BEOGRAD

Ruzveltova 10 (u pasažu)

+381 (11) 4095295

+381 (11) 4095296


NOVI SAD

Jevrejska 13 (u pasažu)

 ‎+381 (21) 3006899

Instagram

Da li želite da primate Manga novosti?

Saznajte prvi o Manga akcijama!

Prijava na mailing listu!

Wanna get our awesome news?

We will send you emails only several times per week. Isn't that cool?

Subscribe!

Actually we will not spam you and keep your personal data secure

BUKUREŠT

Koliko smo spremni okrenuti se istoku? Pre toga bi trebalo razmotriti sve opcije koje nam se pružaju. Za početak, posvetiti malo vremena suvoj činjenici da istočni deo Evrope zauzima zavidan položaj, koliko istorijski bogat, toliko i estetski, ono što imate tamo da vidite moglo bi prouzrokovati večne simpatije, zato se spremite da prikupite najbolje što možete, počevši od kulture, znamenitosti, slika koje vredi zapamtiti, a biće reči i o noćnom životu, koji uz uzanu konkurenciju Berlina čini Bukurešt jednim od najpoželjinijih gradova kada je klubbing u pitanju, što zbog ponuda konceptualnih klubova, toliko i zbog privlačne atmosfere, otvorenosti ka svemu što vas zanima, čineći utisak o vašem boravku tamo još boljim.

Treba skrenuti pažnju i na to da se Bukurešt smatra Parizom na Balkanu, a za to svakako postoje i razlozi. Nema prostora za komunističko sivilo, za predrasude nema mesta, a taj utisak stvarate od samog ulaska u grad.U kom god smeru pogledate, sve ima smisla. Nijedna građevina ne štrči I estetski ne smeta, a interpolacije su napravljene tako da se savršeno uklapaju u okolinu. Bukurešt je veličanstven grad parkova,  velikih avenija I lepe arhitekture koju su mahom izgradili francuske I italijanske arhitekte. Čak ima I svoju trijumfalnu kapiju, nešto manju od kapije iz Pariza, ali podjednako lepu.

Jedna od prvih gradjevina koja će vas osaviti bez reči je zgrada parlamenta, veličanstveno zdanje čiju veličinu ne možete ni zamisliti dok je ne ugledate. Palata parlamenta je posle Pentagona druga najveća zgrada na svetu! Navodno ima 1.100 soba, a koliko je velika iznad zemlje, toliko isto je velika I ispod. Ceausescu je dozvolio da se sravni sa zemljom ceo jedan kvart kuća I verskih zdanja, da bi na tom mestu 1983. Počela izgradnja Palate. Navodno je na njoj radilo 700 arhitekata, a gradila se 24 sata na dan u tri smene. Ispod zgrade se nalazio bunker koji je bio tako opskrbljen da je cela porodica Ceausescu mogla u njemu da živi 100 godina.  Unutrašnjost palate je kompletno urađena u mermeru, a tavanica je ukrašena zlatom. Unutra je sve predimenzionirano. Nijedan hodnik nije kraći od 150 metara, a tolike su otprilike i sobe. S prozora te pregoleme sobe je pogled na možda najlepši bulevar ikada, bulevar Unirii. Dugačak je do horizonta, a po sredini su fontane s vodoskocima. Veličanstven prizor.

Ono što je posebno zanimljivo je da je Bukurešt utemeljio Vlad Dracula.

Ono što ljudi nisu znali bilo je da pod Bukureštom postoje tuneli koji datiraju jos iz doba Turaka I da se kroz njih na konju može izaći i do 50 kilometara izvan grada.

Sam grad je smešten na obalama Dambovite, koja se spaja sa rekom Arges, pritokom Dunava. Nekoliko jezera se prostire gradom, a najupečatljivije je malo veštačko jezero Cismigiu, koga okružuje vrt Cismigiu, nalazi se u centru Bukurešta. Ime Cismigiu potiče iz turkog izraza cismea, što znači javna česma. Vrt Cismigiu ima bogatu istoriju, a posećivan je od strane brojnih pesnika I pisaca. Za sam vrt je sa rumunskih planina doneto više od 30000 drveća I biljki, dok egzotične biljke ovog parka potiču iz botaničkih bašti Beča.

Građevina, koja kao preteći stoji na ulazu u Bukurešt, projektovao je arhitekta Horia Maicu. Originalno su u njoj bile smeštene sve štamparije i novinske kuće Bukurešta, koju funkciju ima i danas, uz Berzu Bukurešta, smeštenu u južnom krilu.

Ako se osvrnemo samo na ulice, jer putovanje ne može biti kompletno dok se sami, van svega ne izgubite i ne rešite sami da neobavezno prošetate nepoznatim gradom u potrazi za nečim novim, drugačijim, ipak se setite da je Bulevar Pobede najstarija i verovatno najlepša prometnica grada.

Ukoliko budete ograničeni s vremenom, nekoliko mesta bi trebalo da stavite na spisak kao nešto što se ne sme zaobići, a na toj listi se mogu naći kraljevska palata, stari knežev dvor, univerzitetski trg..

Pored svoje lepote i svega što nudi, Bukurešt ima glas kao jedan od zanimljivijih gradova u ovom delu Evrope kada je noćni život u pitanju. Po preporuci, ako ste mirniji ili imate potrebu da se ušuškate u prijatnoj atmosferi obiđite Art Jazz Club, ili ako želite da zađete u samu srž Bukurešta posetite Old City, mesto gde se tradicija susreće sa kvalitetnim bocama vina, ljubaznim osobljem i po kojom pričom koju možete pokupiti od meštana koji su stalni gosti. U slučaju da pratite žurke i idete uz mesta gde se provod završava u jutarnje sate, obavezno posetite klubove Bamboo i Fabrica, a baš sa tih mesta ćete sami shvatiti instrukcije za dalje.

Posle svega ovoga, na vama ostaje da sami stvorite utisak o ”malom Parizu” , zalutate po istoku Evrope, otvorite svoje mogućnosti i skinete maglu od predrasuda, lutajući ulicama dok se pred vama protežu slike velelepnih građevina, avenija koje se zavrsavaju gde i horizont, a na kraju svega, vaš povratak kući sa osmehom i punim koferom lepih uspomena.

BRAŠOV

Brašov je srednjevekovni grad u Rumuniji, smešten u središnjem delu zemlje u istorijskoj pokrajiniTransilvaniji, tačnije njenom jugoistočnom delu. Nalazi se na nadmorskoj visini od 600 metara a prostire se na 267 km2, u njemu živi blizu trista hiljada stanovnika po čemu je osmi grad u Rumuniji.

Grad Brašov je dobio ime po tvrđavi Brassovia koja se nalazi na planini Tampa. Osnovan je u XIII veku, kada je na tom mestu Tevtonski red (krstaški viteški red, nosili su bele ogrtače sa crnim krstom) napravio utvrđenja radi odbrane mađarskog kraljevsta i odredio trgovačku koloniju Kronstadt (na mađarskom Brasso). Kako mu je položaj takav, na raskrsnici trgovačkih puteva, vekovima je povezivao i spajao Osmansku imperiju i zapadnu Evropu. Kada su ga naselili Sasi, gradili su kuće i crkve u nemačkom stilu, što je ostavilo dosta traga na gradsku arhitekturu što je prepoznatljivo i danas. Za vreme komunizma grad je nazivan Orasul Stalin (Staljingrad).

Danas je Brašov poznat kao kulturno, obrazovno i privredno središte južne Transilvanije. Ima veoma povoljan položaj za turizam, okružen je selima razbacanim po Karpatima, srednjevekovnim zamkovima, u blizini su i najbolja zimska izletišta i kompleksi, a sve to na samo 180 km od Bukurešta.

Grof Drakula Vlad II Tepeš

Drakula je rođen u Transilvaniji jedne zimske noći 1431. godine. Transilvanija je tada bila pod vladavinom Mađarske, a Drakulin otac Vlad I, bio je general. Ime Drakula bilo je deo Vladove titule: rumunska reč ‘drac’ može istovremeno imati dva značenja – zmaj i djavo, a ‘a’ ‘na kraju nadimka znači ‘sin od…’. Zbog iskazane hrabrosti u borbama protiv Turaka, Vlad II bio je prihvaćen u Red zmajeva, bratski red viteza. Suborci su ga zvali Drakul, što je značilo ‘zmaj’ i tako je njegov sin, Vlad III, dobio nadimak ‘sin zmaja’. Naravno, oni koji baš nisu cenili Vladovu krvoločnost koristili su drugo značenje reči ‘dracul’ te su ga zvali ‘djavoljim sinom’. Vlad se često dovodio u vezu s Drakulom. Da ironija bude veća, Red zmajeva bio je formiran ne samo zbog odbrane carstva od Turaka, već i zbog odbrane hrišćanstva. Čak ni famozni crni plašt s crvenom unutrašnjosti nije bio izmišljotina. Kostim, odelo koje su nedeljom nosili pripadnici reda, bio je upravo crveni komad odeće s crnim kaputićem preko.