tajlanda 1782. godine od strane prvog monarha iz Dinastije Chakri, kralja Rame I. Smešten u srcu Tajlanda, ispresecan kanalima i tokom Kraljevske reke Čao Praja, Bangkok se lagodno širi po centralnoj ravnici. Šarmantna metropola naizgled haotična, okupana ljubaznošću i obaveznim smehom sa blizu 8,5 miliona stanovnika (14,5 miliona ljudi živi u širem krugu Bangkoka). Skoro svaki odmor na Tajlandu počinje posetom Bangkoka, najpoznatije metropole regiona. Čim se zakorači u ulice grada, izlivene životom i pijacama prepunim hrane i robe, oseća se njegov duh i atmofera jer sva se dešavanja odigravaju upravo na ulici. Dok neizmerna veličina grada i užurbane ulice mogu biti zastrašujuće u početku, oni koji su proveli izvesno vreme u Bangkoku zaljubljeni su u bezbroj atrakcija koje nudi: od egzotičnih hramova, koji naglašavaju snažnu budistički istoriju Tajlanda, do savremenih tržnih centara, koji čine šoping sastavnim delom svake posete Gradu anđela i impresivnog noćnog života. Mnogobrojne turiste koji doputuju u Bangkok preplavi veličina i broj atrakcija koje Bangkok ima u ponudi- od razgledanja grada, koji obuhvata više od dva veka razvoja, Grand Palace-a sa svojim sjajnim tornjevima, šareni, čipkasti objekti, zeleni i narandžasti krovovi, muzeji, freske, mnogo zlata i sjaja- Orijent jednom rečju. U neposrednoj blizini nalaze se i najlepši hramovi Bangkoka, uključujući Temple of the Emerald Buddha (Vat Phra Kaeo), Temple of Davn (Vat Arun)- Hram zore, jedan od najlepših hramova Tajlanda, različit po dizajnu, ukrašen obojenim staklom i komadićima kineskog porcelana sa čijeg se vrha pruža neverovatan pogled na živopisnu reku Čao Praja i prelepu okolinu; zatim Vat Pho sa pozlaćenom statuom ležećeg Bude dužine 46 i visine 15 metara, koji je ujedno bio dom prve Tai škole masaže u kraljevstvu, kao i još 400 drugih manjih hramova. Impresivan je i Narodni muzej kraljevske porodice, Vimanmek Mansion, biser tajlanske drvene arhitekture, sa 15 muzeja izgrađenih od tikovog drveta, čija je glavna zgrada najveća drvena građevina na svetu a park, palme, potoci i prelepi travnjaci omogućuju beg od gradske vreve. Khao San Road, najpoznatije je područje među bekpekerima i mladim turistima sa svih strana sveta. Pabovi, klubovi i drugi barovi, radnje, ulične tezge prepune hrane, pića, garderobe, tatuu studija i internet kafea, upotpunjuju sliku i pružaju mnogo zabave.

Desna obala reke zrači tradicionalnim karakterom grada, a leva obala je moderna metropola: poslovne četvrti u kojima se nalaze sedišta velikih kompanija, šoping centri, hoteli i oblakoderi kao potpuna suprotnost čudesnim hramovima. Bangkok je skoro nemoguće upoznati u celosti, a njegov kraj je teško sagledati čak i sa 84. sprata najviše zgrade- Baiyoke Sky. Vožnjom čamcem rekom Čao Praja, uz zvuke autentične muzike, stiže se do čuvene ploveće pijace koja predstavlja jedinstveno i najposećenije mesto za kupovinu najraznovrsnije hrane. Prodaja se odvija dok čamci plove, prepuni najrazličitije hrane, što svakom turisti ostavlja snažan i nesvakidasnji utisak. I dok se čamac probija kroz gužvu, svojstvenu pijaci gde se najbolje i upoznaje mentalitet nacije, turista postaje deo atmosfere i autentičnog kolorita najneobičnije pijace.

U Bangkoku, kao i svuda u Tajlandu, saloni za masažu su postali jedna vrsta nacionalnog amblema. Otići iz Tajlanda, a ne prepustiti se uživanju u čuvenoj tajlandskoj masaži isto je kao ne probati picu ili espreso kafu u Italiji. Tehniku tradicionalne masaže Bramani su vekovima razvijali uspevajući da metodama koje danas smatraju klasičnim, odstrane fizički umor akumuliran dugim meditacijama.
Ukoliko neko želi da prodre u tajne Tai masaže, može pohađati kurs za početnike koji traje 2 nedelje i košta 120 dolara. U Bangkoku postoji preko 150 škola, a najpoznatija je svakako u svetilištu What Pho. U specijalizovanim centrima, profesionalno obavljena masaža je prava blagodet. Cena tretmana od 2 sata varira od 4 do 15 dolara.

Na vrhu krune, Kraljevine Tajland, nalaze se mistične planine i provincija Čang Mai, boemski centar zemlje, smešten na reci Ping, u šumskom podnožju. Tajlandska ‘Ruža severa’  je prirodna i kulturna zemlja čuda sa etničkom raznovršnošću uz mnoštvo atrakcija i gostoprimljivim ljudima. Jedno je od nekoliko mesta na Tajlandu gde je moguće iskusiti i istorijsku i modernu Tai kulturu koje koegzistiraju rame uz rame. Grad karakterišu vekovima stare pagode i hramovi koji su odmah pored modernih radnja, butika i hotela.

Čang Mai u bukvalnom prevodu znači ‘novi grad’ i zadržao je ime uprkos tome što je proslavio 700. godišnjicu 1996. godine. Kralj Meng Rai Veliki osnovao je grad kao prestonicu Lana Kraljevstva , 12. aprila, 1296. godine, otprilike u isto vreme kada je osnovano Sukhothai Kraljevstvo. Čang Mai nije samo postao glavni grad i kulturno jezgro Lana Kraljevstva, već i centar budizma severnog Tajlanda. Kralj Meng Rai bio je vrlo religiozan vođa, koji je osnovao mnoge gradske hramove važne do danas.

Intrigantne razlike kao što su etnička plemena, gomila rezervata slonova, škole kuvanja i masaža, razne zanatske radionice, kulturni performansi, kao i predeli koji oduzimaju dah, čine Čang Mai jednom od najatraktivnijih turističkih lokacija Azije.

Stari grad je vitrina fascinantnog, domorodačkog i kulturnog identiteta severa, koji uključuje različite dijalekte, prijatnu kuhinju, karakterističnu arhitekturu, tradicionalne vrednosti, vesele festivale, brojne radnje ručnih radova, severnjački stil masaža i klasičnih plesova ali je i blagosloven iskonskim prirodnim resursima u koje spadaju planine, vodopadi i reke.

Prisustvo brojnih plemenskih sela u brdima pruža uvid u jedinstvenu kulturu i uvećava vrednost Čang Mai-a. Zanimljive turističke atrakcije svakako su i splavarenje rekom, jahanje slonova, treking džunglom, golf, poseta zanatskih radnji za proizvodnju svile.

Ostrva na Tajlandu su među najposećenijim na čitavom svetu.

Napomena:

Zamena novca vrši se kako u bankama tako i u mnogobrojnim menjačnicama u svim većim gradovima i turističkim centrima od 9 do 19h. Preporučljivije su krupnije novćanice, 100 i 50 USD/EUR, jer je kurs znatno povoljniji.

Sve poznatije kreditne kartice kao sto su American Express, Diners, MasterCard i Visa su prihvaćene u hotelima, restoranima i velikim robnim kućama. Travel čekovi mogu biti inkasirani u svim bankama kao i menjačnicama. Preporučljivi su cekovi u americkim dolarima, dok se za druge monete preporučije zamena u Bangkoku.

Tajland je +5h ispred Srbije. Kod nas se zimi pomera sat dok to nije slučaj na Tajlandu, tako da je zimi Tajland na +6h sati.

Svi naši datumi putovanja prilagođeni klimatskim uslovima same destinacije.

Preporučuje se da putnici zbog svoje sigurnosti i bezbednosti, kao i eliminisanja rizika plaćanja visokih troškova lečenja u inostranstvu, obezbede polisu osiguranja preko turističke agencije. Vakcinacija nije potrebna.

Voda je bakteriološki ispravna ali se preporučuje flaširana voda.

VIJETNAM

“Vijetnam nije rat nego zemlja”, glavni je moto turističke organizacije ove zemlje smeštene na jugoistoku Azije. Socijalistička Republika Vijetnam imala je burnu istoriju i bila česta meta osvajača, počev od Kineza, koji su vladali hiljadu godina, a zatim su sitne vijetnamske države 700 godina bile samostalne, ratujući međusobno. Početkom 19. veka dinastija Ngujen uspela je da osvoji i ujedini veći deo južnog Vijetnama i vladala je do 1954. godine. Sredinom 19. veka veliki deo Vijetnama postao je francuska kolonija. Komunisti i nacionalisti uspeli su da se udruže samo da bi zbacili Francuze 1954. godine, ali su posle toga dozvolili da njihova međusobna netrpeljivost uvuče narod u bratoubilački rat, u koji se kasnije umešala Amerika. Ovaj rat okončan je 1975. godine, ali su odmah počeli novi sukobi s Crvenim Kmerima. Primirje je potpisano tek 1989. godine, i to je prvi put od početka Drugog svetskog rata da Vijetnam nije bio u ratu.
Grad Ho Ši Min, nekadašnji Sajgon, kako ga većina stanovnika još uvek zove, ekonomsko je i kulturno središte Vijetnama. Sajgon je moderan grad, sa oko 9 miliona stanovnika, više od 3 miliona motocikala i isto toliko bicikala juri kroz njega. Sajgon, danas živi ritmom velikih svetskih metropola, s puno restorana i noćnih klubova u zapadnjačkom stilu. Ali je uspeo da sačuva stari šarm i tradiciju. Puno pagoda i hramova, Palata reunifikacije, katedrala Notr Dam i Muzej posledica rata svedoci su istorije. Veoma zanimljivo iskustvo i najbolje mesto za šoping u Vijetnamu su pijace Bin i Ben Tan ili okolna sela, gde možete naći tradicionalne proizvode kućne radinosti: vijetnamsku plavo-belu keramiku, rukom tkane torbe i odeću, kupaste šešire, oslikane i lakom premazane predmete i nakit. Cenkanje je neižbežno.
Pije se pivo Saigon ili Ba ba ba, dok se vino uvozi iz čitavog sveta. Dobar provod je zagarantovan, a glavna mesta su diskoteke kao što su Apocalypse, Now i Catwalk, koje su odlična mesta za upoznavanje s mladima.
Vijetnamci idu kroz život kao što voze svoje motore. Idu napred i ne gledaju ni levo ni desno, a pogotovo ne iza sebe. Vijetnamski rat, koji je trajao od 1966. do 1973. godine, stanovnici ove zemlje zovu – američkim. O tom ratu se ne priča mnogo; naime, preko dve trećine današnjeg stanovništva rođeno je nakon 1975. Kada posetite podzemne tunele u mestu Cu Chi, pokrajinu Tau Ninh i skoro 200 kilometara široku deltu reke Mekong, čovek nikako ne može a da se ne zapita kako su Amerikanci mislili da bi mogli da pobede Vijetnamce. Iako ih je ubijeno preko tri miliona, i to na najsuroviji način – od napalm bombi do bojnih otrova i raznih hemijskih sredstava – manje od pola miliona Amerikanaca nije moglo da pobedi deset puta brojnijeg neprijatelja naviklog na vruću i vlažnu klimu, močvare i džunglu.

Mekong je najveća reka jugoistočne Azije i trinaesta najduža reka u svetu. Dug je 4.023 km, a uz njega i od njega živi preko 90 miliona ljudi. Izvire u dalekom Tibetu, a što je najbolje – još uvek se ne zna gde tačno. Nakon Tibeta, Mekong prolazi kroz kinesku provinciju Junan, da bi potom zaplovio uz granicu Burme i Laosa, zatim teče slobodno po Laosu, pa opet je granica izmedju Tajlanda i Laosa. Pri susretu s Mekongom u Kambodži može vam se desiti da vidite neke od posednjih grupica iravadi (Irawaddy) delfina kako skaču iznad površine i hvataju vazduh. Tih velikih rečnih delfina ovde je sve manje i verovatno ih za nekoliko godina više neće ni biti. Mekong je inače poznat kao reka u kojoj žive najveće ribe. U njemu je ulovljena najveća slatkovodna riba ikad zabeležena – u pitanju je som dužine 2,7 metara i težine 293 kg. Svojim tokom od Pnom Pena, glavnog grada Kambodže, reka počinje da se račva u deltu, koja se nastavlja kroz Vijetnam, gde je lokalno stanovništvo od davnina naziva Reka devet zmajeva. Kako je reka svoj tok umnožila u devet krakova delte i bezbroj međukanala, tako se i život uz nju beskrajno intenzivirao. Na svakom kilometru ovog geografskog fenomena vidi se vekovna isprepletenost čoveka i reke.

KAMBODŽA

Biser Azije. Zemlja na čijem je prostoru pre 10 vekova postojalo Kmersko carstvo ( IX-XV), a koja je 70-tih godina 20. veka bila poprište gradjanskog rata, čija je politčka stabilnost uspostavljena tek krajem prošlog veka, postala je jedna najtraženijih turističkih atrakcija Jugoistočne Azije. Okružena Laosom, Tajlandom I Vijetnamom, sa izlaskom na Tihi okean, Kambodza broji 14 miliona stanovnika, uglavnom budističke veroispovesti. Većinu stanovništva, čak 90 posto, čine Kmeri, dok ostalih  10 posto dele Vijetnamci, Čam i manje etničke grupe koje nazivaju ‘’Brdski Kmeri’’. Zvanični službeni jezik je kmerski, medjutim, starije stanovništvo dobro vlada francuskim jezikom, s’ obzirom da su krajem 50-tih prošlog veka dobili nezavisnost od Franckuske, dok mladi naraštaji uče i govore engleski, kako bi potpomogli razvoj turizma. Kambozda je konstituisana kao ustavotvorna monarhija na čelu sa premijerom i kraljem kojim ima reprezentativnu ulogu. Valuta je riel, mada je u vrlo čestoj upotrebi američki dolar. Iako je Pnom Pen glavni grad i može se reći sedište turizma, glavna turističa atrakcija je čuveni  hramski kompleks kambodžankse regije Angkor, novo svetsko čudo i najveća verska gradjevina na svetu- Angkor Vat.

S’ obzirom da je u dvadesetpetogodišnjem gradjanskom ratu, Kambodža izgubila veliki deo infrastruckure, to je uticalo da sadašnje stanovništvo bude manje obrazovano, što usporava razvoj ove zemlje. Zanimljivo je da, restriktivna politika savremene Kambodže ne dozvoljava 3G mobilne telephone, farbanje kose u plavo, izbore za mis. Preljuba se kažnjava sa godinu dana zatvora, a prilikom gostovanja na televiziji, mora se nositi pristojna odeća.

Klopa u Kambodži podseća na tajlandsku, medjutim, manje je ljuta, i može se osetiti uticaj indijskog karija. Bazira se na pirinču, ribi i povrću, a mleko od kokosa je važno kao prilog i osnova za poslastice. Ono što je jako bitno turistima, jeste da je Kambodža vrlo jeftina, i da za svega nekoliko dolara možete dobiti obilan ručak.Ne propustite da probate kraljevsko voće, kod koga postoje muški plod, koji greje, i ženski plod, koji hladi.

Kambodža je veoma ‘’zelena’’, a kako i ne bi bila kada je preplavljena nizijama, a ono planina što ima nalaze se na jugozapadu, istoku i kranjem severu. Klima u Kambodži je tropska. Zemlju često pogađaju monsuni, vruće je i vlažno s prosečnom temperaturom oko 27°C. Sezona kiše traje od juna do oktobra. Pre sezone monsuna, bude i više od 40 stepeni, dok vlaga bude skoro stoprocentna.

Siem Rep-glavni grad istoimene provincije na severozapadu Kambodže, Angkor vat, Kampong Phluk- poplavljena džungla u blizini Siem Repa, reka Mekong, najveće kambodžansko jezero Tonle Sap, više od 1000 hramova, Pnom Pen, ’’kuće na visokoj nozi’’ na obalama jezera Tonle Sap koje čuvaju ukućane od poplava i domaćih životinja, džungla, neasfaltirane ulice sa nizovima kuća u francuskom stilu nasuprot kuća sklepaniih od svakakvog materijala, monsuni…su ono što ovu egzotičnu zemlju čini fascinantnom!

Angkor Vat

Fantastično, nerealno…Ovo su uglavnom prve reči velikog broja turista koji se približava kamenom kompleksu religijskih objkata veličine Njujorka. Mesto na kom se u vreme civilizacije Kmera prostirao najveći grad na svetu, u kome je živelo 750.000 ljudi. Grad, koji je održavao privrednu i vojnu dominaciju u regionu, koji je sa oko 1000 svetilišta trebalo veličinom da parira egipatskim piramidama.

Kako je svaki kralj gradio valstiti hram posvećen jednom Bogu čijem se otelovljenjem smatrao, Surjavarman II izgradio je hram posvećen bogu Višnu- Angkor Vat, gde ’’Angkor’’ znači grad, a ’’wat’’ hram.

Misterija vezana za sistem gradjenja i nestanak civilizacije Kmera, možda nikad neće biti otkrivena. Ono što je poznato su simboli koje kompleks predstavlja. Vodeni prokop oko užeg područja hrama, širok 200 m i dug 6 km simbolizuje praokean koji zajedno sa hramovima predstavlja svemir. Glavni hram ima pet tornjeva oblikovanih kao lotosovi cvetovi što predstavlja simbol planine Mehru, doma bogova. Svaki od paviljona ima toranj na vrhu, kroz koje se dolazi do dvorišta sa galerijama i grobnicama. Obasjani jutarnjim suncem izgledaju veličanstveno! Velika misterija Kambodže vezana je i za nestanak Kmera. Posle dominacije od nekoliko vekova, civilizacija je odjednom nestala ne ostavljajući pisane tragove šta se tada desilo.