BEOGRAD

Ruzveltova 10 (u pasažu)

 +381 (11)4095295‎

 ‎+381 (11)4095296


NOVI SAD

Maksima Gorkog 42

 ‎+381 (21) 3006899

Instagram

Da li želite da primate Manga novosti?

Saznajte prvi o Manga akcijama!

Prijava na mailing listu!

Wanna get our awesome news?

We will send you emails only several times per week. Isn't that cool?

Subscribe!

Actually we will not spam you and keep your personal data secure

MAROKO – ZEMLJA OBEĆANA

Kraljevina Maroko je država na krajnjem severozapadu Afrike, u regiji poznatijoj kao Magreb. Ovu državu zapljuskuju vode Sredozemnog mora i Atlantskog okeana. Na severu se graniči sa španskim enklavama Ceuta i Melilla, sa Alžirom na istoku i jugoistoku, a na jugu sa teritorijom Zapadne Sahare koja je pod marokanskom kontrolom. “Al-Mamlakâ l -Maġribīyâ” (arapsko ime zemlje) znači “Zapadna kraljevina”, a samo ime Maroko potiće od bivše prestonice Marakeš-“Božija zemlja” na berberskom jeziku. Površina Maroka iznosi 446 550 kilometara kvadratnih, a reformom iz 1997.godine podeljen je na 15 administrativnih regija. Prema državnom uređenju Maroko je kraljevina u kojoj postoji nezavisno sudstvo i parlament, dok je na čelu države kralj-Muhamed VI. Glavni grad je Rabat, a drugi veći gradovi su Kazablanka, Tangier, Marakeš, Fes.

Reljef Maroka je pretežno planinski, pa terenom dominira planinski venac Atlas koji se prostire od severoistoka ka jugu, dok se na severu Maroka prostire planinski venac  Rif. Obe planine su pretežno naseljene Berberima-starosedelačkim plemenom Afrike. Mediteranska obala Maroka je planinska, a obalu Atlantskog okeana odlikuje plodna ravnica.

Klima na severu zemlje je mediteranska-suva i topla leta i vlažne i prohladne zime, a u unutrašnjosti Maroka i na jugu nešto je ekstremnija-jako topla leta i oštre i hladne zime. Kišna sezona u Maroku traje od novembra do marta.

Bogata istorija, kultura i tradicija glavne su odlike Maroka.  Većinsko stanovništvo Maroka čine Berberi i Arapi, ili mešavina jednih i drugih. Državna religija je islam, a većina stanovnika su sunitski muslimani. Po broju stanovnika Maroko je četvrta najbrojnija arapska zemlja, a zanimljivo je i to da je Maroko jedina država Afrike koja se nije priključila Afričkoj uniji (zato što Unija priznaje Zapadnu Saharu kao nezavisnu državu). Što se tiče stranih državljana koji žive u Maroku, većinu čine Francuzi i Španci.

Službeni jezik  je arapski, a nedavno je status službenog jezika dobio i berberski jezik. U severnim delovima  govori se španski jezik, dok se francuski uglavnom koristi među poslovnim svetom, a takođe se uči i kao obavezan jezik u školi.

Vesternizacija i razvoj dovele su do mnogih modernih promena koje se mogu primetiti u velikim gradovima poput Rabata, Kazablanke i Tanžera, dok su Fes i Marakeš zadržali svoju tradiciju i predstavljaju pravi stari tradicionalni Maroko.  Možda je teško poverovati ali postoji velika razlika u načinu života između ruralnih oblasti i velikih gradova.  Visoke zgrade koje se prodiru kroz oblake, automobile, autobuse i taksi vozila koja stvaraju uličnu gužvu i buku možete naći u gradovima, dok u ruralnim područjima između malih kuća i farmi ili pustinjskog prostranstva glavno prevozno sredstvo su kamile i magarci. U ovim mestima ne postoje restorani i kafići , a ljudi se često oslanjaju na razmenu robom umesto kupovinom iste.

Širom sveta Marokanci su poznati po svojoj ljubaznosti i vedrini.  Nemojte se začuditi ukoliko vas Marokanac koga ste upravo upoznali pozove u svoj dom i ponudi vam sve što ima pa čak i skromne darove. Marokancima je od izuzetne važnosti  izgradnja ličnih odnosa i upravo zbog toga oni žele da pomognu drugima iako nemaju uvek ličnu korist. Porodica je takođe važna Marokancima, šira familija se često okuplja radi toplog obroka i čaja ili jednostavno  samo radi posete i razgovora.  Iako nikada nisu upoznali vašu porodicu često će vas upitati za njihovo zdravlje.

Na ulicama Maroka možete videti mnoge muškarce i žene kako nose tradicionalne djellabe, duge ogrtače sa kapuljačom koji se nose preko garderobe. Žene takođe dodaju i hidžab kojim prekrivaju glavu u znak predaje Bogu.  Za posebne prilike djellabe zamenjuju kaftanom.  Glavna razlika je u tome što se kaftan pravi od skupljih materijala, ne uključuje tradicionalnu kapuljaču i ukrašen je čipkom i vezom svetlih boja.  Deo mlađe generacije koji je pao pod uticaj zapada promenio je  stil oblačenja pa tako ih možete videti u farmericama i majicama.

Iako se Maroko modernizuje postoje neke stare tradicije i način života koji i dalje imaju jak uticaj.  Jedna od ovih tradicija su sokaci, mesto gde se prodaje roba, usluge a može takođe doći i do trampe.  Pored mnogih robnih kuća većina ljudi ipak više voli da kupuje od svojih lokalnih prodavaca iz sokaka umesto u lancima prodavnica.  Kupovina i pregovaranje sa  pouzdanim dobavljačima predstavlja način života, a i pored toga svaki proizvod se može naći po povoljnijoj ceni nego u prodavnici.

Jedan od glavnih običaja u Maroku jeste nedeljni odlazak do  lokalnog hamama.  Hamam su velika javna kupatila sa odvojenim delovima za muškarce i žene.  Prostorije ispunjene parom u kojima se mnogi ljudi druže koliko se i kupaju.  Marokanci koji žive u velikim stanovima sa modernim sadržajima i dalje posećuju hamame redovno, dok za one koji nemaju u svom domu tuš hamam nije način života već je i potreba.

Bogato kulturno nasleđe i tradicije mogu se videti na marokanskim svadbama. Tradicionalna marokanska svadba ima dosta složen proces venčanja koji može trajati i do nedelju dana, takođe postoje i ceremonije koje se odvijaju pre samog venčanja. Svakako  ova procedura venčanja je jako skupa. Kada se odredi datum venčanja pripreme počinju. Pet dana pred venčanje potrepštine poput dušeka i ćebića odnose se u svadbene odaje. Tamo se mlada kupa u hamamu  mlekom koje ima za cilj da pročisti mladu. Njene negafe nadgledaju ceo događaj. Negafe su uglavnom starije, udate žene, prijateljice ili rođake. Nakon kupanja sledi ulepšavanje  i oblačenje u bogato ukrašen kaftan, ukrašavanje teškim nakitom i šminkanje. Obavezna je svakako ceremonija u kojoj se ruke i stopala mlade oslikavaju kanom. Dizajn je kompleksan i sastoji se od različitih cvetnih i geometrijskih oblika koje imaju za cilj da oteraju zle duhove, donesu sreću i povećaju plodnost. Uglavnom se u dizajnu krije i mladoženjino ime.

Marokanska kuhinja predstavlja mešavinu kultura Berbera, Francuza, Arapa i Jevreja. Marokanci kažu da se najbolja tradicionalna marokanska hrana služi kod kuće tako što se jede u krugu porodice ili bar u porodičnom restoranu.  Marokanci uglavnom jedu uz pomoć ruku i hleba, ne koriste nož i viljušku. Jedu samo desnom rukom i ukoliko koriste tagine , smatraju da je pristojno da se pojede samo ono što se nalazi ispred njih.

Tagine se nalaze na svakom marokanskom meniju. Nazvane su po kupastom glinenom loncu u kom se sprema hrana. To je gulaš od mekanog mesa i povrća u aromatičnoj mešavini začina. Po neki put se dodaju masline i voće ali uvek se služi sa hlebom. Kefta se izdvaja kao specijalitet, jagnjeće meso kuvano u paradajz sosu sa lukom i preliveno jajetom.

Nacionalno piće Maroka jeste čaj od nane i često ga u šali nazivaju Berberskim viskijem. Priprema čaja se smatra pravom umetnošću, zeleni čaj se začini grančicom sveže nane i uglavnom se služi sa puno šećera. Zimi kada je nana retka koristi se gorak pelen – poznat kao absent ili Sabe.  Uglavnom se sipa u metalni čajnik i služi u visokim čašama.

U svakom sokaku mogu se naći šarene piramide  aromatičnih začina.  Ras El Hanout je kompleksna mešavina do 30 sastojaka, uglavnom izmleveni začini, muškatni oraščić, kardamon, cimet, kurkuma  i đumbir. Uglavnom se koristi za pripremanje specijaliteta i bukvalni prevod sa arapskog je  „najbolja ponuda u radnji.“


KORISNE INFORMACIJE:

Ime: Kraljevina Maroko

Površina: 446 550km2

Dužina obale: oko 1835 km

Glavni grad: Rabat

Populacija: oko 33  miliona stanovnika

Uređenje: Kraljevina-Monarhija

Predsednik države: Kralj Muhamed VI

Jezik: Arapski, Francuski, Engleski, Španski

Religija: Muslimani 98%, Hrišćani 1%, Jevreji 1%

Valuta: Marokanski DIRHAM

Pozivni broj: 212

Zabava: mnogobrojni pabovi, diskoteke, restorani naročito u velikim gradovima