Posle dvonedeljne evropske turneje, stižemo u austrijsku prestonicu, kraljevski Beč. Nekadašnje sedište moćnih Habzburga, grad je u kom viševekovno kulturno nasleđe isijava iz svakog ćoška i oslikava se u veličanstvenoj arhitekturi. Posle ekstravagantnog Berlina i veselog Amsterdama, Beč, svojom uzvišenošću, deluje kao suprotnost; dovoljno za smirivanje posle mentalnih ekskurzija.

Krećemo, kao i obično, iz centra; u njemu su grupisane najznačajnije turističke atrakcije, pa deluje kao ogromni muzej na otvorenom. Tu je Wiener Staadt Opera,  jedna od najuticajnijih institucija klasične muzike na svetu. Kolosalno zdanje izgrađeno u neo-romantičkom stilu, otvoreno je premijerom Mocartove opere Don Đovani i radno je mesto mnogih velikih umetnika.

Nastavljamo u palatu Hofburg, zimsku rezidenciju čuvene vladajuće dinastije. Prolazimo kroz ogroman pasaž i ulazimo u unutrašnje dvorište pravougaonog oblika, okruženo gigantskim građevinama zapanjujuće raskošnih fasada. Tu su apartmani, muzeji, kapele, Španska škola jahanja, biblioteka; tu je i predsednikova kancelarija. Zlatne kupole i kapije, beli spomenici i figure, fontane, dekoracije…Impozantna veličina, neverovatan sjaj i savršenstvo eksterijera zaista zrače kraljevski… Toliko da vreme provedeno u ovim vrtovima ostaje u sećanju kao malo putovanje vremeplovom! Tu je obitavala lepa carica Elizabeta, koja je kao devojčica dovedena iz Bavarske i udata za Eugena Savojskog. Svojeglava, nije trpela maltretiranja na dvoru, bunila se protiv nepravde, a, opsednuta svojom figurom, obolela je od anoreksije (hm, trendseterka); na kraju je pogubljena u Ženevi. U muzeju Sisi, formiranom u odajama palate, izloženi su predmeti iz njenog života…

Posle dobrih sat vremena, izlazimo iz raskošnog kompleksa, dok, u mojoj glavi, Betoven strastveno svira Mesečevu sonatu…U prinčevskom maniru, umesto da sednemo negde na pivo, odlučujemo se za kolače. Prošavši muzej Albertina, stižemo u Sacher caffe i sedamo za jedini prazan sto. Gosti su uglavnom imućnije porodice s decom, poneki par na prvom date-u, i mi, opijeni luksuzom. Naručujemo originalnu Sacher tortu spremljenu po tajnom receptu, ekskluzivnu po svemu, a naročito po ceni od 5€…i konstatujemo da su domaće improvizacije mnogo bolje. Dobijamo po parče čokoladnog testa sa tankim premazom džema i slojem crne čokolade. Eto ti kraljevskog tripa. Bolje da smo pazarili pola kg Mozart kugli za 2€ u lokalnom dragstoru!

Sledeće odredište nam je čuvena katedrala Sv. Stefana, Stephansdom. Građena gotskim stilom, čestim u zapadnom svetu, ova je svakako jedna od najlepših. Već je pao  mrak, pa njena kamena fasada i visoki kitnjasti tornjevi izgledaju potpuno mistično! Krov je dekorisan šarenim mozaikom, a spoljni zidovi su tamno sivi i izbledelo crni; ova kombinacija u oblačnoj noći deluje pomalo zastrašujuće. Kontrast boja i tame, pod snopovima bele svetlosti reflektora, čini ovu blago šokantnu katedralu jedinstvenom u harmoničnom Beču, a i šire…

Nastavljamo kroz Kartner strasse, šetačku zonu koja jako podseća na Knez Mihailovu, samo je veća i bogatija.. Vidimo da Beč, pored vela tradicije i lepote, ima i real-life stranu: prolaze skejteri s dredovima, buljuk riba u minićima…2 beskućnika se valjaju pored kioska sa autentičnim bečkim kobasicama. Čujemo i srpski, jer mnogo je Srba koji tu žive…

Poslednje trenutke trošimo uz melange kafu…

Ipak, malo mi je. Nisam stigla da vidim kafanu Lepa Brena, kamiondžijski san! … ni da osetim urbaniju stranu..Ali bitno je da smo se odmorili posle ludila u Amsterdamu, na kratko proživeli delić burne dvorske istorije… A sledeci put-ko zna…

Written by Gorana Romčeivić